Русија против ИД користи и своје најмодерније крстареће ракете Х-101 домета 5.500km
АЕРОДРОМ „ХМЕЈМИМ“ КОД ЛАТАКИЈЕ ПОСТАО УСКО ГРЛО ВАЗДУШНЕ ОПЕРАЦИЈЕ
Руски Ту-95МС наоружан ракетама Х-101
- У првом масовном удару учествовало 12 стратешких суперсоничних бомбардера Ту-22М3, пет стратешких бомбардера Ту-95МС и шест суперсоничних стратешких бомбардера Ту-160
- „Врхунац програма“ било је коришћење најновијих крстарећих ракета Х-101, чији максимални домет износи 5.500 километара, а још су изузетно прецизне
- Судећи по видео снимку који е објавило Министарство одбране Русије, Ту-160 је лансирао најмање шест таквих ракета - то је максимални терет који може да носи тај авион ако се користе ти пројектили
- Осим тога, лансирана је значајна количина уобичајенијих крстарећих ракета Х-555 - ненуклеарне верзије ракете Х-55СМ, која је основна за Ту-160 и Ту-95МС. Њихов максимални домет је 2.500 километара
Пише: Леонид НЕРСИСЈАН
ДВА важна и делимично повезана догађаја догодила су се 17. новембра.
Званично је објављено да је несрећа путничког авиона AirbusA321, који је припадао руској авио компанији „Когалимавиа“, била терористички напад - то и није била нека новост, сва посредна обележја указивала су на то. Интересантнија је била реакција - концентрисани напади стратешке авијације Ваздушно-космичких снага (ВКС) РФ на циљеве у такозваној престоници Исламске државе (организација која је забрањена у Русији) - Раки.
Званично је саопштено да су напади изведени помоћу 12 стратешких суперсоничних бомбардера Ту-22М3, пет стратешких бомбардера Ту-95МС и шест суперсоничних стратешких бомбардера Ту-160.
Авиони су лансирали 34 крстареће ракете.
Интересантна чињеница је да су бомбардери Ту-95 и Ту-160 први пут коришћени у борбеним условима - као и да су стратешке крстареће ракете које они носе први пут лансиране из ваздуха.
„Врхунац програма“ било је коришћење најновијих крстарећих ракета Х-101, чији максимални домет износи 5.500 километара, а још су изузетно прецизне.
Судећи по видео снимку који е објавило Министарство одбране Русије, Ту-160 је лансирао најмање шест таквих ракета - то је максимални терет који може да носи тај авион ако се користе ти пројектили.
Осим тога, лансирана је значајна количина уобичајенијих крстарећих ракета Х-555 - ненуклеарне верзије ракете Х-55СМ, која је основна за Ту-160 и Ту-95МС и чији максимални домет износи 2.500 километара.
Ту-160
Русија је фактички исцрпела све могуће резерве за јачање своје групације ВКС у Сирији.
Капацитет авио-база „Хмејмим“ је искоришћен до максимума, зато ће повећање броја тактичких авиона на територији Сирије бити крајње проблематично. Групација ће моћи да се ојача уколико ту могућност пруже Ирак или Иран. За сада се може рачунати на стратешку авијацију, али је њено коришћење много скупље, а учесталост летова много мања, пошто Ту-22М3 лете из Моздока (Кавказ) и прелазе велики пут до циља и назад.
Тужно је што је у тој ситуацији практично бескористан једини руски носач авиона - тешки носач авиона-крстарица „Адмирал Кузњецов“.
Поред његове мале поузданости и тешкоћа са снабдевањем муницијом у случају да се потроши, на њему се налази свега 12 мултифункционалних ловаца МиГ-29К, који могу да носе високопрецизно оружје ваздух-земља, 14 тешких ловаца Су-33 може да носи само недириговано оружје, а при том не могу да полећу с палубе с пуним борбеним оптерећењем (њихова главни задатак је борба са ваздушним циљевима).
Постоји још један проблем - мале залихе модерног високопрецизног авио-оружја.
Залиха фактички и нема - снабдевеност војске тим средствима била је минимална на почетку операције у Сирији: њихова серијска производња почела је пре свега годину дана.
Док је војска 2014. године добила око 100 модерних борбених авиона, у складиштима се могло наћи искључиво оружје совјетске производње, што није дозвољавало да се у потпуности реализује потенцијал наших крилатих машина.
У овом тренутку фактички сво оружје које производи корпорација „Тактичко ракетно наоружање“ иде у Сирију. Нису случајно фабрике корпорације прешле на рад у три смене.
Зато кардинално повећање авио-групе може да доведе до недостатка високопрецизне муниције и мораће да се пређе на „гусане лонце“ (ненавођене бомбе типа ФАБ-500 и сл.), које се и сада прилично често користе, али не могу да се користе у градској средини због великог ризика од страдања цивилног становништва.
Тако је операција у Сирији показала како многе позитивне стране данашњих руских Ваздушно-космичких снага, так и њихове слабости, које у будућности треба отклонити.
Пре свега, то се тиче производње и стварања залиха у складу са савременим захтевима за авио-наоружање.
