МУЉТАТУЛИ: Није питање хоће ли Србија ући у ЕУ већ – хоће ли остати суверена држава
ОКРУГЛИ СТО У БЕОГРАДУ: „АКТУЕЛНА ПИТАЊА СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ РУСИЈЕ И БАЛКАНА” (7)
Петар Муљтатули (средина)
- Светски духовни агресор, који који наступа у име потпуно антихришћанских и антицивилизацијских циљева, тежи да уништи Русију као главну препреку за остваривање своје апсолутне владавине
- Живимо у време када су државе фактички нестале као национални субјекти. Изузетак је сасвим мали број држава. Зато ми се не чини да се не поставља питање уласка Србије у НАТО и ЕУ, већ - да ли ће Србија бити независна и суверена држава
- Другим речима: да ли ће бити једна од жртава тог духовног агресора? Нови пион у великој игри зарад туђих интереса!
- Данас се на Криму и југоистоку Украјине поново решава питање: да ли ће духовни агресор проћи даље према Русији или ће бити заустављен и поражен, а свет ослобођен од његове власти
ОКРУГЛИ сто „Актуелна питања спољне политике Русије и Балкана” одржан је у Београду, у организацији Српског кода, Руског института за стратешка истраживања и Нове српске политичке мисли.
Уприличен је у конференцијској сали хотела „Москва” -непосредно после промоције књиге директора РИСИ др Леонида Решетњикова „Вратити се Русији”.
Говорили су: др Решетњиков, главни и одговорни уредник НСПМ Ђорђе Вукадиновић, заменик председника Одбора за науку и технологију Државне думе Руске Федерације Михаил Дегтјарјов, главни уредник портала „Факти” Ђуро Билбија, научни сарадници РИСИ др Петар Муљататули и др Никита Бондарјев, виши научни сарадник Института за европске студије Миша Ђурковић, саветник директора РИСИ Игор Пшењичников, црногорски политиколог и аналитичар Саша Марковић и директор Центра за стратешке алтернативе др Душан Пророковић.
Факти настављају да објављују излагања учесника у целини. Ево шта је за округлим столом рекао Петар Муљтатули:
„Желим да кажем неколико речи на тему о којој расправљамо, али са историјско-моралног аспекта.
Сведоци смо преформатизовања света, али - какве су то и колико кардиналне промене?
Оне нису само геополитичке, нити само војне. Оне су пре свега духовне. А када – и ми у Русији и ви у Србији - говоримо је против нас Запад, то је потпуно тачно. Али, дајте да тачно одредимо шта је то Запад.
Јер, сада милиони нормалних људи у Француској, Немачкој, Шпанији и Италији пате зато што их је агресор духовно окупирао. Тај духовни агресор мрзи све народе и спрема се исто тако да искористи и саме Сједињене Државе.
Сједињене Државе су тупи таран који помаже духовном агресору да разбија националне државе.
Ако погледамо историју, видимо да се више пута догађало да Русија буде задња линија одбране од агресора. И, она га је побеђивала, а након тога је наступао мир.
Најинтересантније је то што Русија никада није узрочник и изазивач великих ратова.
Такви ратови су увек избијали мимо њене жеље, стремљења и напора, а завршавали су се - потпуним поразом непријатеља.
Не треба ићи далеко у историју. Узмимо 1812. Годину.
Тада се није радило о само агресији Наполеона. То је био налет антихришћанског и апостасијског Запада на челу новог са новим диктатором Бонапартом који је носио званичну титулу „Император Републике“.
Обратите пажњу и на интересантну чињеницу да Русија – која је после победе и слома Наполеона фактички била на челу антинаполеоновске коалиције - није освајала нове територије.
Штавише, главни резултат политике Императора Александра Првог био је Свети савез који је омогућио да у Европи 50 година буде мир.
Тај дуги мир је био нарушен опет захваљујући напорима западних земаља.
Узмимо и 1912. годину до којег долази иако Русија, на челу са Императором Николајем Другим, у првим годинама ХХ века предузима очајничке напоре да не дозволи Велики рат. Сви знате за главну Императорову одлуку да сазове Хашку конференцију којом би се обуздало наоружавање. Сви такође знате ко је тај рато почео: почели су га Немачка и Аустро-Угарска.
Када је - због издаје и предаје - по Русији био нанет удар и када је она пропала – свет је за многе године добио хаос, а проливено је и море људске крви.
Потом је дошла 1941. година.
Познато је да је и совјетско руководство чинило све да не дозволи нови страшни рат. Аи, рат поново почиње и на конференцији на Јалти имамо победу Русије јер је та конференција поново успоставила нормалан мир.
Русија је увек тежила миру. Она је увек била мера одврађања од зла.
Исто се догађа и данас.
Светски духовни агресор који који наступа у име потпуно антихришћанских и антицивилизацијских циљева, тежи да уништи Русију као главну препреку за остваривање своје апсолутне владавине. То треба јасно разумети.
Овде се уопште не ради о освајању било које земље и читавог света. Ради се о освајању света од стране духовног агресора који није сводив на САД или било коју другу националну државу.
Живимо у време када су државе фактички нестале као национални субјекти. Изузетак је сасвим мали број држава.
Зато ми се не чини да се не поставља питање уласка Србије у НАТО и ЕУ, већ - да ли ће Србија бити независна и суверена држава.
Другим речима: да ли ће бити једна од жртава тог духовног агресора? Нови пион у великој игри зарад туђих интереса!
Данас се на Криму и југоистоку Украјине поново решава питање: да ли ће духовни агресор проћи даље према Русији или ће бити заустављен и поражен, а свет ослобођен од његове власти.
Имао сам прилику да од многих људи из различитих земаља које нису православне чујем да гаје симпатије према Русији и Путину. То је зато што ти људи осећају да је будућност у Русији и да је њихова будућност и будућност њихове деце у рукама Русије.
Зато ми данас ми не водимо нову битку само за своју Отаџбину, већ и за будућност читавог човечанства.“
Г. Шимпрага
„Актуелна питања спољне политике Русије и Балкана” (1)
„Актуелна питања спољне политике Русије и Балкана” (2)
„Актуелна питања спољне политике Русије и Балкана” (3)
„Актуелна питања спољне политике Русије и Балкана” (4)
„Актуелна питања спољне политике Русије и Балкана” (5)
„Актуелна питања спољне политике Русије и Балкана” (6)
