РПЦ тражи сазивање свеправославног сабора поводом аспирација Цариградске патријаршије на Украјину

ПО ОДЛУЦИ СИНОДА РПЦ ПАТРИЈАРХ КИРИЛ НЕЋЕ НА БОГОСЛУЖЕЊИМА ПОМИЊАТИ ВАРТОЛОМЕЈА

* Врх Руске православне цркве није се одлучио за прекид односа са Цариградском патријаршијом – у сваком случају не до одржавања свеправославног сабора

* Синод РПЦ своје одлуке донео у дану у којем су Вартоломејеви „егзарси за Украјину“ (архиепископ Данил, из САД, и епископ Иларион, из Канаде) стигли у Кијев и „почели да делују“. А поглавар РПЦ – патријарх Кирил – упоредио је догађања у Украјини са смутом из 20-година прошлог века

* Имајући у виду Цариградску патријаршију у целини, поглавар Украјинске православне цркве - митрополит  кијевски Онуфрије указао је: „Они који су своју отаџбину довели до тога да се од православне силе претвори у муслиманску државу – сада желе да нама командују и да нас уче како да живимо. Они желе да и нашу Украјину доведу до стања до којег су довели своју земљу. Не, немају они ни морално ни канонско право да се мешају у наше ствари“

_________________________________________________________________________

         РУСКА православна црква предложила је да се о намери Цариградског патријарха Вартоломеја да украјинским расколницима да аутокефалност расправља на  „свеправославном сабору“.

         предлог је утврђен на ванредном заседању Синода РПЦ, а председник његовог одељења за спољне црквене везе – митрополит Иларион – прецизирао да ће иницијатива бити упућена поглаварима свих помесних православних цркава, са предлогом да то буде „свеправославно разматрање ситуације у Украјини“.

         Иларион је притом изразио уверење да управо таква расправа може помоћи да се избегне раскол у православном свету:

         „Дубоко смо убеђени да ће – ако то питање не буде једнострано решавала Цариградска патријаршија већ у братском разговору – да бити нађено решење које ће све задовољити и примирити“.

         Иларион је посебно нагласио да Московски партијарх Кирил – по одлуци Синода - у богослужењима до даљег неће помињати Цариградског патријарха Вартоломеја.

         Додао је да Руска православна црква засад неће потпуно прекидати „канонско општење са Цариградом“.

         Синод РПЦ је своје одлуке донео у дану у којем су Вартоломејеви „егзарси за Украјину“ (архиепископ Данил, из САД, и епископ Иларион, из канаде) стигли у Кијев и „почели да делују“.

         Поглавар РПЦ – патријарх Кирил – догађања у Украјини упоредио је са смутом из 20-година прошлог века и нагласи ода РПЦ мора и дана – као што је патријарх Тихон тада – деловати „јасно и одлучно“.

         Потезе Цариграда осудио је митрополит кијевски и целе Украјине – Онуфрије – који је оценио да се Вартоломеј и његова патријаршија неканонски понашају јер немају право да у Украјинску православну цркву, која им није потчињена, шању „своје легате“:

         „Они немају ни канонско ни морално право да се мешају у ствари Украјине. Позивам вернике у Украјини да се ничега не боје и да чувају чистоту Православне вере. Они који ово чине хтели би да нас увуку у некакву политичку партију, па да нама не руководи Христос него политичари са геополитичким побудама“.

         Имајући у виду Цариградску патријаршију у целини, митрополит Онуфрије је указао:

         „Они који су своју отаџбину довели до тога да се од православне силе претвори у муслиманску државу – сада желе да нама командују и да нас уче како да живимо. Они желе да и нашу Украјину доведу до стања до којег су довели своју земљу. Не, немају они ни морално ни канонско право да се мешају у наше ствари“.

         Онуфрије је нагласио да је Украјинска православна црква већ самостална, да има свој Синод и Архијертејски сабор, па додао:

         „Са Московском патријаршијом имамо молитвене, канонске и културне везе. А то је нормално и тако и треба да буде“.

         Како би се ствари могле даље заоштравати, показује и данашње указивање сарацника Института за филозофију Руске академије наука, Аркадија Малера, да ће РПЦ – уколико дође до раскида њених односа са Цариградском патријаршијом – имати пуно право да своје цркве отвара на територији Турске, северне Грчке и на егејским острвима.

         Малер у овом контексту наглашава:

         „Цариградска Црква у том случају за нас више не би била Црква. Упркос томе што цариградска патријаршија још од 1920-те води политику да све територије у свету – где има правсолавних, а нису у саставу територија помесних цркава – аутоматски припадају њој“.