Климатологе већ мучи питање: хоће ли се зауставити Голфска струја као пре 8200 година?

ТВРДЕ ДА ЈЕ У ВЕЋОЈ ОПАСНОСТ СЕВЕРНОАТЛАНТСКА СТРУЈА КОЈА `МЕША` ВОДЕ ОКЕАНА

* Пре десет година је јужно од Гренланда откривен део Атлантика величине осредње европске земље који се – уместо да се загрева, заједно са целом планетом – све више хлади. Зато је већ назван „рупом у глобалном отпољавању“ и „хладним мехуром“

* Научници Потсдамског института  за климатске промене упозорили су: ако се концентрација угљендиоксида у атмосфери удвостручи у односу на 1990-ту – северна струја ће се зауставити кроз највише 300 година

         ОКЕАНСКО загревање Западне Европе осеетно је ослабило од 19. века до данас.

         Климатолози то повезују са променом клине на Земљи и почињу да оперишу са мрачним сценаријима будућности.

         Веч су отворили и питања:  хоће ли нестати дубоководне струје Северног Атлантика и каква ће бити судбима Голфске струје? Не из читс мира.

         Пре десет година је јужно од Гренланда откривен део Атлантика величине осредње европске земље који се – уместо да се загрева, заједно са целом планетом – све више хлади. Зато је већ назван „рупом у глобалном отпољавању“ и „хладним мехуром“.

         Научници су изнели претпоставку да тај `мехур` скупља атмосферске аеросоле и део радијације Сунца. Међутим, та хипотеза се засад није потврдила.

         Сада мехур/рупу називају делом дубоководног конвејера коији је наставак Голфске струје.

         Упркос свему, стручњаци немачког Института за поларна и поморска истраживања наглашавају да Голфска струја неће нестати још неколико векова јер је покрећу ветрови. Али, указују да је у опасности Северноатлантска струја која зависи од колебања салинитета и температуре воде.

         Сам `механизам` функционише овако: топла слана вода се креће са југа на север, ту се хлади, постаје тежа и спушта се у дубину где заокреће на југ и почиње лагано кретање које траје хиљадама година. Тако се воде светских океана мешају.

         Тај глобални океански конвејер у северном Атлантику ће се зауставити ако се његове воде претерано загреју и десалинизују. То се већ догодило при крају ледничког периода. Пре 8200 година. И: тада топле екваторијалне воде нису стизале до Скандинавије.

         Овај сценарио се може поновити јер се океани постепено загревају, а атмосферски ефекат `стаклене баште` доводи до топљења ледника, па мора губе сланост. Исти ефекат имају и обилне кише и снегови.

         Научници Потсдамског института  за климатске промене и тврде да се Северноатлантска струја за последњих век и по успорила 15 одсто. Указују и да је мехур/рупа јужно од Гренланда плод слабљења управ о те струје.

         Упозорили су: ако се концентрација угљендиоксида у атмосфери удвостручи у односу на 1990-ту – северна струја ће се зауставити кроз највише 300 година.