Абортуси без државне подршке

Предлози РПЦ за унапређивање националне политике у области старања о породици и деци

Превела: Ксенија Трајковић

 

6. јануар 2011. г.

1. УСВОЈИТИ службену директиву Министарства здравља и социјалног развоја, која ће као приоритетан задатак лекара поставити очување трудноће и забрану лекарске иницијативе за њен прекид и која ће обавезно и у потпуности прописивати упознавање жена са свим негативним последицама и ризицима абортуса.

2. Попут развијених земаља, увести у праксу медицинских установа обавезни период од две недеље чекања после добијања „информативног одобрења“, тј. документа који жена потписује пре извршења абортуса. Неопходно је да се у документу разумљивим језиком опише шта се дешава са плодом и самом женом приликом вршења абортуса, као и да се детаљно унесу подаци о штетности и свим ризицима у вези са абортусом.

3. Уз свако породилиште основати центар за ризичне трудноће уз учешће психолога и представника традиционалних религија. Жене које изразе жељу за прекидом трудноће упућивати на разговор у наведени центар.

4. Основати мрежу прихватилишта за усамљене мајке које су се нашле у тешкој животној ситуацији. Држава би могла да даје просторије и ресурсе за оснивање таквих центара а Црква да помогне у обучавању запослених, посебно волонтера за добровољне сврхе.

5. Оперативне захвате за прекид трудноће (сем случајева директне опасности за живот мајке) изузети из система здравственог осигурања.

6. Изузети вршење абортуса на рачун средстава пореских обвезника, као и принципијелних противника абортуса.

7. У образовне програме средњих школа увести материјале који објашњавају развој детета у мајчиној утроби.

8. У средствима јавног информисања пружити државну подршку кампањи за осуду абортуса и тумачења њихових негативних последица, као и пропаганди материнства, одговорног очинства и вишечлане породице.

 

Предлози у области подршке вишечланој породици

          ПРОСЕЧНА ЗАРАДА ЗА ВИШЕ ДЕЦЕ

1. ИЗЈЕДНАЧИТИ рад мајке на васпитању деце са другим друштвено корисним радом, за породице са више деце (под условом социјалне адаптације) посебно одредити новчану помоћ на нивоу просечне зараде за регион и при том укључити у стаж за осигурање период током којег је мајка добијала таква примања ради добијања старосне пензије.

2. Израдити стамбене пројекте за породице са више деце узимајући у обзир близину образовне инфраструктуре.

3. Стварати механизме за охрабривање послодаваца који дају посебна примања запосленим са више деце и који у социјални програм укључују помоћ породицама са децом.

4. Предвидети новчану или неку другу значајну материјалну подршку, као и доделу државних награда родитељима са више деце.

5. У федералном законодавству предвидети за све чланове породице са више деце право на летњи одмор, као и финансијске механизме за остварење тог права.

6. Урадити посебне програме за здравствено осигурање породица са више деце.

 

Предлози у области помоћи деци која су остала без родитељског старања

          ПРАВО И НА ДУХОВНИ ЖИВОТ

 

1. ПОДСТИЦАТИ оснивање савета за старатељство дечјих домова, које би чинили представници друштвених организација и традиционалних религија. Систем за помоћ деци која су остала без родитељског старања учинити више отвореним ради учествовања у њему волонтера и контроле од стране угледних друштвених и религијских организација.

2. Законски пружити могућност не само за секуларно него и за традиционално религијско васпитање деце у дечјим домовима уз услов поштовања права детета и санитарних норми. Признати право детета на духовни живот и учествовање у светим тајнама Цркве, богослужењима,  парохијским догађајима и припремити одговарајући правни механизам за реализацију овог права. У оквиру разних варијанти такозваног привременог старатељства о провођењу школског распуста и боравку у гостима исто тако предвидети пrивремено старање о организовању посета литургији.

3. Као једну од санитарних норми живота детета у дечјем дому предвидети могућност за посну исхрану почев од одређеног узраста и узимајући у обзир жеље детета и медицинска правила.

4. За децу која живе у дечјим домовима, предвидети могућност обуке за стицање неопходних социјалних навика као што је учествовање у припремању хране, спремању и другим примереним узрасту активностима у планирању и раду свакодневног живота.

5. Предвидети подстицање послодаваца који дају посао дипломираним клијентима дечјих домова.

6.  Активно информисати о државном стимулисању усвајања деце.

 

Предлози у области законодавног рада у вези са заштитом породице и деце

ДОДАТНЕ ГАРАНЦИЈЕ РОДИТЕЉИМА

 

1. ЗАКОНСКИ осигурати приоритетну могућност породице да самостално решава питања која се односе на њен унутрашњи живот.

2. Усвојити законске мере које обезбеђују додатне гаранције права родитеља на васпитање деце, укључујући формирање њиховог погледа на свет и начин живота, њихову заштиту од опасних и неморалних поступака, прописивање њихових дневних активности, реализацију религијских оријентација, комуникацију са супротним полом, упознавање са материјом уџбеника, штампом, аудио и видео продукцијом, Интернетом.

3. У законима и подзаконским актима искључити појављивање некоректних основа за мешање у живот породице, као што је „неодговарајуће васпитање“, „низак материјални ниво“, „психичко насиље“ или конкретизовати одговарајућу одредбу.

4. Анализирати рад органа старатељства, посебно случајеве њиховог неоснованог и волунтаристичког мешања у унутрашње ствари породице. Припремити ефикасне механизме за помоћ сиромашним породицама а не само искључивање деце из породице. За органе старатељства као приоритетан дефинисати задатак за очување породице.

5. Учинити строго минималним и јасно прописати услове под којима је могуће вансудско одузимање деце породици. Многи спорни случајеви одузимања деце који су у садашње време имали широки друштвени одјек били су могући управо због непрецизне одредбе права и обавеза органа старатељства у датој ситуацији, као и потребних критеријума за одузимање детета.