РЕШЕТЊИКОВ: Ко од Срба хоће да види ЕУ на делу – нека оде у Бугарску, није далеко

ОКРУГЛИ СТО У БЕОГРАДУ: „АКТУЕЛНА ПИТАЊА СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ РУСИЈЕ И БАЛКАНА” (1)

• Американци поново желеда Русију изгурају на руб светске политике
• Русија оцењује да се светска политика и економија, као и светски капиталистички систем, налазе у дубокој кризи
• Ми не схватамо озбиљно Обамину изјаву да је Русија регионална сила
• Недавно је министар иностраних послова Русије, Сергеј Лавров, рекао да одустајемо од употребе термина „партнери” када је реч о САД и неким европским земљама. Увек смо говорили да су то наши „партнери”, а сада напуштамо ту тезу јер се ради о непријатељским односима према Русији
• Украјини нико ни економски и ни финансијски реално не може да помогне. Украјини не може помоћи ни 10 ни 15 милијарди, чак ни 30 или 40. Украјину, у најбољем случају, може спасити од банкрота и кризе око 150 милијарди долара
• Председник Обама и Американци последњих дана учинили су много за консолидацију руског народа и подизање патриотског духа у Русији
• На Балкану за нас важна два фактора: то су Бугарска и Србија. Јасно зашто Бугарска - Јужни ток - јер копнена траса Јужног тока почиње у Бугарској. Сад је веома важно да ли ће Бугарску уплашити или не. Мој лични став је да ће поклекнути
• Код председника Путина и његовог окружења - а ми, као Институт који ради за председничку администрацију, то можемо да посведочимо -нема ни хвалисања ни панике, већ се ради о чврстом уверењу председника Путина да се Русија налази на добром путу

         ОКРУГЛИ сто „Актуелна питања спољне политике Русије и Балкана” одржан је у Београду, у организацији Српског кода, Руског института за стратешка истраживања и Нове српске политичке мисли.

         Уприличен је у конференцијској сали хотела "Москва" - непосредно после промоције књиге директора РИСИ др Леонида Решетњикова „Вратити се Русији”.

         Говорили су др Решетњиков, главни и одговорни уредник НСПМ Ђорђе Вукадиновић, заменик председника Одбора за науку и технологију Државне думе Руске Федерације Михаил Дегтјарјов, главни уредник портала „Факти” Ђуро Билбија, научни сарадници РИСИ др Петар Муљататули и др Никита Бондарев, виши научни сарадник Института за европске студије Миша Ђурковић, саветник директора РИСИ Игор Пшењичников, црногорски политиколог и аналитичар Саша Марковић и директор Центра за стратешке алтернативе др Душан Пророковић.

         Факти ће наредних дана објавити излагања учесника, а пошто је први говорник био др Леонид Петрович Реешетњиков, његово излагање објављујемо прво:

         „ПОКУШАЋУ да формулишем основне тезе о спољнополитичком деловању Русије на европском, балканском и азијском правцу.

         Руска спољна политика полази од чињенице да је у току процес преформатизовања света и политичке ситуације посебно. Русија оцењује да се светска политика и економија, као и светски капиталистички систем, налазе у дубокој кризи и да сам систем и механизам функционисања тог система не омогућују да се изађе из кризе, да се крене напред, јер сам систем не омогућује да се капитализам даље развија.

         Западне земље, а пре свега САД, стално траже снагу и механизме који би могли оживети њихов политички систем и омогућити му да се креће даље. 

         На том путу се сада појављују претње попут нарастања кинеске моћи с једне стране и руске силе која се враћа у светску политику као светска сила.

         Ми не схватамо озбиљно Обамину изјаву да је Русија регионална сила. То је неозбиљна изјава зато што се за решавање било ког светског проблема Американци обраћају нама. На пример: због Ирана се обраћају Москви и говоре - одустаните од подршке Ирану и ми ћемо решити тај проблем. Када је у питању Сирија, опет говоре - одустаните од подршке Асаду и ми ћемо решити тај проблем. И сада, када је реч о Украјини, опет се обраћају нама.

         Дакле, сваки проблем који настаје - његово решавање иде преко Русије. Јер, и освајање Арктика - опет проблеми, а решење - такође преко Русије.

         За САД и њихове савезнике Русија остаје допунски фактор, овог пута за Кину.

         Сада у потпуности постаје видљиво да САД желе да Русију гурну на руб светске политике, као што су успели `90-тих година прошлог века. Зато и Министарство иностраних послова РФ и наши аналитичари региструју такву политику према Русији.

         Желим посебно да истакнем да у украјинској кризи видимо да јој у  целини доприноси искључиво Вашингтон, а да је циљ те кризе - промена геополитичке и војно-стратешке ситуације у јужном делу Русије. Ради тога се све ово чини.

         Зато је сва спољна политика Русије до украјинске кризе подсећала на шетњу по киши за време које смо се трудили да прођемо између кишних капи.

         Када би долазило до неких сукоба са САД, било је потребно одбранити наше интересе и маневрисати и када је реч о Блиском Истоку и Сирији, о обезбеђивању енергетских пројеката - Јужног тока, или о односима са Ираном. Другим речима: стално смо маневрисали да не би дошло до директне конфронтације која нам уопште није била потребна.

         Међутим, ситуација се нагло изменила после насилног свргавања законите владе у Украјини и доласка на власт пучистичких снага. Да, ситуација се нагло променила!

         Недавно је министар иностраних послова Русије, Сергеј Лавров, рекао да одустајемо од употребе термина „партнери” када је реч о САД и неким европским земљама. Увек смо говорили да су то наши „партнери”, а сада напуштамо ту тезу јер се ради о непријатељским односима према Русији. 

         На европском правцу имамо веома тешку ситуацију.

         Вероватно је наш председник највећи проевропски лидер Русије, почев од 1918. године. Он је искрено желео и жели развој економских, политичких и културних односа са Европом.

         Погледајте последњих 14-15 година: толиког европског присуства у Русији никада није било. Посебно немачки и италијански бизнис имају огроман удео у Русији. Они имају огромне приходе од сарадње са Русијом. Ради се и о веома активном културном присуству Немачке, Италије и Француске. То је велико присуство и у људским односима и димензијама.

         Ма где да пођеш и отпутујеш у Русији и ма колико то било удаљено - увек наилазиш на немачке или француске бизнисмене, политичаре и политикологе. По читавој огромној Русији: у Чељабинску, Иркутску, на Уралу, свугде осетиш то присуство.

         Дакле, све ове године смо активно развијали односе са европским земљама, али се сада ситуација нагло мења због политике Сједињених Држава према Украјини и њиховог притиска на све европске земље, независно да ли су или нису чланови ЕУ. Врши се притисак да се те земље придруже санкцијама, посебно политичким санкцијама, зато што америчке економске санкције нису баш најефикасније у односу на Русију јер немамо развијене економске односе са САД. Финансијске да, али чисто економске - не.

         Наши економски односи са Европом веома су развијени. Тренутно нараста амерички притисак на европске земље, иако немачки бизнис и политичари засад одолевају том пресингу. У сваком случају они дејствују опрезније. Али, Русија и руско руководство разумеју да је пред нама веома сложен и тежак период који неки називају новим "хладним ратом", други најављују "спор дугог трајања" који се неће брзо завршити.

         Ми морамо полазити од тога да ће односи са САД и њиховим европским савезницима у наредним годинама вероватно бити тешки и компликовани.

         Србија као земља која стреми ЕУ, али и земља која жели да очува добре односе са Русијом – то мора имати у виду, а ми верујемо у искреност српске владе.

         Дође ли до даљег погоршавања односа, Србија ће се наћи пред веома компликованим задатком који ће трајати.

         Желим да поновим и да кажем да је прогноза да ће односи САД и Западне Европе са Русијом у наредне две до три године бити веома компликовани. Тим пре што ће наредних недеља бити проглашена независност Доњецке Народне Републике, а у наредним недељама или месец дана Русија ће признати Приднестровље као независну државу.

         Могу да претпоставим да ће бити настављена политичка криза на југу Украјине - у Харкову, Одеси и Запорожју, као и општа нестабилност у Украјини.

         Апсолутно сам сигуран да ће економска криза у Украјини имати разорни карактер у Централним регионима и на Западу Украјине, јер у оваквој ситуацији Украјини нико ни економски и ни финансијски реално не може да помогне. Украјини не може помоћи ни 10 ни 15 милијарди, чак ни 30 или 40. Украјину, у најбољем случају, може спасити од банкрота и кризе око 150 милијарди долара.

         Јер, приступање Украјине ЕУ и њен улазак у западни економски систем прети уништењем њеној индустрији.

         Украјина је индустријски развијена земља. Чак и без Доњецка и Луганска. Јер, постоје крупни машински, хемијски и металуршки центри: Харков, Запорожје, Дњепропетровск, Одеса и Николајев, у коме се налази бродоградилиште.

         Европи таква индустрија апсолутно није потребна, зато што све то већ постоји у Европи, на другом нивоу и другачијег квалитета.

         Хеликоптерска фабрика у Запарожју потребна је само Русији јер само ми дуго користимо те моторе, док Западу то не треба, па би улазак Украјине у ЕУ довео до затварања те фабрике и избацио на улице хиљаде незапослених, а рудници угља у Донбасу ионако се налазе у тешкој ситуацији.

         Велико бродоградилиште у Николајеву радило је само за руске поруџбине, па ни оно не би било никоме потребно.

         Све у свему, Украјину очекују масовна незапосленост и одлазак становништва. У принципу, то очекује сваку земљу која уђе у Европску унију.

         То очекује и Србију. Увек кажем: идите у Бугарску и погледајте шта се десило, то је у непосредној близини и може се добро проучавати.

         Дакле, ово је ситуација са којом смо суочени.

         Русија је сада формира линију активирања економских и политички веза на Истоку, пре свега са Кином. Најкасније за две до три, можда и четири недеље, доћи ће до посете председника Путина Кини. Мислим да ће бити потписани проломни споразуми о економској и политичкој сарадњи са Кином.

         То треба да буде историјска посета, посебно сада када нам прете санкцијама.

         Направићу малу дигресију. Председник Обама и Американци последњих дана учинили су много на консолидацији руског народа и подизању патриотског духа у Русији. Веома смо захвални Обами и његовим сарадницима који су толико активно радили на подизању руског патриотског духа.

         Не сећам се да је икада било толико патриотизма у нашем народу, али сада расте захваљујући `стваралачким` иступима председника Обаме и свих могућих његових помоћника.

         Нико ништа боље није могао да смисли, никаква пропаганда за снажни антиамериканизам који и данас постоји у највећем делу руског народа. 

         Почели смо активније да сарађујемо са Ираном, реанимирамо низ споразума који су били одложени на молбу и притиске Американаца. Они се сада реализују и у атомској индустрији, војној области.

         Поред Ирана, активније ћемо радити и са Индијом, Кином и Малезијом. Пакистан нам нуди веома интересантне пројекте и идеје, и он је такође интересантан. Тако да ћемо „источни пут” - који је цар Николај Други прогласио још у Првом светском рату  - сада активно да развијамо. Не само због санкција и агресивне политике. У принципу, ми смо са Западом дошли до максимума могућег. То је максимум. Треба да се крећемо даље.

         Као последње желим да кажем нешто о правцима наше делатности. Посебна пажња, можда првостепена пажња, биће посвећена постсовјетсом простору, убрзаном развоју Евроазијског пројекта заједно са Белорусијом и Казахстаном, са брзим фактичким приступањем Јерменије и неких централноазијских држава. Тај пројект ћемо активно развијати.

         Упоредо са тим актвније ћемо радити на спречавању пучева и наранџастих револуција на територији пост совјетског простора и непосредно Москве. Такви напори се предузимају, САД то планирају и посебна пажња ће бити усмерена на то.

         На крају, да закључим: што се тиче Србије, говорио сам да су на Балкану за нас важна два фактора: то су Бугарска и Србија. Јасно зашто Бугарска - Јужни ток - јер копнена траса Јужног тока почиње у Бугарској.

         Тренутно се све снаге на саботажу Јужног тока усмеравају не на Србију, већ на Бугарску.

         Сад је веома важно да ли ће Бугарску уплашити или не. Мој лични став је да ће поклекнути.

         Остаје да се ипак надамо да ће они одолети. Желимо да радимо и са Грчком и да обновимо пројекат Бургас-Александрополис иако се и ту појављује Бугарска.

         Бугарска влада је американизована и у потпуности зависна од САД. Бугарска је чланица НАТО и ЕУ и њој је теже од Србије.

         Што се тиче Србије, о Јужном току сам већ говорио, а постоје и други пројекти које нудимо, за које ви добро знате. Желим да кажем да ЕУ ништа неће понудити - сто посто! Зато није јасно зашто Србија по сваку цену тежи у ЕУ?

         Објашњење могу да буду само неке политичке, меркантилне и личне побуде. 

         Желим, на крају, да истакнем да код председника Путина и његовог окружења - а ми, као Институт који ради за председничку администрацију. то можемо да посведочимо, нема ни хвалисања ни панике, већ се ради о чврстом уверењу председника Путина да се Русија налази на добром путу.

         Превео: Горан ШИМПРАГА

         (следи иступање Ђорђа Вукадиновића)