Руски носач авиона „Адмирал Кузњецов“ 4 месеца ће Пентагону бркати рачуне испред обала Сирије

ОД АМЕРИЧКОГ НОСАЧА АВИОНА „АЈЗЕНХАУЕР“ МОЖЕ БИТИ УДАЉЕН И САМО КОЈУ СТОТИНУ МЕТАРА

(Противваздушну одбрану ТАВКР пр. 11435 „Адмирал Кузњецов“ обезбеђује 8 бојевих модула противавионских ракетно-артиљеријских система 3М87 „Кортик“, 4х6 ВПУ револверског типа 4С95 с осам добошких модула КЗРК „Кинжал“ и 6 противавионско - артиљеријских система АК-630)

• Након што је команда Ратне морнарице САД донела одлуку да пред обале Сирије пошаље додатну ударну групу на челу са атомским носачем авиона USS „Dwight D. Eisenhower“ - флота РМ Русије повукла је парирајући потез. Укључила је носач авиона, тешку ракетну крстарицу „Адмирал Кузњецов“ у ратну операцију на територији Сирије
• Америчка палубна авијација, као и тактичка авијација Краљевских ВС Велике Британије, која изводи дејства са авио-базе Акротири на острву Кипар, са 90% вероватноће „опипаваће“ радиотехничке могућности бродских радарских средстава „Адмирала Кузњецова“, а по могућности и карактеристике радарских станица 15 палубних ловаца Су-33 и 4 МиГ-29К/КУБ, такође и хеликоптера Ка-31 „Helix-B“, који је на носачу једино средство за радарско откривање великог домета
• Самоодбрана „Адмирала Кузњецова“ коју чине „Кортики“, „Кинжали“ и АК-630, еквивалентна је 5-7 нуклеарних носача авиона класе „Нимиц“, што приморава противника да добро размисли пре него што нападне тај јединствени површински брод. Арсенал ЗУР 9 М330-2 и 9 М311К чине 448 ракета, а укупна ватрена каналисаност заједно са АК-630 достиже 54 ваздушна циља истовремено изложена ватри
• Американци и Британци ће, наравно, морати да мисле и на дванаест „огњених“ „Гранита“ испод палубе, који, без претеривања, могу да створе реални бродолом у непријатељским војно-поморским формацијама

Пише: Јевгениј ДАМАНЦЕВ

        ПРИЛИКОМ анализе руског одбрамбеног и офанзивног потенцијала на крајњим границама Источне Европе и Балтика, у САД је у последње време почео да се уводи појам такозване стратегије ограничења и забране приступа и маневра „А2/AD“ (Arеa Denial).

        У тумачењу америчких официра, то је распоређивање истурених армијских формација опремљених најсавременијим примерцима технике који не дозвољавају противнику (у датом случају Ратној авијацији САД) да изабере маневар који омогућава да се одбрана пробије на најслабијој деоници потенцијалне линије разграничења.

        Ова стратегија подразумева потпуно одсуство таквих „пукотина“. Американци истичу да је наша армија најефикасније применила стратегију „А2/AD“ у Финском заливу, Калињинградској области, а такође на Криму.

        Чак и познати амерички лист National Interest - позивајући се на бившег главнокомандујућег NATO у Европи Филипа Бридлава -наглашава мањкавост снага за оперативно реаговање NATO у савладавању сличних линија забране приступа и маневра.

        Према концепцији блока NATO, у том циљу углавном се користе здружене снаге авијације које немају довољно могућности и које даље неће бити довољне за потискивање базе „А2/AD“ која је представљена у нашим ваздушно космичким и копненим снагама системима С-300/400, С-300В4 и „Панцир-С1“.

        Треба рећи да умешно коришћење те стратегије од стране Оружаних снага Русије озбиљно подрива морални дух у Вашингтону, али се он још више подрива када „А2/AD“ прелази од руских граничних утврђења у Балтичком и Црном мору до удаљених зона интереса и утицаја Руске Федерације.

        Сирија и источни део Средоземног мора налазе се баш на списку тих зона.

        Након што је команда Ратне морнарице САД донела одлуку да пред обале Сирије пошаље додатну ударну групу носача авиона на челу са нуклеарним носачем CVN-69 USS „Dwight D. Eisenhower“, флота РМ Русије предузела је парирајућу меру. Укључила је носач авиона, тешку ракетну крстарицу „Адмирал Кузњецов“ у ратну операцију на територији Сиријске Арапске Републике.

        То је после 25 година - од дана када је на адмиралски брод свечано подигнута Андрејевска застава - прва операција максимално блиска условима борбених дејстава, јединог руског носача авиона.

        О учешћу ТАВКР пр. 1143.5 на Сиријском ТВД сазнало се 2. јула од војно-дипломатског ресора. Брод ће бити на борбеном дежурству поред обала Сирије 4 месеца (од октобра 2016. до јануара 2017.).

        Задатак 279. посебног палубног ловачког авио-пука (ОКИАП), који носи име двоструког Хероја Совјетског Савеза, Бориса Сафонова, а који је базиран на броду „Адмирал Кузњецов“, биће наношење ракетно-бомбардерских удара по војно-техничкој и производној инфраструктури и објектима за обуку Исламске државе у централним и источним деловима Сирије, због чега је у почетку било саопштено да ће се командни брод зауставити у непосредној близини обалске линије да би борбени радијус палубне авијације сигурно достизао неопходну границу за њену примену.

        Искуство које посада носача авиона треба да стекне, као и летачко особље 279. ОКИАП не могу се, наравно, назвати правим „борбеним крштењем“, будући да неће морати да одбијају „звездане нападе“ ПБР (противбродских ракета) на носач авиона, као што неће бити неопходно да палубна авијација води ваздушне битке са противником који нема авијацију, али ће атмосфера и радио-електронске околности озбиљно личити на ратни конфликт Русије и NATO.

        Америчка палубна авијација, као и тактичка авијација Краљевских ВС Велике Британије, која изводи дејства са авио-базе Акротири на острву Кипар, са 90% вероватноће „опипаваће“ радиотехничке могућности бродских радарских средстава „Адмирала Кузњецова“, а по могућности и карактеристике радарских станица 15 палубних ловаца Су-33 и 4 МиГ-29К/КУБ, такође и хеликоптера Ка-31 „Helix-B“, који је на носачу једино средство за радарско откривање великог домета.

(Отварање капка испод палубе 1х12 ПУ СМ-233А противбродског ракетног система П-700 „Гранит“ на броду ТАВКР „Адмирал Кузњецов“. Сваки лансирни модул има нагиб од 60 степени, а сам старт се остварује пуњењем модула водом ради смањења деловања високих температура продуката сагоревања акцелератора на чврсто гориво на модул и унутрашње склопове ракетног носача)

        У циљу „експонирања“ свих бродских и авионских радарских средстава која се налазе на „Кузњецову“ - Американци и Енглези могу да примене било коју ваздушну тактику: од приближавања на изузетно малој висини до патролирања у удаљеној зони ефективног радијуса ПВО „Кинжал“, док се ванредно не подигну у ваздух Су-33.

        Њих ће занимати ниво заштите од сметњи наших радарских станица, који може да се одреди помоћу радио-електронске опреме авиона за радио-електронску борбу и обавештавање, као што су E/F-18G „Growler“ и RC-135V/W „Rivet Joint“.

        На крајевима крила, на предњем делу трупа, на гондолама и репном делу „Гровлера“ постављена су најмање два контејнерска и 4 уграђена модула за откривање координата и идентификацију радио-емитерских циљева AN/ALQ-218(V2). Циљеви се откривају из било ког угла, затим информација долази у БЦВМ (електронски центар) где се обрађује и по могућности упоређује са подацима добијеним од других јединица преко система тактичке везе „Линк-16“ или ICANS, после чега оператер система РЕР/РТР бира потребну станицу РЕП у зависности од типа сигнала који се омета.

        Ако је то радарски систем противника, бирају се антене LR -700, ако је радио станица или терминал за размену тактичких информација (веза), онда се користе нискофреквентни одашиљачи ALQ -99 који се налазе у подвешеним контејнерима, или станица РЕБ AN/ALQ(V)1 CCS која је уграђена у труп авиона.

        При том СПО AN/ALR-67(V)3 може истовремено да обавештава пилота, на пример, о томе како се мења режими рада радарских станица противника у моменту деловања на станицу радио електронским сметњама, што ће дати одговор на питање: на којој удаљености при деловању сметњи напад није могућ?

        У ваздушној борби познавање таквих „бројки“ радарских станица противника даје сигуран успех. „Ривет Џојнт“ такође има опрему за анализу режима рада непријатељских радарских станица.

        Систем РЕР АМ/AMQ-15 повезује два најважнија подсистема за откривање, класификацију и идентификацију радио-сигнала. Први, AEELS, одређује тачне координате ваздушних и копнених циљева према емитовању, други, MUCELS, тачно идентификује режим рада радарских станица према сигналу, а такође користи методе ометања шифрованих радио-канала везе. Посредством канала за размену података „Линк-16“ може да се одржава веза између „Ривет Џојнта“, E-3 °C/G, E-2D и „Гровлера“.

        Разуме се да наши Ту-214Р и Су-34 са „Хибинијима“ такође прате све принципе рада натовских радарских станица и везе, али ради избегавања откривања сопствених радио-електронских могућности читаве палубне авијације „Кузњецова“ пожељно је да се чешће користе оптичко-електронски нишански системи ОЛС-27К и ОЛС-УЕМ, и да се прво оријентише на ознаке Ка-31 и опште радарске станице РЛСМР-750 „Фрегата-МА“, као и РЛК „Марс-Пасат“.

        Вратимо се на основну карику нашег војно-стратешког деловања и америчког покушаја да му се супротстави у виду стратегије за ограничење приступа и маневра „А2/AD“.

        Лако је схватити осетљивост на присуство руског носача авиона снага Ратне морнарице САД које желе да држе пуну доминацију на поморским прилазима Сирији. САД и даље одбијају да са ратном авијацијом РФ учествују у заједничкој војној операцији против Исламске државе, а терористе „бију“, искрено речено, само тамо где им то не наноси озбиљну штету, јер у сваком тренутку они им могу добро доћи за вођење „игре“ против проруске сиријске армије.

        „Адмирал Кузњецов“ и 279. ОКИАП који су ушли у Источни Медитеран створиће за ударну групу носача авиона САД значајне проблеме у односу на приступ и маневре палубне авијације САД скоро над половином акваторије Средоземног мора.

        Ако се пажљиво погледају снаге наше авијације, одмах постаје јасна подела задатака између ловаца разних класа. На пример, МиГ-29 и новији МиГ-29КУБ (генерација „4+/4++“) биће коришћени углавном за наношење удара по упориштима ИД на сиријској територији.

        Ради тога биће коришћено најразличитије ракетно-бомбардерско наоружање (од вођених авиобомби са полуактивним ласерским навођењем до ракета Х-29Л/Т). Екстерни резервоари за гориво код МиГ-ова омогућиће „Адмиралу Кузњецову“ да се налази не само близу територијалних вода Сирије, него и ближе Кипру или јужније од њега.

        Ова тактичка посебност проширује могућности друге, чисто противваздушне формације 279. ОКИАП - Су-33. Ови палубни ловци-пресретачи опремљени су радарским средствима Н001, која имају само режим рада „ваздух-ваздух“. Међутим, радијус деловања тих авиона досеже до 1500 км на великој висини без додатних резервоара за гориво. Састав од два или четири Су-33 може редовно да спроводи патролирање и ваздушно праћење површинских бродова и авијације NATO-а све до обала Италије.

        Уз то, морске „Сушке“ (Сухоји) носе модернизовани арсенал ракета класе „ваздух-ваздух“ Р-27ЕМ, које су оспособљене за пресретање сложених и ваздушних циљева малих димензија у склопу водене/копнене површине. Пилоти Су-33 имаће задатак да контролишу морске границе наше ударне групе носача авиона у Средоземљу.

        Самоодбрана „Адмирала Кузњецова“ коју чине „Кортики“, „Кинжали“ и АК-630, еквивалентна је 5-7 нуклеарних носача авиона класе „Нимиц“, што приморава противника да добро размисли пре него што нападне тај јединствени површински брод. Арсенал ЗУР 9 М330-2 и 9 М311К чине 448 ракета, а укупна ватрена каналисаност заједно са АК-630 достиже 54 ваздушна циља истовремено изложена ватри.

        За укупне авио-снаге ова мисија постаће прво „полу-борбено“ искушење у којем наше морнаре и пилоте чека задатак да науче да раде оперативно, промишљено и свестрано у условима у којима их од потенцијалног бројно супериорнијег противника може делити од неколико десетина километара до неколико стотина метара.

        Они ће, наравно, морати да мисле и на дванаест „огњених“ „Гранита“ испод палубе, који, без претеривања, могу да створе реални бродолом у непријатељским војно-поморским формацијама.

        Превела Ксенија Трајковић