Русија иде на нове носаче авиона и прави ударну групу око „Адмирала Кузњецова“

ЗА АМЕРИКАНЦЕ ПОЧИЊЕ САСВИМ НОВИ „ПЛЕС РАТНИХ БРОДОВА”

У ПАЦИФИКУ И ИНДИЈСКОМ ОКЕАНУ (3)

„Адмирал Кузњецов“

• Руски носач авиона „Адмирал Кузњецов“ поседује значајно науржање: хибридни ПВО систем „Каштан“, широку палету ПВО и противбродских ракета. Располаже и са 12 вертикланих лансера ракета СС-Н-19 Гранит које су постављене испод саме палубе носача са поклопцима на отварању који су део плаубе, па је тиме због њих смањен број авиона у потпалубљу
• Брод има одличан систем за противподморничку борбу „удав-1“ са 60 противподморничких ракета домета 3 км и дубине до 600м
• Русија потписала уговор са Француском за четири десантно-амфибијска брода класе „Мистрал“ који могу да приме по 16 тешких, средњих или борбених хеликоптера, трећину механизованог пука
• За посаду „Мистрала“ је обезбеђено 9.000 квадрата простора за боравак у модуларним кабинама. Сваки брод има потпуно опремљену болницу са две операционе сале, рентгеном, амбулантом и 88 постеља

        (ПОСЛЕ готово две деценије непромењене америчке превласти у Тихом и Индијском океану - на хоризонту ове регије почеле су да се појављују нове поморске силе, али и савезништва.

       Почетак нове поморске ере обележили су: поринуће првог кинеског носача авиона, затим најава поринућа новог индијског носача „Викрамадитија”, најава уласка десатних носача хеликоптера класе „Мистрал” у састав Пацифичке флоте Руске ратне морнарице и улазак носача хеликоптера класе „Хyуга” у оперативну употребу Јапанске морнарице.)

       РУСИЈА амбициозно планира изградњу нове класе носача авиона, а засад употребљва само један под именом „Адмирал Кузњецов“ ( некад је носио имена „Рига“, „Леонид Брежењев“ и „Тбилиси“) пројекта 1143.5 ( НАТО ознака „Кузњецов“).

       Овај носач авиона спада у категорију СТОБАР - кратко полетање и конвенционално слетање са употребом Ски џамп стазе . Поринут је 1985, а у оперативну употребу је ушао 1991. године, али је оперативне могућности досегао тек 1995. године. На њега је могуће укрцати до 41 летелице у различитим комбинацијама, али је најчешћа - 12 авиона Су-33, до 5 јуришна Су-25 УТГ/УБП у палубној верзији и до 24 хеликоптера Ка-27 у верзијама ЛД32/ПЛО/С.

       Век трајања већине Су-33 је крај 2015. године па се поставља логично питање да ли ће га наследити морнаричка верзија МиГ-29Куб, који ће, по свему судећи, наћи место на новој класи носача авиона јер би производња малих серија нових Су 33 некономична а Куб се већ израђује за Индијце.

Су-27 на палуби „Кузњецова“

       Деплсаман „Кузњецова“ износи 67.500 тона, дужина: 302,3 м ширина: 36м, газ 9,1м. Покрећз га две гасне турбине јачине 20.000 КС што омогућава максималну брзину од 32 чвора (59,2 км/х). Акциони радијус му је 3.850 морских миља (7.310 км), аутномност - 45 дана. Посада броји 1.993 члана, а број пилота и опслуге авиона зависи од конкретне мисије, али не прелази 626.

       Брод поседује значајно науржање: хибридни ПВО систем „Каштан“, широку палету ПВО и противбродских ракета. Располаже и са 12 вертикланих лансера ракета СС-Н-19 Гранит које су постављене испод саме палубе носача са поклопцима на отварању који су део плаубе, па је тиме због њих смањен број авиона у потпалубљу.

       Брод има одличан систем за противподморничку борбу „ удав-1“ са 60 противподморничких ракета домета 3 км и дубине до 600м.

       „Адмирал Кузњецов“ засад - пошто тек треба да буде формирана ударна група носача авиона око њега - служи као помоћно средство у одабраној групи ракетних крстарица, разарача и нападних нуклеарних подморница наоружаних крстарећим ракетема (подводних ракетних крсташа, како их Руси још називају).

       Један бивши командант Руске ратне морнарице, пре одласка у пензију је најавио да Русија тек планира градњу нових носача авиона на нуклеарни погон. Градња је најављена у бродоградилишту Северодвинск, где већ постоји одговарајућа струкутра за градњу нових бродова.

       Нови руски носачи авиона има ће депласман од 50.000 тона и носиће борбену групу од 30 до 50 палубних авиона и хеликоптера.

       Разлог покретања градње нове класе носача авиона лежи у предпоставци руских морнаричких кругова да је један носач авиона премали за мисије и задатке који су пред руском моранарицом у будућности.

       Године 2011. „Кузњецов“ је потпуно обновљен чиме му је продужен животни век за наредних 15 година и око њега је већ формирана нова ударна борбена група носача авиона која ће бити модел за нову класу која ће, како се очекује, негде око 2020. године у оперативној употреби.

       Руско Ратној морнарици (Воено Морскои Флот), која се ужурбано модернизује, потребни су и нови амфибијско-десантни бродови,па је недавно смењени министар одбране Анатолиј Сердјуков био одлучио да се набаве у Француској. Ради се о класи „Мистрал“, а намена им је - подизање борбених могућности руске Пацифичке флоте. Пре свега у заштити Курилских острва.

       Русија са новим десантним бродовима, који су уједно и носачи хеликоптера, жели да повећа могућности својих снага на Пацифику. Има, међутим, индиција да би ту класу ратних бродова могла поверити својој бродоградњи.

       Било како било, са Французима је склопљен договор о набавци 4 брода класе „Мистрал“,при чему би два била изграђена у Француској, а друга два у Русији и опремљена руским хеликоптерима типа Ка 31 за противподморничку улогу и Ка-52 Алигатор за борбену.

       „Мистрал“ - са пуним депласманом од 32.300 тона и 199 м дужине, 32 м ширине и газом од 6,2м - представља класу десантних бродова четврте генерације. У његовој градњи је по први пут примењен концепт модуларности, са новим материјалима који су смањили цену изградње чак 30 посто.

       Сваки брод ове класе може да прими 16 тешких, средњих или борбених хеликоптера, трећину механизованог пука, а сваки поседује и резрвоар за гориво хеликоптера од 540 т  и за 1.600 тона дизел горива.

       За посаду је обезбеђено 9.000 квадрата простора за боравак у модуларним кабинама.

       Сваки брод има потпуно опремљену болницу са две операционе сале, рентгеном, амбулантом и 88 постеља. У хитним случајевима могуће је и хеликоптерске хангаре преуредити као део болнице.

       Погон брода се заснива на четири дизел мотора 16В32 јачине 24МW који покрећу две бродске елисе. Површина полетно-слетне палубе је 6.400 метара квадратних. На левом боку је шест паркирних места за транспортне хеликоптере.

       Брод је опремљен савремним уређајима за контролу и командовање СИЦ-21 и примењив за здружене борбене операције.

       Бродови класе Мистрал могу се користити и за командну улогу већих пловних састава и имају простор за здружену оперативну команду ранга борбене групе. Проблем овог брода је мала количина наоружања за самоодбрану јер га чине: два лансера ракета море ваздух „симба“, два аутоматска топа калибра 30 мм Бреда-Маузер и четир тешка митраљеза Бровинг М2ХБ калибра 12,7 мм.

       Руски бродови ове класе носиће искључиво руско противбродско и ракетно наоружање док ће мотор и електорника бити исти као и код француских бродова

       Ова околност опасно нервира поједине чланице НАТО.

       А. М.

(следи наставак)