ЂУРКОВИЋ: Наши „западни пријатељи“ су у великом страху од руског продора на Балкану
ОКРУГЛИ СТО У БЕОГРАДУ: „АКТУЕЛНА ПИТАЊА СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ РУСИЈЕ И БАЛКАНА” (6)
Миша Ђурковић
- Англосаксонски пуч у Украјини и криза која је тамо произведена, усмерена је колико против Русије, толико и против Немачке и Европске уније
- Траје прави рат око Јужног тока... Бугарска и Србија су под директним ударом! Европска комисија стално подрива владу у Бугарској да би зауставила изградњу Јужног тока. Појачавају се притисци чији су циљеви - смањење демократије и стварање све послушнијих влада на овом простору
- За нас на Балкану, али и за традиционалисте на Западу, врло је важно искуство Русије као предводника побуне, некога ко брани хришћанство, породицу и традиционалне вредности и ко има снаге да уведе законе против идеологије хомосексуализма, ко може да донесе законе којима ће бранити свој простор од страног утицаја
- Народ на Балкану гледа на Русију као на један од последњих модела како је уопште могућа одбрана да би, за почетак, могло да се преживљава
- Према премијеровом експозеу, треба да се приватизују Телеком, ЕПС и друга стратешка јавна предузећа. У Србији за пет година више неће имати шта да се прода
ОКРУГЛИ сто „Актуелна питања спољне политике Русије и Балкана” одржан је у Београду, у организацији Српског кода, Руског института за стратешка истраживања и Нове српске политичке мисли.
Уприличен је у конференцијској сали хотела „Москва” -непосредно после промоције књиге директора РИСИ др Леонида Решетњикова „Вратити се Русији”.
Говорили су: др Решетњиков, главни и одговорни уредник НСПМ Ђорђе Вукадиновић, заменик председника Одбора за науку и технологију Државне думе Руске Федерације Михаил Дегтјарјов, главни уредник портала „Факти” Ђуро Билбија, научни сарадници РИСИ др Петар Муљататули и др Никита Бондарјев, виши научни сарадник Института за европске студије Миша Ђурковић, саветник директора РИСИ Игор Пшењичников, црногорски политиколог и аналитичар Саша Марковић и директор Центра за стратешке алтернативе др Душан Пророковић.
Факти настављају да објављују излагања учесника у целни. Ево шта је за округлим столом рекао Миша Ђурковић:
„ХТЕО бих да прво поздравим наше руске пријатеље, који су овде увек добродошли, као и наше пријатеље који су дошли из Подгорице, Бањалуке и осталих српских крајева.
У време када се цепа овај простор, ми се трудимо да сачувамо макар духовно и културно јединство српског народа.
За ову прилику предлажем неколико теза које су повезане са последицама дешавања око Украјине - под насловом: Како се украјинска кризе рефлектује на дешавања на Балкану?
Пре годину дана сам упознао Леонида Петровича Решетњикова. Могу да кажем да сам запањен тиме колико се ствари у међувремену десило.
Сведоци смо велике динамике и у подручјима око Русије, али и у глобалном свету, као и велике рефлексије тих дешавања овде на Балкану.
Србија је пре три дана добила Владу, а човек који је министар привреде је човек који је био задужен за украјинску економску ситуацију. Господин Решетњиков је малопре говорио колико је ужасна економска ситуација у Украјини и из тога јасно можемо назначити шта нас у нашој домовини чека.
Према премијеровом експозеу, треба да се приватизују Телеком, ЕПС и друга стратешка јавна предузећа. У Србији за пет година више неће имати шта да се прода.
Даље, министар за науку је човек из модела Џорџа Сороша, који ће да настави да на тај начин редефинише научно-просветни простор у Србији.
За нас на Балкану, али и за традиционалисте на Западу, врло је важно искуство Русије као предводника побуне, некога ко брани хришћанство, породицу и традиционалне вредности и ко има снаге да уведе законе против идеологије хомосексуализма, ко може да донесе законе којима ће бранити свој простор од страног утицаја.
Народ на Балкану гледа на Русију као на један од последњих модела како је уопште могућа одбрана да би, за почетак, могло да се преживљава.
Које су последице дешавања у Украјини?
Најпре, наши „западни пријатељи” све више показују огроман страх од руског продора на Балкану.
Русија је преузела доминацију у преради нафте, производњи нафтних деривата и ланцима нафтних пумпи. Последица су све израженији притисци, а Бугарска и Србија су под директним ударом! Траје прави рат око Јужног тока...
Са друге стране, оживљавају приче о западном алтернативном гасоводу. Једини проблем је што се не зна који би гас њиме текао.
Друга битна ствар су притисци чији су циљеви - смањење демократије и стварање све послушнијих влада на овом простору.
Европска комисија стално подрива владу у Бугарској да би зауставила изградњу Јужног тока.
У Србији, са оваквим русофилским становништвом, немамо ни једну станку у парламенту - а то није случајно - која је против NATO.
У октобру ће бити избори у Републици Српској који имају стратешки значај за будућност српског народа у целини.
Трећа ствар су изразити притисци за убрзано паковање Црне Горе и Србије у NATO, да би већ у наредне две године постале чланице алијансе.
Од ових држава се тражи да осуде руску „агресију на Украјину” и да Русији уведу санкције. Никога не занима што то не само да је супротно традицијама ових држава и што то директно угрожава њихове ионако девастиране економије.
У Србији данас свако друго домаћинство на селу живи захваљујући могућности да продаје своје производе у Русији.
Још једна последица је све тврђа медијска контрола коју имамо данас, пре свега у електронским медијима где видимо контролу која долази од страних интереса, од Американаца и Немаца.
У извештавањима, на пример о Сирији, медији на Балкану имају усклађену терминологију са западним медијима (Асад је тиранин који прави масакре, крши људска права и кривац је за хуманитарне катастрофе) коју су они користили пре 15 година када су правили медијску припрему за рат 1999. године.
У Украјини се у медијима игнорише фашистичка и неонацистичка прошлост уличних ратника из Десног сектора и Свободе, а о Русима са истока и југоистока се говори као о сепаратистима. У исто време западни аналитичари тврде како ће Руси настојати да дестабилизују Балкан.
Међутим, као што смо видели на примеру уговора Мађарске са Русијом о 10 милијарди инвестиција у нуклеарну енергетику и хрватског Агрокора који је од руске Сбербанке добио кредит од 600 милиона евра - директно се показује да једини свеж новац и озбиљне инвестиције долазе из Русије. То је чињеница која дефинише и економску будућност Балкана.
Да резимирам: постоји осећај да су Руси полако кренули, да је Крим прва станица и да ће преко Придњестровља полако стићи до балканских крајева. Отуда велико незадовољство и журба да се у ојађеним балканским народима појача актуелност европске перспективе – која опада чак и по нарученим и лажним истраживањима јавног мњења.
Шта видимо из искуства Украјине? Тамо где се бираним средствима и економским условљавањима више не може обезбедити контрола једне државе и послушност, прелази се на директну дестабилизацију и пучеве, у чему су MI6 и CIA традиционално добри и уопште их не занима која је будућност 40 милиона људи који преживљавају катастрофу у Украјини и немају никакву економску будућност са западне стране.
Англосаксонски пуч у Украјини и криза која је тамо произведена, усмерена је колико против Русије, толико и против Немачке и Европске уније.
Такође је јако важно и Придњестровље. Јер, тамо се на народ спрема велики притисак, чак и физички. Али, то на чудан начин може имати велику улогу и у будућим односима Србије и Русије.
Само да подсетим да ће Србија имати врло значајно, макар формално, место у ОЕБС-у, и почеће брзо да се ради на томе какви ће сутра бити извештаји и однос званичне Србије према Придњестровљу”.
„Актуелна питања спољне политике Русије и Балкана” (1)
„Актуелна питања спољне политике Русије и Балкана” (2)
„Актуелна питања спољне политике Русије и Балкана” (3)
