Русија ускоро добија нуклеарне возове који ће споља личити на обичне теретне

БИЋЕ МНОГО ЛАКШИ ОД СОВЈЕТСКИХ ПА ЋЕ ИХ ВУЋИ САМО ЈЕДНА ЛОКОМОТИВА, А НЕ ПО ТРИ

• У саставу сваког новог „нуклеарног воза“ налазиће се по 6 вагона са лансерима интерконтиненталних балистичких ракета РС-24 „Јарс“. Вагони ће изгледати као обични вагони-хладњаче, а цела композиција - као обична теретна
• Једна композиција тако носити 24 бојеве нуклеарне главе. Стари совјетски возови носили су по 30 бојевих глава. Разлика није велика, а још је прецизност нових бојевих глава осетно већа
• Нуклеарни возови су за Русију гаранција да ће њен узвратни ударац по противнику - чак и ако све њене све подморнице, шахтни лансери и део копнених мобилних носача били уништени - бити толико моћан да ће његов наум лишити смисла
• СССР је имао борбене железничке ракетне системе „Молодец“ који су постојали и саобраћали по читавој земљи до 2003-те. Представљали су озбиљну снагу јер су носили 36 интерконтиненталних ракета са 360 бојевих глава

Пише: Леонид НЕРСИСЈАН

        У РУСИЈИ је почео рад на развоју неких елемената будућег борбеног железничког ракетног система (БЖРК) „Баргузин“.

        Према информацији извора из руског Војно-индустријског комплекса, рокови за завршетак пројекта и увођење у наоружање новог „нуклеарног воза“ биће познати 2018. године.

        Главнокомандујући Ракетних стратешких снага - Сергеј Каракајев - изјавио је још 2014. да је завршен идејни пројекат „Баргузина“.

        Шта је заправо БЖРК, шта је познато о „Баргузину“ и како ће његово увођење у наоружање утицати на стратешку равнотежу у свету?

        Идеја о изградњи воза који носи интерконтиненталне балистичке ракете (ИБР) настала је шездесетих година прошлог века. За разлику од интерконтиненталних балистичких ракета шахтног базирања, чије координате није тешко сазнати (сада је чак и једноставно, ако се узму у обзир савремени сателити), као и нуклеарних подморница које се, теоретски, такође могу пратити помоћу различитих средстава за откривање, готово да није могуће открити железничку композицију која се споља ни по чему не разликује од обичне, али која носи смртоносни терет.

        Радови на развоју БЖРК извођени су како у САД, тако и у СССР, иако Американци нису тај посао довели до краја. У СССР-у је био формиран и уведен у наоружање систем РТ-23 УТТХ „Молодец“.

        Једна железничка композиција носила је три лансера са по једном интерконтиненталном балистичком ракетом на чврсто гориво на сваком од њих. Укупна тежина ИБР која носи 10 нуклеарних бојевих глава заједно са контејнером за лансирање износила је 126 тона (а заједно са вагоном - 150 тона). То је захтевало опремање БЖРК са три дизел-локомотиве, што је била главна „слаба тачка“ система за коју су могли да се „ухвате“ амерички сателити.

        Још један недостатак система било је озбиљно оптерећење железничког насипа због чега је огромна дужина пруга била преуређена за пролазак таквих возова. Ипак, 12 БЖРК „Молодец“ који су постојали и саобраћали по читавој земљи до 2003, представљали су озбиљну снагу - носили су 36 ИБР и 360 бојевих глава. При том, за разлику од мобилних ИБР типа „Топољ“ или „Јарс“, железничка композиција може дневно да прелази растојања до хиљаду километара због чега је било веома тешко откривати и контролисати БЖРК маскиране у обичне путничке возове.

        Према споразуму СТАРТ-2 нису без разлога БЖРК требало да буду изузети из наоружања. И без обзира на то што Русија није била ратификовала тај споразум, после 2003. све БЖРК су повучени из наоружања и уништени. У споразуму СТАРТ-3 БЖРК нису забрањени.

        О могућности за обнављање руских БЖРК први пут се говорило 2009, а 2013. је заменик министра одбране, Јуриј Борисов, изјавио да ће на развоју БЖРК радити Московски институт за термотехнику који је радио на изградњи ИБР на чврсто гориво „Топољ“, „Јарс“ и „Булава“.

        Према информацијама којима сада располажемо, у саставу новог „нуклеарног воза“ налазиће се 6 вагона-лансера са ИБР РС-24 „Јарс“. Вагони ће изгледати као обични вагони-хладњаче, а цела композиција - као обична теретна.

        Предност новог БЖРК биће приметно мања тежина МБР „Јарс“ - око 50 тона у поређењу са претходном ракетом РТ-23 УТТХ - од 126 тона. Према томе, тежина вагона са ракетом не треба да пређе 70-80 тона, што је два пута мање од тежине лансера „Молодца“, и што је најважније - одговара тежини потпуно напуњених теретних вагона.

        То решава и финансијски проблем, будући да неће морати да се изводе реконструкције и ремонт железничких пруга, јер ће у потпуности одговарати стандардне пруге. И најважније - композицију ће „вући“ само једна локомотива, а тиме ће нестати и поменути демаскирајући фактор.

        Цена мање тежине „Јарса“ јесте мањи број бојевих глава (4 у поређењу са 10 у РТ-23 УТТХ), али је прецизност нових бојевих глава приметно већа, а споразум СТАРТ-3 ограничава број бојевих глава на 1500 јединица. Сем тога, композиција ће превозити 6 ИБР РС-24 са 24 бојеве главе, наспрам 3 МБР РТ-23 УТТХ са 30 бојевих глава - на крају се добије мала разлика.

        Распоређивање америчког система глобалне противракетне одбране (ПРО) приморава Русију да озбиљно обрати пажњу на развој снага нуклеарног одвраћања. У овом тренутку елементи ПРО, који се распоређују у Румунији и Пољској не представљају реалну претњу за руске нуклеарне снаге. То се такође односи и на стратешку ПРО на територији САД - системи GBMD (Ground-Based Midcourse Defense). Ипак, сама чињеница да су Американци једнострано изашли из споразума о ПРО, као и развој те врсте наоружања (није познато до ког ће нивоа оно бити развијено за 20-30 година), приморава Русију да предузима превентивне мере - да обнавља нуклеарне снаге стављајући акценат на системе који могу да пробијају систем противракетне одбране противника.

        Други фактор дестабилизације представља концепција „Глобалног муњевитог удара“, који предвиђа наношење брзог удара ради неутралисања противника, ненуклеарним оружјем, пре свега крстарећим ракетама, а у будућности хиперсоничним оружјем.

        БЖРК пружају могућност за ефикасну борбу са том концепцијом - константно су у покрету, практично није могуће све њих наћи на пространствима Русије (барем ако се искључе шпијунажа и поткупљивање), односно, чак и ако све подморнице, шахтни лансери и део копнених мобилних носача буду уништени, противник ће свакако добити моћан узвратни ударац који његов наум лишава смисла.

        Превела Ксенија Трајковић