Хоботнице имају мозак упоредив са псећим - приближаваће се интелекту људи

ВЕЋ САДА СУ НАЈПАМЕТНИЈА СТВОРЕЊА У ОКЕАНИМА - НАУЧНИЦИ ВЕРУЈУ ДА СЕ ЧАК И "ЉУБЕ"

* Потом су установили: да су хоботнице у стању да разликују људе и да имају „нижи степен личности“

* Поред три срца, имају и врло необичан мозак. Садржи готово петсто милиона нервних ћелија (људски 85 милијарди)

* Хоботнице су стекле још једну важну предност: научиле су да`редигују`сопствене гене. То им помаже да се прилагоде околини и постају још паметније

_____________________________________________________________________

        МОЗАК хоботнице – октопода - по сложености је упоредив са псећим.

        По структури се битно разликује од мозга кичмењака, али то не омета његову ефикасну употребу.

        Ови главоножци су у стању да коригују сопствени геном, прилагођавајући се најнеповољнијим условима живота, а у будућности би ће се можда – како неки стручњаци процењују - претворити у високо интелигентна бића и такмичити се са људима.

        Крајем 1990-их канадски научници посматрали су осам младих хоботница Ennterocoptus dofleini.

        Свака је добила по четири празне пластичне посуде напуњене ваздухом. По две црне и две беле.

        Те посуде зато нису потонуле, што је заинтересовало хоботнице, па су их хватале пипцима. Играле се. Али, интерес је потрајао само пола сата.

        Канађани су закључили да су хоботнице први бескичмењаци спосбони за игру.

        То се потврдило и кад су им у акваријум ставили лего коцке.

        Потом су установили: да су хоботнице у стању да разликују људе и да имају „нижи степен личности“.

        Велике пацифичке хоботнице Живе у групама од четрдесет јединки и заједно лове. Током сезоне размножавања, мужјак и женка се могу не раздвајати и по неколико дана, делити храну, па чак и „љубити се“ – додиривањем по пипцима.

        Поред три срца, ове животиње имају и врло необичан мозак. Садржи готово петсто милиона нервних ћелија, што може изгледати мало у поређењу са људских 85 милијарди, али је прилично упоредиво са бројем неурона у мозгу пса. Међутим, код хоботница су ћелије веће и на други начин се дистрибуирају по телу.

        Код људи је већина неурона сконцентрисана у мозгу, а код њих на мозак отпада само око десет одсто. Још 30 одсто је смештено у великим визуелним режњевима. Остатак: у ганглијима и на удовима.

        Другим речима, сваки пипак хоботнице је својеврсни мини-мозак који, како су утврдили научници из Јерусалиму, може да делује независно.

        Централни орган само покреће потребну реакцију понашања, а како то извести – пипци до решавају самостално.

        Хоботнице имају и одличан вид. Њихова зеница је савршенија од људске.

        Хоботнице одликује и одлично краткотрајно и дугорочно памћење.     

        Океанолози су открили посебне протеине у посебним пигментним ћелијама на кожи хоботница који су по структури слични ланцима аминокиселина које помажу нашим очима да виде свет.

        Хоботнице су стекле још једну важну предност: научиле су да`редигују`сопствене гене. То им помаже да се прилагоде околини и постају још паметније.