Шта реално могу руске новоформиране Ваздушно-космичке снаге?

НАЈСЛАБИЈА КАРИКА НОВОГ ВИДА ОРУЖАНИХ СНАГА РФ СУ САТЕЛИТИ ЗА РАНО УПОЗОРАВАЊЕ

• Зенитно-ракетни систем С-400 - са новом ракетом 40Н6Е у стању је да да обара мете на висинама изнад сто километара, а систем С-500, који је у фази тестирања, биће у стању да обара и сателите на ниским орбитама, што је сада може и амерички систем ПРО Aegis
• Ратна авијација РФ је прошле године добила 108 нових авиона, а до краја 2015. - добиће приближно исто толико. Уколико буде задржан садашњи темпо - Русија ће током неколико наредних година обновити већи део свог војног авио-парка
• У„моди” су хиперсоничне крстареће ракете и такви летећи апарати. Русија, Кина и САД већ раде на таквом оружју – на пример, на крстарећим ракетама тог типа које ће моћи да лете брзинама 5-10 Mach (6000-12 000 км\ч). То премашује брзину постојећих крстарећих ракета 2-3 пута

          Пише: Леонид НЕРСИСЈАН

          Русија је 1. августа добила нови вид Оружаних снага - Ваздушно-космичке снаге.

          На тај начин су се под једном командом нашле досадашње Војно-вадушне снаге и Снаге ваздушно-космичке одбране.

          Први је формирање новог вида најавио главнокомандујући Ратном авијацијом Виктор Бондарјев. Још у јулу 2014. године.

          Сада је њему поверена и команда ваздушно-космичким снагама.

          Због чега је изабран овај пут, како стоје ствари сада и у перспективи?

          Почињемо од тога да војска последњих година све више „осваја” блиски космос. То се у првом реду односи на противваздушну и противракетну одбрану.

          Пресретање циљева изван Земљине атмосфере постаје основни пут развоја ПВО/ПРО.

          Зенитно-ракетни систем С-400 – са новом ракетом 40Н6Е у стању је да да обара мете на висинама изнад сто километара, а систем С-500, који је у фази тестирања, биће у стању да обара и сателите на ниским орбитама, што је сада може и амерички систем ПРО Aegis.

          Није ништа мање у „моди” тема хиперсоничних крстарећих ракета и таквих летећих апарата. Русија, Кина и САД већ раде на таквом оружју – на пример, на крстарећим ракетама тог типа које ће моћи да лете брзинама 5-10 Mach (6000—12 000 км\ч). То премашује брзину постојећих крстарећих ракета 2-3 пута.

          Већ сада се перспективни системи ПВО и ПРО пројектују са могућношћу да се боре са таквим циљевима.

          Развој хиперсоничног оружја довешће до тога да ће времена за реаговање на напад противника бити све мање. То може довести и до урушавања Споразума о ракетама средњег и малог домета и постављању великог броја таквих ракета у Европи.

          У таквим условима веома је важна максимална интеграција свих система извиђања, одбране и узвратног удара. У овом светлу, обједињавање ратне авијације и Ваздушно-космичке одбране изгледа сасвим логично. Примера ради, према територији Русије се лансира одређена количина ракета овог или оног типа. Њихово лансирање први морају регистровати сателити за рано упозоравање на ракетни напад, потом –- радари који припадају истом систему, а онда треба да почну да дејствују снаге ПВО и ПРО. Паралелно се мора изводити узвратни удар, укључујући и снаге ратне авијације.

          Први ешалон руског система за рано упозоравање на ракетни напад нажалост практично не постоји. Сателитски систем „Око-1” 2014. године је доживео коначни крах јер су од њега остали само високоелиптични сателити који могу делимично контролисати лансирања са територије САД. Тачније: само током три сата дневно.

          Тај систем је одавно застарео. У новим условима, важан постаје сваки минут, па је за Русију приоритет стварање новог система са веома осетљивом и IC-оптиком.

          У току је рад на новом „Јединственом космичком систему”. За новембар 2015. је планирано лансирање првог његовог сателита „Тундра”. Те сателите биће потребно још изводити на орбиту, што можда и неће ићи баш глатко ако се има у виду број неуспешних лансирања ракета-носача у последње време.

          Са радарима за рано упозоравање на ракетни напад све је у реду. Активно се граде радари новог типа „Вороњеж”.

          Са системом ПВО ствари такође не стоје лоше: С-400 се већ серијски производи, а приводи се крају градња две нове фабрике за њихову производњу. Ствари иду напред такође и у сфери ПРО. Треба подсетити на већ поменути С-500 и модернизовани систем ПРО Москве – А-235 „Самаљот-М”.

          Са војним авионима ситуацију донекле чине напетом учестале авио-катастрофе. Делимично је то, наравно, повезано са знатно повећаним бројем летова, али то проблем не поништава. Међутим, ратна авијација РФ је прошле године добила 108 нових авиона, а до краја 2015. – добиће приближно исто толико.

          Уколико буде задржан садашњи темпо – Русија ће током неколико наредних година обновити већи део свог војног авио-парка.

          Независно од свега овога, формирање гиганта попут Ваздушно-космичких снага оправдано је и савременим изазовима. Међутим, та структура – да би систем безбедности оптимално функционисао – мора добити ново наоружање. Ово се посебно тиче сателита.

          Осим овога, угаони камен је – решавање кризе која се појавила у градњи ракета...