„NATO око Србије - безбедност за Балкан или за алијансу?“

РАЗГОВОР ПОВОДОМ САМИТА АЛИЈАНСЕ У БРИСЕЛУ – У ОРГАНИЗАЦИЈИ „ГЕОПОЛИТИКЕ“ И ПОРТАЛА ФАКТИ   

* Миломир СТЕПИЋ: Укључењем Црне Горе је постигнут први циљ, а други предстоји - да се NATO уклини у срце Балкана. Упркос томе што се сад већ спомиње оно што је до пре само коју годину била јерес: да NATO може да се «опара као џемпер». А Институт за политичке студије је пре две недеље окончао једномесечно испитивање пунолетних грађана Србије на узорку од готово 1400 испитаника које је показало да је 87 одсто грађана против уласка Србије у NATO

* Душан ПРОРОКОВИЋ: Нама се у документу који је алијанса усвојила на управо завршеном саммиту у Бриселу црта да је улазак Србије у NATO могућ и без обзира на то што је то против воље народа. Тако што би Србија потписала завршни споразум са Приштином, после чега би Косово постало чланица NATO. Онда ће уследити инструментализација севера Косова, али и Прешевске долине, са том разликом да Србија више не би имали посла са албанским сепаратистима, него са чланицом NATO

* Мирослав ЛАЗАНСКИ: Србија од Русије добија «Панцир» до краја године, а сами смо модернизовали «Неву» и имамо 40 «Прага». Паралелно се ради на јачању трупне ПВО и аеродромске заштите против дронова (што се показало као веома важно у искуству Сирије). Међутим систем С 300 би нас коштао 800 милиона доллара, а ми у овом часу немамо те паре. Али, зато враћамо ловачку авијацију, добићемо 30 тенкова из Русије и на паради коју ћемо приредити поводом 100 годишњице Првог светског рата, на којој ће бити и Владимир Путин, све ће се то видети

         „ГЕОПОЛИТИКА» и портал Факти организовали су данас разговор на тему „NATO око Србије - безбедност за Балкан или за алијансу?"

         У Пресс центру УНС-а су говорили Миломир  Степић, Душан Пророковић и Мирослав Лазански, а модератор разговора у име организатора био је Ђуро Билбија.

         На скупу је констатовано да се опкољавање Србије земљама NATO полако али стабилно довршава усисавањем Македоније, а пре ње и Црне Горе, док се питање уласка БиХ у тај савез може постављати само дотле докле Републиком Српском управља суверенистичка српска власт, те да би рушењем Милорада Додика у алијансу одмах ушла и Босна.

         Србија би у том случају остала усамљена не-NATO територија на Балкану.

         NATO, међутим, већ предузима конкретне и директне кораке против «неутралног» курса Србије кроз све агресивнију кампању која прелази у офанзивни притисак да Београд са Приштином потпише правнообавезујући споразум. То је из разлога што тај споразум не би био крај «приче» о косовском баласту на путу ЕУ-проспритета Србије нити би био гарант безбедности и удовољавања сецесионистичким захтевима албанске националне мањине на територији Србије. На против, како је на скупу указано, то би тек био почетак српске неизбежне капитулације пред NATO пактом.

         Тај финални циљ NATO пакта се јасно дефинише у новом стратегијском документу који је његов политички врх прексиноћ усвојио на Самиту у Бриселу, елаборирајући да је главни предстојећи задатак да све западнобалканске земље буду обавезно укључене у алијансу како би се осигурала леђа најисточнијим чланицама Румунији и Бугарској.

Америчке (анти)ракете у Девеселу, у Румунији

         У том контексту треба посматрати и најављене, односно усвојене, мере за координацију друмске и железничке инфраструктуре NATO -а у Европи, које, према речима Душана Пророковића, уводе  «шенген» за војне снаге, са циљем да се убрза транспорт NATO снага са запада Европе на њен исток.

         - На бриселском самиту смо видели да су сва документа не само на енглеском, већ и на руском и урајинском језику што показује шта су најважнији геостратегијски циљеви NATO у наредном периоду. За Србију је важно да поруке са самита схвати реално: легитимизација статуса Косова столицом у УН, и пријем Косова у NATO, а паралелно са тим роварење по БиХ и смањивање надлежности РС. Нама се у документу црта да је улазак Србије у NATO могућ и без обзира на то што је то против воље народа, тако што би Србија потписала завршни споразум са Приштином, после чега би Косово постало чланица NATO. Онда следи инструментализација севера Косова, али и Прешевске долине, са том разликом да Србија више не би имали посла са албанским сепаратистима, него са чланицом NATO. У тој ситуацији, Србија ни сама неће имати много избора него да и сама из безбедносних разлога уђе у NATO, објаснио је Пророковић и додао да се ту ствар за Србију не би завршила, већ би она морала да буде «кооперативнија» и поводом БиХ , као и да «шаље војску у Летонију, Ирак или на Косово», као NATO чланица Црна Гора.

         Указујући да Србија заиста може поћи путем Црне Горе, односно да није искључено да једна земља и потив воље свога народа постане NATO-полигон, Миломир Степић је указао да се у Србији у последње време појављује значајно више испитивања јавног мњења на тему чланства наше земље у западном војном савезу.

         - Институт за политичке студије је пре две недеље окончао једномесечно испитивање пунолетних грађана Србије на узорку од готово 1400 испитаника и утврдили смо да је 87 одсто грађана против уласка Србије у NATO, рекао је Степић и указао да питње популарности NATO заправо није наивно јер оно говори о будућности NATO-а.

         Јер, како је подвукао, сад се већ спомиње оно што је до пре само коју годину била јерес: да NATO може да се «опара као џемпер». У чланицама старе Европе се јавља скептицизам према НАТО тако да ће он ту бити «присутан у блажој форми», али ће се NATO-еуфорија одржавати у свежепримљеним чланицама, односно у источним земама тако што ће се ширити страх од Русије и њеног  «малигног утицаја» .

         - Конкретно, говоримо о простору Интермаријума: од Балтика до Јадрана. То је Иницијатива  три мора!  Од Пољске, преко Румуније до Хрватске се прави русофобни троугао, а њихова русофобија се манифестује на многе начине, укључујући антиракетни систем у Пољској или рецимо (фашистички) излив фудбалера на светском првенству, указао је Степић и закључио да ће функција NATO и у будуће бити да спречи да се Европа врати природном стању евроазијства, и не да остане у садашњем неприродном стању окупације у коме је држи NATO.

         Мирослав Лазански је такође указао на чињеницу да је јавно мњење једно, а да политички курс може бити сасвим другачији.

         - Кад би у неким од земаља био референдум о NATO да се види право расположење народа, питање је шта би тај народ рекао, мада живимо у времену у коме странке мало питају народ.

         Он је као главни циљ NATO на Балкану детектовао потребу овог војно-политичког савеза да буде присутан политички, како не би имао проблема према својим бугарским и румунским истуреним позицијама. Лазански, међутим, није пропустио да укаже да је NATO на Косову већ направио војску и да је само питање дана када ће се те снаге и формално звати војском.

         - NATO их је наоружао пушкама, опремио лаким оклопним срдствима и аутомобилима обучио их, а ми против војске Косова не можемо ништа сем вербалних нота. То да без Срба ово не може да се деси је празна прича, јер Западу ништа не може да се верује. Не живимо у свету међунаодне правде, већ колико сте војно јаки, толико сте у праву, рекао је Лазански.

         Подвукао је да Србија од Русије добија «Панцир» до краја године, да смо модернизовали «Неву» и да имамо 40 «Прага», док се паралелно ради на јачању трупне ПВО и аеродромске заштите против дронова (што се показало као веома важно у искуству Сирије).

         За систем С 300, Лазански је оценио да је скуп јер би нас коштао 800 милиона долара.

         - Ми у овом часу немамо те паре, али враћамо ловачку авијацију, добићемо 30 тенкова из Русије и на паради коју ћемо приредити поводом 100 годишњице, на којој ће бити и Владимир Путин све ћете то видети, најавио је Лазански, оцењујући да се NATO на балканском простору боји руског утицаја, јер схвата да су «то ипак Словени».

         На конференцији је посебно осветљена безбедносна ситуација у Санџаку и у Босни и Херцеговини, јер је, према речима Степића, муслимански фактор – било као мигрантски или као терористички, ударни крај NATO батине.

         Лазански је у том контексту упозорио да се сада «иде на удар на Републику Српску, и на покушај мењања изборне воље грађана, због чега су дошли специјалци из Велике Британије, ушао велики новац у медије, са циљем да сруше Додика јер мисле да ће тако угурати БиХ у NATO».

         И Пророковић је ову претњу за РС аргументовао позивајући се на завршни документ НАТО из Брисела у коме се «посебно скреће пажња и наглашава очекивање да ће избори у БиХ бити по демократским стандардима, што је необично и имлицира питање - шта ће бити ако они оцене да то није било по њиховим демократским стандардима».

          У сумирању интереса глобалних сила - Кине и Русије на подручју од NATO -а опкољеног Балкана и опкољене Србије, учесници су се сагласили да је Балкан блокиран са свих страна да би се Русија спречила да дође иза леђа Румуније и Бугарске, као и да би се пресекао пут Кини и њеним геостратешким интересима, без обзира колико она званично пориче да их на овом простору реализује.

         Укључењем Црне Горе је постигнут први циљ, а други предстоји - да се NATO уклини у срце Балкана - упозорио је Степић.

         Такво затварање је онај терет на тасу међународних односа који онемогућава равнотежу коју Русија и Кина настоје да заједнички изграде а којој се Србија - као декларисано неутрална - нада.  

         Диана Милошевић