Гуштери чаробњаци у решавању загонетки

ИСТРАЖИВАЊА ПОКАЗАЛА ДА СУ РЕПТИЛИ ПАМЕТНИЈИ НЕГО ШТО СЕ МИСЛИЛО

америчка омољика 

•    Од  шест гуштера, четири налазила начин да дођу до ларви инсеката сакривених испод обојеног пластичног диска

•    Сваки је решио проблем на  другачији начин - неки су гризли крајеве диска, други су користили слуз из носа као полугу, или су се концентрисали на диск који им је најпознатији

   ИАКО се до скоро тврдило да хладнокрвне животиње најспорије еволуирају, између осталог због тога што не спадају у “нарочито интелигентне” гуштери који су учествовали у експерименту су нашли начин да нас увере у супротно.

   Гуштери, а можда и други рептили, много су паметнији него што мислимо. Најновије студије су показале да су тропски гуштери развили способност да користе мртве ларве као оброк.

   - Ово је још један део слагалице која нам помаже да схватимо сазнајне могућности еволуције -каже  Мануал Ли, еколог  и водећи истраживач са Дуке Универзитета и додаје да  имамо пуно знања заснованих на проучавањима птица и сисара, али веома мало студија о рептилима.

   Флексибилно понашање - понашање које може да се мења сходно одређеној ситуацији - углавном је везано за виши ниво когнотивних могућности, другим рецима -за паметније. Научници су веровали да животиње са сложенијм социјалним структурама и могућностима промене начина исхране развијају више флексибилности, као и виши ниво когнитивних могућности кроз еволуцију.

   ЖИВЕ УСАМЉЕНО

   Већина гуштера живи усамљено на ограниченим територијама као и са једноличном храном годинама, углавном инсектима,.тако да се подразумевало да они, као и други рептили имају ограничене мождане могућности и релативно устаљено понашање.

   Ли и његове колеге су пружиле шансу шесторици Anolis evermanni гуштерима са Пуеро Рика. Сакрили су ларве инсеката испод обојеног пластичног диска. Четири од шест гуштера су пронашла начин да дођу до гозбе.

   Сваки од них је решио проблем на  другачији начин - каже Ли. Неки су гризли крајеве диска, други су користили слуз из носа као полугу. Када су им други дискови са различитим бојама постали познати, концентрисали су се на диск који им је најпознатији - највероватније су се везивали за боје  (визија боја је код гуштера више изражена него код нас).

   Затим су истраживачи ставили понуду (ларве) под један други диск и два гуштера су схватила промену и наставила да лоцирају оброк.

   СПОРИ, АЛИ УЧЕ БРЖЕ

   Понашање гуштера може да се пореди са птицама у сличним студијама, кажу истраживачи. Птице би поновиле задатак више пута на дан, али пошто су гуштери хладнокрвне животиње не огладне често, извршавале су задатак само једном дневно - што значи да су трик са диском морали да упамте од једног дана до наредног.

   - Овај експеримент са гуштерима показује да они, а и други рептили уопште, могу да уче релативно брзо иако се спорије крећу од топлокрвних животиња као сто су птице. Такође је индикативно да постоје и дуруги фактори сем комплексних социјалних структура и разноликих могућности исхране могу да еволуирају флексибилно понашање и напредније сазнајне могућности – објашњава Ли и додаје да у посматрању еволуције сазнања, научници морају да посматрају и друге групе, као што су рептили и рибе.

   Аутори студије су Мануал Ли И Брајан Павел са Дуке Универзитета, а она је детаљно објављена у Jornal  of the Royal Society, у одељку Biology Letters.