ЗАПАМТИТЕ: Седми октобар 2015. је геополитичка прекретнца

ТОГ ДАНА СУ РУСКЕ КОРВЕТЕ ИЗ КАСПИЈСКОГ МОРА ИСПАЛИЛЕ ПЛОТУН РАКЕТА „КАЛИБАР” ПРЕМА СИРИЈИ

• Извозна верзија 3 М-14, као што смо већ навели, далује на удаљеностима до 300 км, а ракета која се користи у наоружењу Русије у нормалној верзији има домет - до 2600 км. Обично носи 450 кг разорног материјала. Са нуклеарном бојевом главом, која је очигледно лакша, 3 М-14 лети знатно даље
• У Каспијском региону, системом „Калибр-НК” су већ опремљена четири брода, која су 7. октобра дејствовала по објектима ИД. У Црном мору су још два таква мала ракетна брода – „Серпухов” и „Зелени дол”, плус дизел подморница пројекта 636.3 “Новоросијск”, такође наоружана “Калибром”. Током 2016. године биће их још неколико
• Русија је добила оно што никад није имала - делотворан инструмент ненуклеарног застрашивања, који, уосталом, по потреби, може постати и нуклеарни, А тада је и још „већег домета”

         Пише: Алексеј КРАВЧЕНКО

         СЕДМИ октобар 2015. године је прекретница у историји геополитике. Тог дана се догодила прва борбена употреба руских крстарећих ракета морског базирања.

         Тог дана су плотун крстарећих ракета из главних удраних система „Калибр-НК” испалиле перјаница Каспијске флотиле корвета „Дагестан” пројекта 1161 и мале корвете „Град Свијажск”, „Углич” и „Велики Устјуг” пројекта 21631.

         Укупно 26 ракета испаљених са Каспијског мора прелетело је 1,5 хиљада километара преко територије три државе, успешно погодивши 11 циљева тзв. Исламске Државе (ИД) у Сирији.

         Врхунски су сарађивали морнари, ракеташи, Ваздушно-космичке снаге, обезбедивши прецизно циљање, између осталог и путем сателитског система за глобално позиционирање ГЛОНАСС.

         Бродови из породице „Бујан М” – су бродови трећег ранга, који су предвиђени првенствено за функције патролирања, заштите обалних подручја и у веома ретким случајевима – за извођење напада по малим морским циљевима.

         А сада смо видели да су ови малишани научили да испуњавају и стратешке задатке. За такву намену се користе први пут и показали су да је њихова универзалност оправдана.

         Не без разлога, сазнавши о овим ударима и могућностима руског оружја, веома су се узнемирили ривали - државе НАТО и руководиоци америчког ваздушно-космичког система НОРАД који су одмах схватили да немају „противотров” против нових руских система даљинског високопрецизног наоружања.

         У штампи објављују се само подаци о извозним верзијама ракета из ове породице, чији је домет ограничен на 300 км, али принцип деловања тих ракета и њихова израда дају јасну представу о њиховим „рођацима”, ракетама из система „Калибр”, које већ одрађују свој посао по бункерима и базама терориста у Сирији.

         Ево како функционишу поморски „Калибри”:

         Инсталирани су на већини руских војних бродова нових пројеката, почевши од „малишана” са запремином од 900 тона - малих корвета пројекта 21631, које могу да испаљују противбродске модификоване ракете 3 М-54/3 М-54-1, и крстареће ракете великог домета 3 М-14 класе земља-земља.

         Противбродске крстареће ракете имају масу бојеве главе 200 и 400 кг и максималну брзина лета од 700 м/с.

         Контролу лансирања, као и предлансирне припреме, обавља универзални систем управљања ватром.

         Тренутно, директних иностраних пандана ракетама система „Калибр-НК” једноставно нема.

         Овај систем је изграђен у ОКБ „Новатор” (Јекатеринбург). За Русију је ово први лансер са вертикалним стартом ракете.

         Комплекс Калибар-НК инсталиран је испод палубе брода. Његово вертикално размештање је компактније и омогућује минималну рањивост од непријатељских напада.

         Осим свега наведеног, овај систем може да обезбеди складиштење и покретање још 3 врсте противбродних ракета, укључујући и противбродске ракете „Оникс” и крстареће ракете дугог домета.

         Лет крстареће ракете се обавља по раније одређеној маршути, у зависности од обавештајних података о присуству противваздушне одбране и положају циљева.

         Ракете су у стању да одоле добро развијеној противваздушој одбрани због аутономности навођења у режиму „тишине” на основном делу лета и због веома мале висине летења.

         Навигација ракете се обавља прилично сложеном путањом кретања, могуће је користити до 15 унапред задатих референтних тачака, што омогућује ракети да до циља стигне из предвиђеног правца заобилазећи системе ПВО и острва.

         Противбродска крстарећа ракета 3 М-54 састоји се од почетне фазе, субсоничне нисколетеће летне фазе, као и нисколетеће суперсоничне борбене фазе ракете са тврдогоривним ракетним мотором. Први степен ракете користи се за излазак ракете из лансера и за њено убрзање.

         Након тога, стартује фаза одвајања и покреће се главни мотор, отварају се закрилци и крила, ракета се спушта на висинуод 10-15 метара и лети ка циљу, користећи информације бродског инерцијалног система управљања.

         Друга - летна фаза - обезбеђује лет пројектила на основном делу трајекторије, доводећи ракету у зону циља. Тада се врши „хватање циља” активном самонавођеном главом, после чега започиње трећа - борбена фаза лета ракете. Она служи за избегавање система противваздушне одбране непријатеља и остварује се суперсоничним брзинама.

         За КРБД 3 М-14 постизање суперсоничне брзине и обављање акробатских маневара ради уништавања морских циљева, заштићених слојевитом противваздушном одбраном, није неопходно. Њене главне „муштерије” – никуда не журе, јер су то копнени стационарни објекати најразличитијих намена.

         Дакле, задатак КРБД је да, стартује са удаљеног и скривеног места, да мирно долети до циља, максимално за сакривање користећи локални рељеф, и да га уништити на предвиђеном месту.

         Извозна верзија 3 М-14, као што смо већ навели, далује на удаљеностима до 300 км, а ракета која се користи у наоружењу Русије у нормалној верзији има домет - до 2600 км. Обично носи 450 кг разорног материјала. Са нуклеарном бојевом главом, која је очигледно лакша, 3 М-14 лети знатно даље.

         Како примећује војни коментатор Олег Одноколенко, „неки наводе ред цифара 4 хиљде км, други - 5 хиљада км”.

         А председник Владимир Путин је званично изјавио, да Москва већ располаже са КРБД ваздушног базирања радијуса 4,5 хиљада километара.

         У Каспијском региону, системом „Калибр-НК” су већ опремљена четири брода, која су 7. октобра дејствовала по објектима ИД. У Црном мору су још два таква мала ракетна брода – „Серпухов” и „Зелени дол”, плус дизел подморница пројекта 636.3 „Новоросијск”, такође наоружана “Калибром”. Током 2016. године биће их још неколико.

         Уз „даљинску опрему” 3 М-14 омогућава да се директно из пристаништа код Севастопоља делује по циљевима све до Гибралтара и Херкулових стубова.

         Треба имати на уму, да се бродови, а посебно подморнице и авиони могу налазити и у неутралним водама или у међународном ваздушном простору.

         Као што је познато, споразум о ракетама средњег и малог домета, потписаним између Москве и Вашингтона још 1987. године, и даље забрањује Русији да размешта копнене ракете са дометом већим од 500 километара. Али, на ракете морског или неког другог базирања, та забрана се не односи.

         У том смислу, можемо рећи да је 7-ог октобра рођен нови геополитички инструмент Москве.

         Русија је добила оно, што никад није имала - делотворан инструмент ненуклеарног застрашивања, који, уосталом, по потреби, може постати и нуклеарни, А тада је и још „већег домета”.

         Превео: Срђан Ђорђевић