Русија ставља америчке носаче авиона под сателитску присмотру

КОНАЧНО ЋЕ ДОБИТИ САВРЕМЕНЕ САТЕЛИТЕ ЗА ОПТИЧКО-ЕЛЕКТРОНСКУ ШПИЈУНАЖУ „РАЗДАН“

„Персона“

• Нови сателит ће бити „за главу изнад свих својих претходника“. Апарат ће добити супербрзи радиоканал са додатном заштитом. Поред тога, трећи и накнадни апарати ће користити нову оптику пречника већег од 2 метра, која се гради у Красногорском заводу „Зверев“
• Добијање снимака са космичких летелица од средине 1990-их било једно од најслабијих места руских космичких снага. Совјетски сателити типа „Неман“ могли су да функционишу само пола године, док су амерички Crystal и Improved Crystal радили - 10 година
• Члан Стручног савета колегијума Војно-индустријске комисије РФ пуковник Виктор МУРАХОВСКИ: Американци су у прављењу шпијунских сателита постигли изванредне резултате - како у области развоја и израде дигиталних матрица високе резолуције (матрице од 36 мегапиксела се сматрају застарелим), тако и на пољу оптике и синтезе тзв. мултиспектарних слика. Наши војни сателити су били далеко од таквих перформанси - и то се мора отворено признати. А заостајемо за Американцима и по броју сателита
• Водећи стручњак Центра за војно-политичке студије, Московског државног института Михаил АЛЕКСАНДРОВ: Територија Сирије није претерано велика, и за њену контролу довољан је извиђачки брод. Шпијунски сателити имају глобални стратешки значај, и управо у овој области пружају значајну предност. Није довољно пронаћи циљ, потребно је на њега усмерити ударна средства. На пример, крстареће ракете дугог домета „Калибар“. Такав напад, по правилу, мора бити изведен брзо, и само сателит омогућава практично моментално добијање координата циља

Пише: Андреј ПОЛУЊИН

        МИНИСТАРСТВО одбране Руске Федерације ће 2019. године покренути нови систем космичког надзора.

        Реч је о постављању у одговарајућој орбити апарата за оптичко-електронско осматрање типа „Раздан“, који ће заменити сателите типа „Персона“.

        О сателитима 14Ф156 „Раздан“ се зна веома мало. На пример, да се „производ 14Ф156“ појављује у плану „роба“, радова и услуга објављеном 27. јула на званичном сајту самарског ракетно-космичког центра „Прогрес“.

        Такође је познато да је у јулу 2015. године „Прогрес“ наручио истраживање које треба да обезбеди електронске компоненте за апаратуру 14Ф156, као и компоненте које подлежу „извозним ограничењима“.

        Много више се зна о претходнику „Раздана“ - „Персони“.

        Током 2008-2015. године, руска војска је лансирала три таква апарата. Први је изгубљен 2008. године: после само неколико месеци заказала му је електроника.

        Други и трећи апарат (лансирани у јуну 2013. и јуну 2015. године), раде нормално и - ако је веровати гласинама - активно се користе у операцијама руских Ваздушно-космичких снага у Сирији.

        Ови сателити снабдевају Генералштаб ВС Русије оперативним снимцима са високом резолуцијом. При чему, потребе за оперативним сателитским мониторингом су тако велике да се у Сирији за војне задатке наводно користе и цивилни апарати типа „Ресурс“ и „Канопус“.

        Добијање снимака са космичких летелица од средине 1990-их било једно од најслабијих места руских космичких снага. Совјетски сателити типа „Неман“„ могли су да функционишу само пола године, док су амерички Crystal и Improved Crystal радили - 10 година. А почетком 2001. године, када је последњи „Неман“ спуштен са орбите, војска је могла да користи само застареле фотографске извиђачке сателите типа „Кобалт“.

        Снимљени материјал са ових апарата враћао се на Земљу у посебним капсулама, које су се падобранима приземљивале у Оренбургској области. Самим тим, није могло бити говора о неком оперативном мониторингу.

        Ову рупу требало је да попуни „Персона“ - први такав сателит планиран је за лансирање 2003. године. Међутим, конструктори нису успели да одраде посао, што је резултрало тиме да је прекид у употреби оптичких шпијунских апарата износио безмало 10 година.

        Нови сателит ће бити „за главу изнад свих својих претходника“. Апарат ће добити супербрзи радиоканал са додатном заштитом. Поред тога, трећи и накнадни апарати ће користити нову оптику пречника већег од 2 метра, која се гради у Красногорском заводу „Зверев“.

        Према првобитним плановима, лансирање првог „Раздана“ планира се са космодрома Плесецк 2019. године, другог - 2022., трећег - 2024. године.

        • Које предности ће нови систем космичког надзора донети Русији?

        - У сектору оптичко-електронског извиђања ми смо били много заостали иза Американаца - напомиње пуковник у резерви, члан Стручног савета колегијума Војно-индустријске комисије РФ Виктор Мураховски.

        - У САД, свим војним сателитима руководи Национална обавештајна агенција. Ова организација има посебан буџет, чија величина, када се преведе у рубље по тренутном курсу, износи око трећине целог војног буџета Русије. Само из ове чињенице се могу видети размере америчког приступа.

        Ако изузмемо сателите SBIRS (Space-Based Infrared System - инфрацрвени систем космичке намене), системе за рано откривање лансирања балистичких ракета, војне комуникационе сателите и специјализоване сателите радиотехничке шпијунаже, преостају само сателити за оптичко-електронско извиђање.

        Морам да кажем да су Американци у прављењу таквих апарата постигли изванредне резултате - како у области развоја и израде дигиталних матрица високе резолуције (матрице од 36 мегапиксела се сматрају застарелим), тако и на пољу оптике и синтезе тзв. мултиспектарних слика.

        Наши војни сателити су били далеко од таквих перформанси - и то се мора отворено признати.

                Ми заостајемо за Американцима и по броју сателита. Све време после распада Совјетског Савеза Американци су у орбити држали најмање 11-12 сателита за оптичко-електронско извиђање. Осим тога, неки од њих су имали могућност маневрисања на орбити, како би се фокусирали на рејоне од интереса за САД и преносили слику у режиму реалног времена.

        Ми смо од тога, понаваљам, били веома далеко. И треба схватити: руски цивилни сателити типа „Ресурс“ и „Канопус“ не омогућавају спровођење ни мултиспектралног извиђања, ни детаљно фотографско извиђање. Ови сателити могу дати само општу слику. Међутим, на основу њихових података се не може, на пример, направити систем навођења.

        • Шта је карактеристика мултиспектралног војно-космичког извиђања?

        Такво извиђање се обавља не само у оптичком дијапазону (видљиве светлости), већ и у инфрацрвеном и ултраљубичастом дијапазону. Сваки од ових дијапазона има такозване прозоре најбоље пропустљивости. На пример, у инфрацрвеном дијапазону „прозори“ се појављују при таласним дужинама од 3-5 микрометара и 8-12 микрометара. Такви таласи лако продиру кроз облаке, кишу и маглу, омогућавајући добијање информација са Земљине површине, чак и у неповољним временским условима.

        Американци данас на шпијунским сателитима имају опрему која омогућава снимање у 6-8 дијапазонских „прозора“ и синтетизовање на основу тих снимака комплексне слике.

        То омогућава, на пример, детекцију војне технике под дрвећем, жбуњем, покривену обичним маскирним мрежама. Штавише, тако је могуће идентификовати неке подземне структуре и објекте.

        • Која је резолуција америчких снимака из космоса?

        - Прецизне податке о савременим америчким сателитима, ми немамо. Али, слике из космоса, које су познате, омогућавају да говоримо о резолуцији од око 20-30 центиметара по пикселу. Човек се при таквој резолуцији јасно види. Овај резултат је типичан за америчке сателите који су радили пре 7-8 година.

        • Да ми неким случајем имамо космички извиђачки систем, упоредив са америчким, колико би нам то олакшало активности у тој истој Сирији?

        - Значајно би олакшало. Подсећам, 10. маја, председник Владимир Путин је одржао саветовање са руководством војске и одбрамбене индустрије, на коме је изјавио да је операција у Сирији обелоданила одређене проблеме у коришћењу нашег наоружања. Путин је наложио да се спроведе детаљна истрага о сваком насталом проблему и да се одстране недостаци.

        Дакле, део уочених недостатака би се могао елиминисати ако бисмо располагали сателитима са високом резолуцијом и мултиспектралним матрицама.

        • Ко, осим Сједињених Држава и Русије, располаже таквим сателитима?

        - Практично нико. Кина сада почиње да ствара сопствену космичко-извиђачку групу, али правих оптичко-електронских сателита Пекинг још увек нема...

        - У време СССР имали смо разгранату мрежу сателита за оптичко-електронско извиђање, - каже водећи стручњак Центра за војно-политичке студије, Московског државног института Михаил Александров.

        - По својим карактеристикама, они су заостајали за америчким сателитима тог типа, али су у принципу добро функционисали. Међутим, после распада Совјетског Савеза пред политичким руководством земље појавили су се потпуно другачији задаци. Требало је, пре свега, бранити територију. Због тога сателити који контролишу различите делове Атлантског океана или Блиског Истока, нису имали кључни значај.

        Космичко извиђање није неопходно за одбрану своје територије. У пограничним областима довољно су авијацијско осматрање, као и копнено електронско извиђање. Могуће је подићи аеробалоне како би се „осветлила“ територија суседних држава у пристојној мери.

        А у удаљеним подручјима делује, пре свега, људска обавештајна служба, која сигнализира опасне концентрације трупа. Плус, постоје посебни извиђачки бродови који прате ситуацију у релевантним областима океана.

        Другим речима, до сада смо имали довољно обавештајних извора за одбрану своје територије. Али сада се, колико сам схватио, пред руским Оружаним снагама постављају крупнији задаци.

        Међу њима су - учешће у мировним и антитерористичким операцијама у различитим регионима. Осим тога, опет се назире глобална конфронтација са NATO. А то захтева праћење група америчких носача авиона широм света, пожељно би било, у реалном времену.

        • Колико нам је неопходно космичко извиђање у Сирији?

        - Територија Сирије није претерано велика, и за њену контролу довољан је извиђачки брод. По мом мишљењу, сиријска операција у овом случају је само погодан изговор за развој новог система космичког извиђања.

        У ствари, шпијунски сателити имају глобални стратешки значај, и управо у овој области пружају значајну предност. Није довољно пронаћи циљ, потребно је на њега усмерити ударна средства. На пример, крстареће ракете дугог домета „Калибар“. Такав напад, по правилу, мора бити изведен брзо, и само сателит омогућава практично моментално добијање координата циља.

        • Министарство одбране РФ планира да лансира у орбиту свега три „Раздана“. Да ли је то довољно за осигуравање националне безбедности?

        - Мислим да су, у комбинацији са другим извиђачким средствима, три сателита заиста довољна. Апарат за оптичко-електронско осматрање је, наравно, скупа ствар, али не драматично скупа - он не кошта милијарде долара. Да је Министарству одбране РФ било потребно више таквих сателита, уверен сам, да би војска нашла новац за њих...

        Превео: Срђан Ђорђевић