Русија прави оружје које може разорити све поморске базе америчке Источне обале

ЏИНОВСКИ РОБОТИЗОВАНИ ТОРПЕДО НОСИЋЕ ТРИ СТРАТЕШКЕ ПОДМОРНИЦЕ ПЕТЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ

• „Статус-6“ је у стању да уништи и ударне групе авијације САД
• Током испитивања „Раскрсница“ из 1946. године, Ратна морнарица САД је због подводне експлозије капацитета 23kt радиоактивном контаминацијом потпуно уништила нови носач авиона „Индепенденс“ поринут у воду 1942. године. Након четири године неуспешних покушаја деконтаминације, он је потопљен. А бојева глава „Статус 6“ садржи неколико пута веће радиоактивне компоненте кобалта
• Том подводном дрону као извор енергије за моторе користи се малогабаритни нуклеарни реактор са течнометалним хлађењем. Развијајући његове капацитете до 8МВт омогућава се дрону да развије максималну брзину од 100km/h до 185km/h. При чему му је домет - као и код интерконтиненталних балистичких ракета - до 10 хиљада km
• Претпоставља се да при крстарећој брзини до 55km/h „Статус-6“ не може бити откривен на удаљености већој од 2,3km. У случају детекције, при таквој максималној брзини, он лако може умаћи било којем непријатељском торпеду. При чему ће избор брзинског режима и маневрисања дрон вршити самостално. Шансе непријатеља за уништење „Статуса“ су минималне
• Процењујући могућности система „Статус-6“, треба имати у виду да то није само веома „мишићав“ торпедо, већ и робот, који има добар „мозак“. Као оружје одвраћања, торпедо може доћи до тачке одредишта и залећи на дно, чекајући сигнал да понесе бојеву главу. Сигнал, наравно, може стићи преко дуготаласних канала, с обзиром да дуги таласи продиру кроз воду. У овом случају, имаћемо оружје одвраћања са апсолутном гаранцијом деловања

Пише: Владимир ТУЧКОВ

        ГОДИШЊИ извештај северодвинске филијале Конструкторског бироа „Рубин“ - КБ „Рубин-Север“ - садржи веома интересантне информације, које подсећају на догађаје из новембра прошле године, који су изазвали жестоку дебату не само у Русији.

        Тада се, подсећам, испоставило да Русија развија јединствено оружје.

        Оружје које је у стању да гарантовано направи огромну рупу у масовној одбрани северноамеричког континента. То јест, то није само асиметрични одговор на преварантску изградњу ЕвроПРО, већ потез којим се „остављају на талону“ и противракетна одбрана, и НАТО батаљони у Пољској и балтичким земљама, и остале „непријатељске“ акције усмерене против Русије.

        Према овом извештају, у Северодвинску се ради на развоју пројекта број 09853. Суштина тог пројекта и даље је тајна. Међутим, судећи по серијском броју пројекта, који иде одмах иза броја пројеката две нуклеарне подморнице за посебне намене (ПЛА СН) 09851 „Хабаровск“ и 09852 „Белгород“, можемо претпоставити да се ради на креирању сличне нуклеарне подморнице.

        „Белгород“ и „Хабаровск“ граде се у „Севмашу“ у условима строге тајности. Очекује се да „Белгород“ буде поринут следеће године, а „Хабаровск“ - 2018. године.

        На основу прикупљених информација, можемо претпоставити да се у Русији ради подморници нове, пете генерације (руске најновије вишенаменске нуклеарне подморнице типа „Јасењ“ и „Бореј“, као и њихови амерички пандани „Сивулф“ и „Вирџинија“ су подморнице четврте генерације).

        „Белгород“ је истраживачка подморница веома широких функција. Али, постоје основе да се претпостави да ће на њој бити инсталирано фундаментално ново оружје. А затим ће се, највероватније, оно наћи и на „Хабаровску“, и на новој подморници пројекат 09853 која је тек „испливала“ у јавност.

        Али, пре него што будемо говорили о новом пловилу, вратимо се на сензацију која се десила прошлог новембра.

        Тада су, у време саветовања у Сочију по питању развоја „одбране“, које је водио председник Владимир Путин, два федерална ТВ канала, грешком приказала слајд са назнаком „Строго поверљиво“.

        Слајд је садржао концепт и рокове реализације ударног мултифункционалног система „Статус-6“. „Снимљен“ је и развојни погон - КБ „Рубин“ и намена система.

        А она је: „уништавање значајних објеката непријатељске привреде у приобалним регионима и наношење гарантовано неприхватљиве штете на територији непријатељске државе стварањем зоне радиоактивне контаминације, која ће у датим зонама онемогућити било какве војне, економско-привредне или друге активности за дуго времена“.

        При дешифровању овог документа из Министарства одбране, који се појавио на ТВ екранима, утврђено је да ће носачи новог оружја бити управо подморнице „Белгород“ и „Хабаровск“, упркос чињеници да су оне засад додељене Генералној дирекцији за дубинска истраживања (ГУГИ) Министарства одбране.

        ГУГИ нема никакве везе са стратешким наоружањем, а овде се говори о супероружју.

        О томе да ће у ствари обе перспективне подморнице прећи у састав других структура Ратне флоте РФ, сведочи маса посредних доказа. На пример, на представљању „Хабаровска“„ није присуствовао ниједан представник ГУГИ.

        О тајној намени пројеката 09851 и 09852 говорило се још у лето 2015. године, када је командант Ратне флоте РФ на форуму „Армија-2015“ изјавио да се у Русији већ граде подморнице пете генерације. Потрага за најпогоднијим за ову улогу довела је до „Белгорода“ и „Хабаровска“. А слајд МО, „случајно“ објављен на телевизијским екранима, потврдио је ове претпоставке.

        Разуме се, никакве случајности и пропуста није било у овом „цурењу информација“. Све је осмишљено и одрађено „за јавност“. Пре свега, чини се, за ону у Вашингтону. Ово је сигнал да Русија ствара нову врсту оружја одвраћања, потпуно тајног, чија је неутрализација крајње мало вероватна.

        Наравно, „витезови огртача и бодежа“ у Ленглију у то време су већ имали оквирну представу о томе да Русија активно развија „нешто веома озбиљно“. Међутим, сматрали су да је то реанимација пројекта торпеда Т-15 који би требало да до обала САД достави 100-мегатонску нуклеарну бојеву главу.

        Т-15 је почео да се гради у раним 60-им годинама. Међутим, због недостатка компактног нуклеарног реактора, који би омогућио кретање неколико стотина километара, пројекат је затворен.

        Електромотори на батерије омогућавају достављање 40-тонске грдосије дужине 24 метара, на највише 30 километара удаљености. Самим тим, подморница која би носила такав торпедо морала би да уђе у зону масовне противподморничке одбране непријатеља. Да, и активирање 100-мегатонске бомбе на малом растојању од подморнице створило би огроман проблем.

        Након пола века проблем компактног нуклеарног реактора за погон ултрадугог торпеда је решен. Међутим, за то време значајан прогрес је направљен не само у нуклеарној енергији, већ и у системима управљања, електронским компонентама и материјалима, као и у осталим саставним елементима торпеда. Такође: и у стратегији и тактици Ратне флоте.

        Према томе, „Статус-6“ је потпуно нови развој, који има везе са Т-15 само по рекордном домету и снази експлозивног пуњења.

        Најзначајнија разлика у односу на нереализовани пројекат „цар-торпеда“ је то што то оружје није торпедо, већ подводни робот, који располаже компјутерском интелигенцијом и способношћу да делује самостално на удаљености од неколико хиљада километара од носача. То јест, од подморнице која га лансира.

        Одмах да се оградимо: сви технички параметри, које ћемо навести, базирају се, наравно, не на супер тајним документима КБ „Рубин“. Они су резултат анализирања слајда Министарства одбране, анализе стручњака, како из земље тако и из иностранства, који су узимали у обзир техничке и технолошке могућности руске одбрамбене индустрије. Као и анализе јавних докумената и налога за изградњу подморница, дубоководних апарата и њихових саставних делова.

        Чак и непотпуни подаци који заслужују поверење дају импресивну слику о могућностима којима располаже беспилотни подводни апарат (НПА), познат као океански мултифункционални систем „Статус-6“. Пре свега, по снази нуклеарне бојеве главе.

        Овде се претпоставља широк дијапазон - од 10Mt до 100Mt. Врло је једноставно напунити НПА пречника од 1,6 метара и дужине од 24m експлозивом. Међутим, све се своди на то да ће бојева глава имати кобалтни део који би требало да доведе до максималне радиоактивне контаминације огромних територија.

        Процењује се да ће при брзини ветра од 26km/h дуготрајном загађењу бити подвргнут правоугаони део обале размера 1700×300km. Самим тим, оружје за одвраћање мора бити, благо речено, жестоко.

        Оно гарантује његово коришћење, ако нешто слично „стигне“ са друге стране. „Статус-6“ је у стању да уништи базе америчке Ратне морнарице. Или ударне групе авијације Сједињених Америчких Држава.

        Током испитивања „Раскрсница“ из 1946. Године, Ратна морнарица САД је због подводне експлозије капацитета 23kt радиоактивном контаминацијом изгубила потпуно нови носач авиона „Индепенденс“ поринут у воду 1942. године. Након четири године неуспешних покушаја деконтаминације, он је потопљен.

        А бојева глава „Статус 6“ садржи неколико пута веће радиоактивне компоненте кобалта.

        У НПА или подводном дрону као извор енергије за водене моторе користи се малогабаритни нуклеарни реактор са течнометалним хлађењем. Развијајући његове капацитете до 8МВт омогућава се дрону да развије максималну брзину од 100km/h до 185km/h. При чему му је домет, као и код интерконтиненталних балистичких ракета - до 10 хиљада km.

        Чини се да је фантастична подводна брзина данас веома реална. Крајем 70-тих година торпеда „Шквал“ достизала су брзину од 375km/h. Истина, „Шквал“ има млазни мотор.

        Реактор са течнометалним хлађењем има две значајне предности у односу на традиционалне водопотисне апарате.

        Прво, он ствара минималну буку при високом броју обртаја. Друго, има ниску јединичну цену по киловату снаге.

        Процењује се да реактор за „Статус-6“ може коштати око 12 милиона долара. У анализи издржљивости трупа „Статуса-6“, утврђено је да има радну дубину од око 1000 метара.

        Што се тиче сонарне видљивости дрона за хидроакустичне противподморничке системе САД SOSSUS, нови уређај је много тиши од најтише подморнице на свету „Варшављанка“.

        Претпоставља се да при крстарећој брзини до 55km/h „Статус-6“ не може бити откривен на удаљености већој од 2,3km. У случају детекције, при максималној брзини, он лако може умаћи било којем непријатељском торпеду. При чему ће избор брзинског режима и маневрисања дрон вршити самостално.

        Шансе непријатеља за уништење „Статуса“ су минималне.

        Најбржи торпедо САД Mark 54 има брзину од 74km/h. Осим тога, он није у стању да зарони на дубину од 1000 метара, на којој ће се кретати „Статус-6“. А дубинска евроторпеда MU90 Hard Kill, испаљена ка циљу, при максималној брзини од 90km/h имају домет само 10km.

        Процењујући могућности система „Статус-6“, треба имати у виду да то није само веома „мишићав“ торпедо, већ и робот, који има добар „мозак“. Као оружје одвраћања, торпедо може доћи до тачке одредишта и залећи на дно, чекајући сигнал да понесе бојеву главу.

        Сигнал, наравно, може стићи преко дуготаласних канала, с обзиром да дуги таласи продиру кроз воду. У овом случају, имаћемо оружје одвраћања са апсолутном гаранцијом деловања.

        Међутим, апсолутно је јасно да је „цурење информација“ у новембру прошле године било строго дозирано. Његов обим и садржај су имали за циљ да у Вашингтону схвате да се према Русији треба односити са позиције разума, а не са позиције емоција и амбиција.

        Распон задатака подводног робота може (и треба да буде) мало шири. Међу њима могу бити, на пример, обавештајне функције са повратком дрона на матичну подморницу пете генерације.

        Извештај КБ „Рубин-Север“ је показао, да ће носачи система „Статус-6“ у догледној будућности бити не две, већ три стратешке подморнице пете генерације.

        Превео: Срђан Ђорђевић