Чаленко: Нестао СССР – нестао „совјетски народ“, чим нестане Украјина – нестаће и Украјинци

ИНТЕРВЈУ ПОЉСКОМ ЛИСТУ ПОЗНАТОГ НОВИНАРА КОЈИ ЈЕ ДУГО ЖИВЕО У КИЈЕВУ, А САДА ЈЕ ПОЛИТЕМИГРАНТ

Александар Чаленко са председником Доњецке

Републике Денисом Пушиљином

* Александар ЧАЛЕНКО: „Украјинци“ постоје само зато што постоји држава „Украјина“, која наслеђује потпуно вештачку квазидржавну формацију „Украјинска Совјетска Социјалистичка Република“ („Украјинска ССР“) коју су створили бољшевици. Верујте ми на реч: чим не буде„Украјине“ – неће бити ни„Украјинаца“

* „У совјетским пасошима мог оца, мајке, обојице деда и обе баке, који су рођени и живели на територији садашње Дњепропетровске области Украјине, била је означена националност „Украјинац“ или „Украјинка“. Сви из моје породице у стварности нису били никакви „Украјинци“. У свакодневном животу разговарали смо искључиво на руском. Тако су говориле и све наше комшије и колеге наших родитеља“

* Зеленски припада потпуно истом културном типу као и Путин – руском. Њему припадају и Порошенко и Јанукович. И Лукашенко такође. Све су то исти људи. Руски је матерњи језик већине вођа украјинских националистичких формација. Ово важи и за оснивача Азова - Андреја Билецког, творца батаљона Донбас - Семјона Семенченка, творца УНА-УНСО Дмитрија Корчинског... Прошетајте по Кијеву, Харкову, Дњепропетровску, Одеси и другим градовима и осетићете несклад: сви натписи ће бити на украјинском, али становништво говори руски

* Данас су грађани Украјине у великој већини, осим оних који живе у западној Украјини, по својој култури - Руси. Зато се они који живе у Малорусији и Новорусији не могу називати „Украјинцима“. Исправније би било назвати их Русима. Али да бих нагласио да је реч о Русима из Украјине, предложио сам да их назовемо „Јужни Руси“, односно „Руси са југа“

________________________________________________________

       ПОЗНАТИ украјински новинар Александар Чаленко, који је рођен у Доњецку и годинама живео и радио у Кијеву, а сада је политички емигрант, тврди да Украјинци не постоје и да су сви који живе између Донбаса и Луцка и од Харкова до Одесе – Јужни Руси.

       Своју позицију је разјаснио у интервјуу пољском опозиционом листу Mysl Polska. Прво је рекао:

       - Милиони људи себе зову Украјинцима, али сам у животу видео милионе људи који су заиста постојали, а који су себе некада називали „совјетским људима“. Али, када више није било СССР-а, ни „совјетског народа“ више није било. А било је „совјетских људи“ јер је постојао Совјетски Савез. „Украјинци“ постоје само зато што постоји држава „Украјина“, која наслеђује потпуно вештачку квазидржавну формацију „Украјинска Совјетска Социјалистичка Република“ („Украјинска ССР“) коју су створили бољшевици. Верујте ми на реч: чим не буде„Украјине“ – неће бити ни„Украјинаца“.

       Ово вам говори човек у чијем је совјетском пасошу - у рубрици „националност“ - писало „Украјинац“. Ако сте се презивали „Захарченко“, онда су вас регистровали као „Украјинца“, а ако сте били „Турчинов“ или „Климкин“, онда као „Руса“.

Еудард Лимонов и Александар Чаленко

       Ако ме упитате: чије је презиме Чаленко, односно - да ли сам Украјинац, одговорићу: „Не, ја сам Рус“. Зато што је моја култура руска, мој матерњи језик  руски и мој идентитет је руски. Зато сам Рус. У руским градовима – у Москви,  Санкт Петербургу, у Јекатеринбургу, у Краснојарску и у било ком другом – никоме не би пало на памет да сматра да нисам Рус.

       Ако некоме не кажем да сам рођен у Доњецку, а потом живео у Кијеву 30 година, тај неће ни помислити да сам из „Украјине“. Сви имамо исти културни код. Иста ствар ће ми се десити у белоруским градовима. Зашто? Зато што и у Доњецку, и у Кијеву, и у Москви, и у Краснојарску, и у Минску, живе исти људи – Руси.

       – У совјетским пасошима мог оца, мајке, обојице деда и обе баке, који су рођени и живели на територији садашње Дњепропетровске области Украјине, била је означена националност „Украјинац“ или „Украјинка“. Сви из моје породице у стварности нису били никакви „Украјинци“. У свакодневном животу разговарали смо искључиво на руском. Тако су говориле и све наше комшије и колеге наших родитеља.

       Да, сви моји блиски рођаци, као и ја у детињству, веровали су да смо Украјинци, јер је пасош био „украјински“, а у детињству - у школи и друштву уопште, комунисти, који су били на власти, наметали су нам, наглашавам наметали, етноним „Украјинац“ или „Украјинка“. Иначе, бољшевици су то радили од 1920-их.

       * Бољшевици?

       – Пре бољшевика, пре формирања „Украјинске ССР“, нико од становника ове територије није ни подозревао да је „Украјинац“. Да је хетману Мазепи, за кога се у Русији веровао да је издао Петра Великог и Русију јер је прешао на страну Швеђана током Северног рата, било речено да је „Украјинац“ - не би разумео шта му говоре!

       Богдан Хмељницки, када је подигао устанак против пољских магната, није ни слутио да се „бори за слободу украјинског народа“ и за „поновно уједињење Украјине са Русијом“. Ни он, ни Запорошки козаци, ни православци који су живели у 17. веку са обе стране Дњепра, нису знали да су „Украјинци“.

       Песник Тарас Шевченко, чији споменик стоји у центру Варшаве, користио је назив „Украјина“, али себе никада није сматрао „Украјинцем“ и није знао ништа о таквом етнониму. Ако се неко противи овоме, замолите ту особу да покаже било који Шевченков есеј, писмо или дневнички запис, где он говори о „Украјинцима“ или себе назива „Украјинцем“.

       У Русији у његово време и у периоду пре револуције 1917. године, они који се данас називају Украјинцима називани су „Русинима“, „Малорусима“, „Русима“, „православцима“ или „тутешима“ (од речи „овде“; у смислу „ја живим овде“, односно – ја сам локални), али не Украјинцима.

       * А ко су онда Украјинци?

       – „Украјинац“ је првобитно био политички активни становник Руске империје који је живео на обалама Дњепра, а из политичких и идеолошких разлога је одбијао да себе сматра „Русом“ или „Малорусом“. Такав „Украјинац” је негирао да Шевченко и Пушкин припадају истом народу – Русима. За њега су украјински и руски два различита народа.

       „Украјинац” је у 19. и раном 20. веку био припадник политичког и културног „украјинофилског покрета”, који је настао на обалама Дњепра, али се политички и идеолошки уобличио на територији Аустроугарске, тадашњег непријатеља Руске Империје. Украинофили су емигрирали у Аустроугарску из Русије. Финансијски су их подржале аустроугарске власти, које су сматрале да ће одвајање „Украјине“ од Русије ослабити Москву.

       Термин „украјинац“ је постао широко распрострањен као етноним тек 20-их година 20. века, када су бољшевици, који су били ватрени русофоби, почели да воде политику украјинизације на територији „Украјинске ССР“ коју су створили.

       Становници градова, који су у потпуности били руски и по језику и по –култури - одупирали су се овом процесу.

       Стаљин је у „политичким Украјинцима“ видео претњу СССР као јединственој територији и претњу комунистичкој идеологији. Али, етноним „Украјинац“ који су наметнули бољшевици, није поништио.

       Без СССР-а, без совјетских комуниста, не би било ни „Украјине” ни „Украјинаца”.

       * Добро, па, где је место за "јужноруски народ"?

       - Ако замолите особу која себе назива „Украјинцем“ да вам објасни по чему се Руси разликују од Украјинаца, приметићете да почиње да вам описује културни тип особе која је живела у 17-18 веку. Та врста „Украјинаца“ у стварности не постоји ни у централној Украјини (Малоусија) ни на југоистоку Украјине (Новоросија). Можда по неким својим цртама личи на житеље Галиције.

       Зеленски припада потпуно истом културном типу као и Путин – руском. Њему припадају и Порошенко и Јанукович. И Лукашенко такође. Све су то исти људи. Руски је матерњи језик већине вођа украјинских националистичких формација. Ово важи и за оснивача Азова - Андреја Билецког, творца батаљона Донбас - Семјона Семенченка, творца УНА-УНСО Дмитрија Корчинског... Прошетајте по Кијеву, Харкову, Дњепропетровску, Одеси и другим градовима и осетићете несклад: сви натписи ће бити на украјинском, али становништво говори руски.

       Данас су грађани Украјине у великој већини, осим оних који живе у западној Украјини, по својој култури - Руси. Зато се грађани Украјине који живе у Малорусији и Новорусији не могу називати „Украјинцима“. Исправније би било назвати их Русима. Али да бих нагласио да је реч о Русима из Украјине, предложио сам да их назовемо „Јужни Руси“, односно „Руси са југа“. Док су грађани Руске Федерације „Руси са севера“

       Дакле, Јужни Руси и Великоруси су данас један народ. Разликујемо се само по акценту и темпераменту.

       Јужни Руси данас се условно могу поделити у две велике групе: јужноруски унионисти, који сматрају да је неопходно ујединити се у једну државу са Великорусима и Белорусима, и јужноруски сепаратисти, који себе сматрају „Украјинцима“, али истовремено задржавају руску културу у себи, не нестајући унутар њима туђе „украјинске културе“.

       Такви не причају о томе наглас. Они споља прихватају украјинску културу, која је, у ствари, западноукрајинска. Култ Бандере је западноукрајински култ. „Украјински језик“ у његовој модерној верзији углавном су створили Галичани који су емигрирали у Украјинску ССР.

       Ви у Пољској треба да знате да је суштина садашњег рата у Украјини поновно уједињење целог руског народа у једној држави, а не хир „империјалистичког Путина“. Чак и ако Путин заустави овај рат, што, наравно, неће учинити, он ће се пре или касније наставити и неће се завршити све док Мала Русија и Новоросија не постану део Руске Федерације. То је оно што подељени руски народ жели.

       Матеуш Пискорски