Руска авио-база у Сирији добила три нивоа ПВО и противракетне заштите
УКЉУЧУЈЕ И ПВО И РАКЕТНУ ЗАШТИТУ СА МОРА – СВЕ СЕ ПРОМЕНИЛО НАКОН ШТО СУ ТУРЦИ ОБОРИЛИ СУ-24
- У одбрану базе и авиона за време борбених летова, укључени су ваздушно-ракети стрељачки систем кратког домета „Панцир-С1”, ваздушно-ракетни систем кратког домета “Оса-АКМ”, С-125 “Печора-2М”, ваздушно-ракетни систем средњег домета “Бук М2Е”, ваздушно-ракетни систем дугог домета С-200ВЕ “Вега” и С-400 “Тријумф”
- Од посебног значаја су ракете дугог домета 40Н6Е које користи систем С-400 “Тријумф” јер су у стању да поразе аеродинамичке циљеве на даљинама до 400 км. Са тим ракетама, С-400 је у стању да покрива скоро целу територију Сирије, па чак и неке делове суседних региона
- Посебан интерес за стручњаке представља евентуална борбена употреба ВРС С-400 кер му је (у поређењу са С-300) значајно проширена класа циљева са брзином лета до 4800 м/с (балистичких ракета средњег домета до 3,000-3,500 км)
- Ради заштите авио-базе од средстава ваздушне и космичке шпијунаже - на њеној територији распоређени су и радарски системи РЕБ”Красуха-4”
ТУРЦИ су 24. новембра 2015. године изнад територије Сирије ракетом ваздух-ваздух - лансираном са авиона F-16 - оборили руски авион Су-24М. Руски војни врх је тада одлучио да повећа безбедност пилота авиогрупе Ваздушно-космичких снага (ВКС) РФ у борбеним мисијама у ваздушном простору Сирије и да значајно ојача саму противваздушну одбрану сиријске авиобазе Хмејмим коју његови авиони користе.
Према теорији фромирања вазднушно-ракетне одбране (ВРО), у војним сукобима ниског интензитета довољно је поставити зонску (граничну) ваздушно-ракетну заштиту најважнијих објекта војно-економског потенцијала и оружаних снага на највероватнијим правцима деловања непријатељске авијације, док је у војним сукобима високог интензитета неопходно креирати зонско-објектну (гранично-објектну) заштиту.
Ваздушно-ракетна одбрана авиобазе Хмејмим има чисто објектни карактер (заштита обухвата све инфраструктурне објекте који се налазе у ваздухопловној бази – прим. аутора). Поред тога, током изградње ВРО дошло је до удруживања снага ПВО других делова Оружаних снага, пре свега морнарице, као и снага и средстава противваздушне одбране Сиријске Републике. Може се рећи да у одређеној мери у авиобази Хмејмим функционише територијални принцип формирања ваздушно-ракетне одбране.
Укључивање у састав групе ваздушно-ракетних снага у Сирији перспективног ракетног система дугог домета С-400 “Тријумф” омогућило је значајно повећање нивоа непосредне заштите главног објекта – авио-базе Хмејмим, и проширење дијапазона домета и брзине уништавања циљева. Осим тога, знатно је повећана виталност и одрживост групе у случају евентуалног интензивног ватреног и радиоелектронског притиска од стране хипотетичког непријатеља.
Према подацима из јавних извора, већ у новембру 2015. године у рејону борбених дејстава руске авијације, заједно са сиријским оружаним снагама, инсталиран је и обједињени систем ПВО у саставу:
• Ваздушно-ракети стрељачки систем кратког домета “Панцир-С1”;
• Ваздушно-ракетни систем кратког домета “Оса-АКМ “;
• С-125 “Печора-2М”;
• Ваздушно-ракетни систем средњег домета “Бук М2Е”;
• Ваздушно-ракетни систем дугог домета С-200ВЕ “Вега”;
• С-400 “Тријумф”.
Штавише, у циљу јачања система ПВО након обарања Су-24 у новембру 2015. године, донета је одлука да се у заједнички систем ПВО укључе и ваздушно-ракетни системи С-300 ФМ “Форт-М” (које наосе ракетне крстарице “Москва” и “Вараг” стациониране у приобалним водама источног Медитерана).
Поред свега наведеног, ради заштите авио-базе од средстава ваздушне и космичке шпијунаже - на њеној територији распоређени су и радарски системи РЕБ”Красуха-4”.
На тај начин је у кратком року формирана група снага и средстава способна да у случају потребе осигура уништење авиона, хеликоптера, крстарећих ракета и других летилица евентуалног непријатеља, а такође - за вођење борбе против средстава ваздушног извиђања и електронског ратовања.
Шта више, може се говорити о слојевитој ваздушно-ракетној одбрани базираној на групама мешовитог састава ВРВ, копнене ПВО и морнаричке ПВО што јој даје могућност решавања задатака нестратешке ПРО.
Последњу карактеристику обезбеђује ваздушно-ракетни систем С-400 “Тријумф”.
Ваздушно-ракетна одбрана авио-базе Хмејмим може се поделити у три нивоа:
1. Одбрану на великим одстојањима омогућују системи дугог домета -ВРС С-400 “Тријумф” и ВРС С-200ВЕ “Вега”.
2. У средњем домету ће борбу са ваздушним непријатељем водити ВРС средњег домета С-300ФМ Форт” и “Бук М2Е”.
3.ВРС кратког домета обезбеђују “Оса-АКМ” и С-125 “Печора-2М”.
И, на крају, као средство напосрдне заштите главног објекта и система С-400 “Тријумф” треба рачунати ВРСС кратког домета “Панцир-С1”.
Ако се имају у виду густина ватре и дубина ваздушно-ракетне одбране, предност у овом случају треба дати дубини, јер је она најобјективнији индикатор приликом формирања ВРО. У том смислу, од посебног значаја су ракете дугог домета 40Н6Е које користи систем С-400 “Тријумф” јер су у стању да поразе аеродинамичке циљеве на даљинама до 400 км.
Са тим ракетама, С-400 је у стању да покрива скоро целу територију Сирије, па чак и неке делове суседних региона.
Посебан интерес за стручњаке представља евентуална борбена употреба ВРС С-400 (ако се за то стекну одговарајући услови– прим. аутора). Овом систему (у поређењу са системом породице С-300) значајно је проширена класа циљева са брзином лета до 4800 м/с (балистичких ракета средњег домета до 3,000-3,500 км).
Осим тога, знатно је повећана зона обарања малих циљева и радарски слабовидљивих циљева типа “стелт” (за 50% у односу на домет обарања) захваљујући повећању енергетског потенцијала радарског система 91Н6Е и мултифункционалног радара 92Н6Е.
Неколико пута је повећана отпорност система увођењем нових средстава анти-ометања. На крају, значајно је повећана поузданост, смањени су обим и потрошња енергије система применом најсавременијих електронских апарата, нове опреме за аутономно напајање и нових транспортних средстава.
Формирана група снага и средства ПВО не само да ће осујетити нове нападе на руске авионе, већ и авио-ракетне нападе трећих земаља по различитим објектима на територији Сирије.
Превео: Срђан Ђорђевић