Руски С-500 држаће у шаху и америчку ПРО и блиски космос

ПРВИ ПУК ЗЕНИТНО-РАКЕТНОГ СИСТЕМА ПЕТЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ У РУСКОЈ АРМИЈИ ЋЕ СЕ ПОЈАВИТИ 2013.

С-400

  • С-500 представља пету генерацију ракетних система, средство за ваздушно-космичку одбрану - за уништавање циљева у блиском космосу
  • Појавиће се у тренутку када, у суштини, противници за њега још реално не постоје. То је будући „помагач“ за С-400, заштита која се ради 20 година унапред
  • У конструкцији С-500 искоришћен принцип одвојеног решавања задатака уништења балистичких ракета средњег домета и међуконтиненталних балистичких ракета
  • С-500 ће уништавати и хиперзвучна оружја, авионе и беспилотне летилице, а штитиће стратешке циљеве, индустријске објекате, велике градове и целе регије
  • После догађаја „арапског пролећа“ , посебно после уништења Либије, потражња у свету руских система за противваздушну одбрану је постала таква  да Русија не може да је задовољи у овом тренутку, јер нема довољно капацитета за рад истовремено за домаће наруџбине и за иностранство
  • Зато је познати руски државни одбрамбени концерн „Алмаз Антеј“ почео изградњу две нове фабрике - првих одбрамбених фабрика које ће бити саграђене у постсовјетско време, а у којима ће се производити средства за ваздушно-космичку одбрану

Пише: Вадим Соколов

         ТРЕНУТНО у Русији питање развоја оружаних снага и одбрамбено-индустријског комплекса (ОПК) представља најбитније могуће питање за обезбеђење суверенитета, независности и територијалне целовитости земље, другим речима – за обезбеђење њене будућности.

         Армија, флота и одбрамбено-индустријски комплекс су неопходни Русији као ваздух, и то није преувеличавање. Посебно сада, када светским центрима моћи „расте апетит“, како је то констатовао председник наше земље В.В.Путин, „да своје проблеме реше преко туђих леђа, снажним притисцима.

         Није случајно што се већ данас са разних страна чују гласови да ће, као, скоро „објективно“ да се постави питање о томе да ли национални суверенитет неке земље треба да важи за ресурсе који су од глобалног значаја. Што се тиче Русије – то не сме да буде чак ни хипотетичка могућност. А то значи да ми никога не треба да доводимо у искушење да поверује да смо слаби. Управо зато ми - без обзира на услове, какви год да су, нећемо да одбацимо потенцијал стратешког уздржавања, већ ћемо га учвршћивати“ (Путин).

         За Русију задатак учвршћивања националног наоружања стиче приоритет, посебно у савременим условима, када САД формирају своју глобалну против-ракетну одбрану чији је један део у Европи, док „преламају“ регионе Африке, Блиског и Средњег Истока како би обухватили сировинске ресурсе и подрили позиције Кине и Европе, које остају без блискоисточне нафте, а регионалне ратове опасно приближавају границама Русије.

         Брзина развоја неповољне војно-политичке ситуације за сада очигледно иде брже од брзине модернизације руских Оружаних снага. Ускоро, како констатују руски војни експерти, за Русију наступа врело време, време искушења. Искушење које Русија, уколико жели да сачува своју независност, мора да издржи.

         Карактер могућих претњи руско руководство оцењује на следећи начин: „Мало је вероватно да ће глобалне ратове једна против друге водити државе које поседују нуклеарно оружје. За сада „барут“ стратешких нуклеарних снага, које су наши очеви створили захваљујући сопственом огромном раду, остаје „сув“, нико не сме да против нас започне агресију већих размера. Међутим, мора да се рачуна да је научно-технички прогрес у најразличитијим областима, почев од облика наоружања и војне технике све до информационо-комуникационих технологија, довео до промене карактера оружаних борби по квалитету. Тако, како се масовно почиње користити наоружање врло прецизних неатомских средстава са великим радијусом дејства, све се јасније исказује тенденција да друга страна све радије користи оружје ради одлучне победе противника, између осталог и у глобалном рату (издвојио В.С.)“3.

         Садашње наруџбине које се односе на државну одбрану по обиму финансирања могу да се упореде са трошковима СССР-а из времена хладног рата. Међутим, не ради се о милитаризацији руског буџета.

         У суштини, каже руски Председник, то је „изравнавање рачуна“ за године када су Армија и Флота биле хронично финансиране са премало средстава, када практично нису вршене испоруке нових врста наоружања…

         Фактички, домаћи центри и предузећа за одбрану земље су у последњих 30 година пропустила неколико циклуса модернизације. У следећој деценији ми морамо потпуно да надокнадимо то заостајање.

         Следећих деценија ће војсци, како каже руски Председник, стићи преко 400 савремених међуконтиненталних балистичких ракета, базираних на копну и мору, 8 ракетних подводних крстарица стратешке намене, око 20 вишенаменских подморница, преко 50 ратних бродова, око 100 космичких апарата војне намене, преко 600 савремених авиона, укључујући и ловце пете генерације, преко 1000 хеликоптера, 28 комплета зенитних ракетних система С-400 намењених пуковима, 38 дивизијских комплета зенитно-ракетних комплекса „Витјаз“ , 10 бригадних комплета ракетног комплекса „Искандер-М“, преко 2300 савремених тенкова, око 2000 самоходних артиљеријских комплекса и оружја, као и преко 17 хиљада јединица војне аутомобилске технике.

         До 2020.године учешће нових модела наоружања у Војсци Русије треба да буде најмање 70%. Што се тиче система који остају у примени, они ће бити подвргнути дубоком осавремењивању. Обзиром да су сви последњи ратови НАТО-а вршени војно-ваздушним снагама, највећи значај се придаје развоју и побољшању војно-ваздушних снага и противваздушној одбрани земље.

         Да се мало зауставимо на зенитно-ракетном комплексу (ЗРК) за који је такође планирано да уђе у састав ваздушне заштите Русије – С-500, који већ називају „ликвидатором противракетне одбране“ јер је његова намена да онеспособи сваки систем за противракетну одбрану.

         Сама чињеница да је произведен систем сличан С-500 потврда је пробоја у развоју руске противракетне одбране.

         После уништења СССР-а за одбрамбени комплекс земље једна од најтежих последица је постао прекид технолошког ланца.

         Како би се обновила производња балистичких и крилатих ракета, у Русији је „од нуле“ формирана производња материјала и неопходних припадајућих делова, којима је надокнађивана дотадашња производња фабрика које су се нашле на територији нових независних република, што је омогућило да се почне са производњом мотора за ракете.

         Чињеница да је у Русији Путинова екипа обновила производњу мотора за ракете има највећи значај у обнови одбрамбене снаге земље.

         Захваљујући решењу тог главног задатка Русија сада располаже читавим низом непревазиђених система наоружања у области противваздушне одбране. Тако, за С-400 не постоји аналог у свету. После догађаја „арапског пролећа“ , посебно после уништења Либије, потражња у свету руских система за противваздушну одбрану је постала, како то карактерише руски заменик премијера Д. Рогозин - „невиђена“: „… не можемо да се одбранимо од захтева за куповину наших система против-ракетне одбране, најразличитијих, и кратког и дугог домета“… - каже он.

         –Потражња је толика да Русија не може да је задовољи у овом тренутку, јер нема довољно капацитета за рад истовремено за домаће наруџбине и за иностранство.

         Управо зато је познати руски државни одбрамбени концерн „Алмаз Антеј“ почео из основа изградњу две нове фабрике. Првих одбрамбених фабрика које ће бити саграђене у земљи у постсовјетско време, а у којима ће се производити средства за ваздушно-космичку одбрану.

         Нове фабрике морају да буду допуна за 46 предузећа и научно-истраживачких институција тог концерна из читаве земље. Трошкови изградње предузећа, осим концерна, сносиће и држава. Сада се припрема изградња фабрике у Кировској области, друго предузеће треба да се направи на територији Нижегородског комплекса фабрика за производњу машина.

         Шта је то јединствено у комплексу С-500, ако управо он треба да постане база за руску противваздушну и противракетну одбрану?

         С-500 представља пету генерацију ракетних система, средство за ваздушно-космичку одбрану - за уништавање циљева у блиском космосу.

         Значајно је што се производи у тренутку када, у суштини, противници још у природи не постоје. То је будући „помагач“ за С-400, заштита која се ради 20 година унапред.

         Најважније је што се планира да се у наведеном систему искористи принцип одвојеног решавања задатака уништења балистичких ракета средњег домета и међуконтиненталних балистичких ракета.

         У задатак комплекса С-500 улази и уништење хиперзвучног оружја, авиона и различитих беспилотних летилица. Тако ће овај комплекс омогућивати прикривање приоритетних стратешких циљева, индустријских објеката, великих градова и целих региона.

         Први пук најновијег зенитно-ракетног система С-500 ће се у руској армији појавити следеће године.

         Све у свему, генерални директор Научно-производног удружења „Алмаз“ Игор Ашурбејли, констатује следеће: „С-500 је предвиђен за уништавање оних класа оружја за напад из ваздуха, који тренутно производе највеће државе света. Производња је осмишљена тако, да у тренутку појављивања нових типова комплекса за уништавање, ми морамо имати спреман систем, који ће одговорити изазовима тог времена“.

         Тако ширење дивизиона С-500 не само да ће повећати заштићеност наше земље од могућих претњи, већ ће и да демонстрира спремност Русије да и себе и своје савезнике заштити од напада из ваздуха, што је посебно актуелно у светлу догађаја на Блиском Истоку. Обнова и развој војног потенцијала Русије сасвим сигурно представља најтежи могући задатак. Међутим, на наведеној етапи, производња потпуно новог система заштите ваздушног простора Русије, противнику не оставља шансе. А то говори о могућностима и способности земље да решава стратешка питања обезбеђења своје независности и суверенитета.

          (Извор: Фонд стратешке културе)

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари