Руске суперсоничне крстареће ракете „Калибар” држаће са мора у шаху пола света

МОСКВА ФОРСИРАНО СТВАРА СВОЈ СИСТЕМ „АНТИ-ПРО” - У ВАЖНОЈ УЛОЗИ И ПОДМОРНИЦЕ „ВАРШАВЉАНКА” (1)

• Совјетске (руске) ракете средњег домета су држале на нишану целу Европу. Сада их нема, јер их је ликвидирао Горбачов, па Русија не може да њима угрожава Европу. Док Европа није угрожавала Русију, све је било у реду       
• Ситуација се променила отварањем америчких база ПРО у Европи. Иако су формално одбрамбене, оне обезвређују руски нуклеарни потенцијал, који је био избалансиран  са америчким. А то је већ остварена једнострана предност, па је Русија била принуђена да реагује
• Подморнице класе 636.3 „Варшављанка” припадају трећој генерацији, имају депласман 3,95 хиљ. тона, брзина им је 20 чворова, дубина роњења 300 метара, посада броји 52 човека. Подморнице су веома тихе, због своје неуочљивости подморницама ове класе НАТО је дао назив „црна рупа”
• Од наоружања имају торпеда калибра 533 милиметра (шест система), мине и ударни ракетни систем „Калибар са новом ракетом који тим подморницама даје потпуно нов статус, пошто је домет од хиљаду и по (а можда и 3000)  километара чини веома убојитим оружјем, претвара их у стратешке и омогућава има да држе у шаху и Европу, и Медитеран и „пола света”
• И ударна нуклеарна подморница „Северодвинск”, прва из класе 885 „Јасен”, биће опремљена суперсоничним крстарећим ракетама „Калибар” које су без премца у свету, са максималном брзином лета већом од 2.500 километара

• Логика размештања таквог оружја је јасна - ако НАТО размешта базе ПРО поред граница Русије, те базе такође треба држати на нишану

         ПОЧЕТКОМ октобра патриотским сајтовима на интернету пролетела је сензационална вест – „нове руске крстареће ракете стациониране на мору, о чијем је размештању, недавно саопштио Владимир Путин са састанку у Новоросијску, неутралисаће америчку моћ и анулираће војну премоћ Вашингтона на огромном геополитичком простору од Варшаве до Кабула, од Рима до Багдада.”

         Чланак се звао „Ракетно изненађење Путина” а његов садржај је заиста пријатно изненадио. Нећемо цитирати цео чланак, осврнућемо се само на чињенице које су навеле аутора на тако сензационалне закључке.

         Прва и главна чињеница заснована је на изјави команданта Црноморске флоте Ратне морнарице Руске Федерације адмирала Александра Витка о томе да нове ракете, којима ће бити наоружане нове подморнице ЦФ, имају домет већи од хиљаду и по километара.

         Адмирал је тада одговарао на Путиново питање и наравно да је информација коју су  тада чули новинари била предвиђена специјално за њих. Не откривају адмирали војне тајне.

         То јест, то је био сигнал. Сигнал који је дат у одређеном контексту, где се говорило о потреби да руска војна индустрија направи пробој у области високопрецизног оружја, као и о новим претњама везаним за развој америчког система ПРО и приближавање његових структура границама Русије.

         Аутор закључује да ће нове руске ракете неутралисати те претње. Такве важне закључке је потребно проверити и истовремено проверити све основне податке везане за њих. И можда доћи до неких других закључака...

         Дакле, о ракети и подморници. Ради се наравно о чувеној „Варшављанки” – дизел-подморници класе 636, само прилично темељно модернизованој – класа је добила број 636.3: РМ Русије планира да за потребе ЦФ изгради у Адмиралском бродоградилишту укупно шест дизел-електричних подморница класе 636.3.

         Три су већ у изградњи – прва Б-261 „Новоросијск” (фабрички број 01670), друга – Б-237 „Ростов на Дону” (01671) и Б-262 „Стариј Оскол” (01672).

         Контраадмирал у оставци Владимир Захаров истакао је да „шест „Варшављанки” могу да буду добар почетак модернизације ЦФ, а затим ће можда и „Ладу” да претворе у одличан ауто.

         По речима команданта ЦФ контраадмирала Александра Федотенкова, та флота ће до 2017. године имати у свом саставу шест подморница класе 636: „Прве три ћемо добити 2014, једну 2015. и две 2016. године ради формирања комплетне подморничке бригаде”. Оне ће бити стациониране у поморским базама „Севастопољ” и „Новоросијск”.

         Тако је било планирано, а сада је прва подморница ове класе „Новоросијск”, према наводима медија, већ од августа у саставу флоте.

         Подморнице класе 636.3 „Варшављанка” припадају трећој генерацији, имају депласман 3,95 хиљ. тона, брзина им је 20 чворова, дубина роњења 300 метара, посада броји 52 човека.

         Подморнице су веома тихе, због своје неуочљивости подморницама ове класе НАТО је дао назив „црна рупа”.

         Од наоружања имају торпеда калибра 533 милиметра (шест система), мине, ударни ракетни систем „Калибар”, који се и сматра најјачом страном ове подморнице (извозна варијанта тог система се зове „Club-S”).

         За лансирање ракета се користе торпедни систем, па нису потребни посебни системи за лансирање. Сама по себи подморница је веома добра, по карактеристикама значајно превазилази западне конкуренте и незаменљива је у одбрани приобалне зоне.

         Али, ракетни системи са новом ракетом дају подморници потпуно нов статус, пошто је домет од хиљаду и по (а можда и 3000)  километара чини веома убојитим оружјем, значајно проширујући дијапазон њене примене.

         Раније се такво оружје стављало само у мултифункционалне подморнице (подводне ракетне крстарице) – то је веома скупо и убојито оружје које има велики утицај на укупну равнотежу оружаних снага и стратешке планове.

         Сада су и обичне дизел-електричне подморницее добиле стратешко наоружање. Довољно је рећи да те подморнице из Црног мора могу да погађају циљеве у Средоземном. И то велике, ако што су носачи авиона.

         Али, ни то није све, ракете „Калибар” су универзалне и могу да погађају и копнене циљеве. То јест, цела Европа може да се налази на нишану ракета са те морске платформе. О томе је и био текст који сам цитирао на почетку.

         Само, ствар се не ограничава само подморницама. Такве платформе за лансирање ракета могу да буду и мали ракетни бродови класе 21631 „Бујан-М”, који се граде за Каспијску флотилу.

Лансирање ракете са брода „Град Свијажск”

         До 2018. године планирано је да се Каспијској флотили РФ придружи девет таквих бродова, а за сада су се прикључила само три. Бродови су мали, са малим газом, који омогућава се плови и Волгом, али су конструктори успели да на њих сместе вертикалне лансирне системе за осам ракета дужих од шест метара.

         Бродови су подесни за Каспијску флотилу, али тамо је исти казус – у Каспијском мору нема и назиру се циљеви за њихове ракете, али зато ракете могу да добаце до Црног мора и његових обала.

         Бродови имају депласман од свега 950 тона, али носе целих осам ракета „Калибар”. Што значајно повећава њихов статус као оружја.

         Сами по себи, бродови исто нису лоши, изграђени су по новим стелс-технологијама, с новим одличним артиљеријским системом и средствима ПВО.

         Али, најјача страна су опет ракете „Калибар”, које добацују до многих земаља Блиског истока и Европе.

         Ти бродови се планирају и за ЦФ, а то ће значајно утицати на укупан однос снага у региону – опет због новог ракетног наоружања.

         Логика размештања таквог оружја је јасна - ако НАТО размешта базе ПРО поред граница Русије, те базе такође треба држати на нишану.

         То би било једноставно да Горбачов у своје време није потписао споразум о ракетама средњег и малог домета: 8. децембра 1987. године у Вашингтону је одржан совјетско-амерички сусрет на највишем нивоу, током којег су Михаил Горбачов и Роналд Реган потписали на неодређено време Споразум о уништавању ракета средњег и малог домета, који је ступио на снагу 1. јуна 1988. године.

          Потписници споразума су се обавезали да не производе, не тестирају и не размештају копнене балистичке и крстареће ракете средњег (од 1.000 до 5.500 километара) и малог (од 500 до 1.000 километара) домета.

         Треба, ипак, истаћи, да је та класификација коначно уведена тек споразумом из 1987. године. Пре његовог потписивања, ракете су се у САД делиле на интерконтиненталне (преко 5.000 километара), средње (од 500 до 5.000 километара) и мањег (од 150 до 500 километара) домета.

         У СССР су до средине 1980-их постојале и оперативно-тактичке ракете (1-500 километара). У САД су тактичке (оперативно-тактичке) ракете имале домет 1-150 километара.

         Године 1987. коначно је уведена нова класификација. Зато је у периоду до средине 1980-их година у историјским радовима дозвољено користити обе класификације.

         Према споразуму, ми смо уништили 1.846 ракетних система, САД — 846. Што наводи на сумњу у еквивалентност такве размене.

         Ракете средњег домета су држале на нишану целу Европу. Сада их нема, то јест ми не можемо да угрожавамо Европу. И док Европа није угрожавала нас, све је било у реду.         

         Ситуација се променила отварањем база ПРО у Европи. Иако су формално одбрамбене, оне обезвређују руски нуклеарни потенцијал, који је био избалансиран  са америчким. А то је већ остварена једнострана предност, па је Русија била принуђена да реагује.

         Пошто преговори не дају резултата, такав одговор је добила Европа. Нове ракете.

         При том, Русија није прекршила Споразум о ракетама средњег и малог домета – њихови нови носачи су морски.

         САД су, када су потписивале Споразум о ракетама средњег и малог домета, имале значајну превагу управо по таквим носачима и зато су их изоставиле из споразума.

         Русија данас покушава да преокрене ту ситуацију у своју корист. Тако да закључци аутора о „ракетном изненађењу”, иако и делују превише сензационално, ипак су логички утемељени.

         Али, мало ћу разочарати читаоце – јер аутор је темељио свој текст на само једном „одавању тајне” од стране адмирала. А „одавања тајни” о техничким карактеристикама нових руских ракета је било и раније.

         Само, навођен је потпуно другачији домет: Ударна нуклеарна подморница „Северодвинск”, прва из класе 885 „Јасен”, биће опремљене суперсоничним крстарећим ракетама „Калибар”, без преседана на свету, са максималном брзином лета већом од 2,5 хиљ. км, саопштио је извор у војној индустрији Русије.

         И то „одавање тајне” је приметила и свима мила Википедија, која често искривљује податке када су у питању политичка и историјска питања, али се у случају руског оружја труди да буде што прецизнија и потпунија.

         То је, заправо, права шпијунска база података, коју попуњавају све информисани људи.

         (следи наставак)