Нове поморске ракете Русије држаће у шаху и Шесту флоту и све од Рима до Кабула

А МОЋИ ЋЕ ДА ИХ НОСЕ СВИ РУСКИ БРОДОВИ И ПОДМОРНИЦЕ

- ЧАК МОГУ ИМАТИ И НУКЛЕАРНЕ ГЛАВЕ

„Булава“

• Командант руске Црноморске ратне флоте - адмирал Александар ВИТКО, реферисао је Владимиру Путину да ће нове подморнице класе „Варшављанка“ бити наоружане крстарећим ракетама које ће моћи да погађају циљеве на растојањима ВЕЋИМ ОД 1500 КИЛОМЕТАРА!
• Ако је све то заиста тако (а, ваљда не лаже ваљда адмирал свог главнокомандујућег!), онда су руски оружари успели да у габарите 533 милиметарског торпеда уклопе крстарећу ракету домета 1500 км! Јер, то је онда уистину продор, изузетно достигнуће домаће индустрије и одбране!
• Што је најважније, то фактички значи потпуни крах америчке војне стратегије и квалитативну промену равнотеже снага у корист Русије, будући да сада сваки ратни брод руске флоте - не само подморница, него и површински брод - постаје носач стратешког ракетног наоружања
• Зашто стратешког? Зато што је опремање таквих чудо-ракета нуклеарним бојевим главама само питање времена и политичке воље Кремља!
• У том светлу посебно је важно што ће у борбени састав Каспијске флотиле РФ ући девет малих ракетних бродова пројекта 21631 „Бујан-М“. Ти хитри бродови су - без обзира на своје мале димензије - опремљени ракетним системом „Калибар“ са осам ракета у вертикалном лансирном уређају у које се могу смештати и нове ракете домета преко 1500 киломатара
• Споразум о ракетама средњег и малог домета, који су Москва и Вашингтон потписали далеке 1987. године, још увек не дозвољава Русији да размешта ракете копненог базирања и домета већег од 500 км, али се та збрана не односи на ракете морског базирања. То значи да ће девет „Бујана“ наоружаних новим супер-оружјем моћи да једном паљбом уништавају до 72 циља на удаљености већој од 1500 км 
• Узимајући у обзир величину каспијске акваторије, која је „лансирна платформа“ за „Бујане“, лако је разумети да ће се пред њиховим нишаном наћи огроман регион Евроазије. А ако се томе додају ракете које ће бити на „Варшављанкама“ у црноморској акваторији, произлази да ће моћи да гађају Варшаву, Рим, Багдад и Кабул, пунктове базирања 6. средоземне флоте САД, Израел и највећи део јужне обале Средоземног мора   

Пише: Константин ДУШЕНОВ, Од 1977-87. служио у РМ СССР, у Северној флоти, на подморницама пројеката 671РТМ и 667А на дужности команданта ракетно торпедне групе и минско- торпедне борбене јединице

 

        НАСТУПИВШИ на 69. Заседању Генералне скупштине ОУН-а, председник САД, Барак Обама, назвао је поступке Русије главном претњом свету, страшнијом од међународног тероризма и исламског фундаментализма.

        Његови напади на РФ имали су отворено хистеричан и неадекватан карактер. Шта је принудило председника најмоћније земље света да се толико узнемири?

        Један од разлога могла је да буде информација о томе да нове руске крстареће ракете морског базирања, о чијем је размештању Путин саопштио на недавном саветовању у Новоросијску, „неутралишу“ америчку моћ и поништавају војну предност Вашингтона у огромном геополитичком региону од Варшаве до Кабула, од Рима до Багдада.

        Ипак, о свему по реду.

        Руске информативне агенције саопштиле су 10. септембра, „urbi et orbi“, да је председник Путин лично преузео руковођење Војно-индустријском комисијом, која је до тада била у надлежности владе, и да је одлучио да до децембра 2014. припреми нову варијанту Војне доктрине Русије.

        Председник је предложио да се детаљно анализира које системе наоружања је неопходно развијати да би успешно парирали новим претњама. При том је Путин као главни правац перспективног развоја ОПК (Одбрамбено-индустријског комплекса) навео прецизно оружје.

        Сем тога, шеф државе је рекао да је неопходно „створити унификоване моделе наоружања, технике и средстава опште намене“, посебно наглашавајући да су поморској флоти Русије потребни нови пројекти бродова који су -„универзални по наоружању и системима управљања и везе“.

        Ово је шеф државе образложио тиме што је Русија приморана да реагује на нове претње својој безбедности. „Пуном брзином се ствара систем ПРО. На преговарачком терену нису приметни успеси. Сем тога, настају се одговарајући системи у Европи и на Аљасци, односно, близу наших граница“. Председник је такође додао да се ради на развоју такозване теорије глобалног разоружавајућег удара, односно лишавања саме могућности за пружање отпора.

Барак Обама на Заседању Генералне скупштине УН

         „Постоје и друге ствари које нас веома брину“ - истакао је Путин, направивши алузију на нека непријатна „изненађења“ за „наше западне партнере“. „Важно је да после не буде хистерије“ - завршио је иронично.

        У почетку је мало ко обратио пажњу на те необичне речи о „хистерији“.

        Већи део разноликих аналитичара и политиколога, ревносних тумача и „одгонетача“ свега на свету, схватили су овај неочекивани Путинов пасаж као обичну метафору, уобичајену за политичку реторику која треба да покаже Западу на челу са Вашингтоном одлучност нашег председника у одбрани националних интереса Русије.

        Само је мали број експерата озбиљно схватио речи о „изненађењима“ и „хистеријама“. Али, док је „мало њих“ нагађало каква је изненађења припремио наш ујка Вова за њиховог „ујкаСема“ ситуација је сама по себи почела да постаје јасна.

        Двадесет трећег септембра Путин је допутовао у Новоросијск на саветовање о развоју лука. Том приликом је адмирал Александар Витко реферисао о току изградње базе Црноморске флоте у Новоросијску. Поред осталог, адмирал је рекао: „Подморнице које ће овде бити базиране имају крстареће ракете великог домета и скривеност испловљавања подморница из пунктова базирања већег обима него у Севастопољу“.

        На интересовање председника који домет конкретно имају те ракете, командант Црноморске флоте одговорио је: „Више од 1500 километара. Пирсова зона за подморнице прима осам подморница, али за сада планирамо да има седам. До краја 2016. све ће бити у потпуности завршене“.

        Овај дијалог приказале су све централне телевизије и све информативне агенције у земљи писале су о њему.

         „Дакле, у чему је суштина?“ - запитаће се неупућен читалац.

        Да би се разумеле размере овог „изненађења“ прво треба рећи неколико речи о подморницама које ће ускоро бити распоређене у новоросијској поморској бази. Према саопштењима медија, то је подморница пројекта 636.3 - темељна модернизација такозване „Варшавјанке“.

         „Варшављанка“ је трећа генерација великих дизел-елетричних подморница совјетске РМ. Прву генерацију тих подморница, пројекат 641 -називали су „сечива“, други - 641Б - „гумице“, јер је то била прва домаћа „дизелка“ са гумираним трупом.

        Године 1983. појавиле су се подморнице треће генерације, пројекта 877 назване „Варшављанка“ зато што је било планирано да се њима наоружавају не само совјетске поморске снаге, него и флоте наших савезника из Варшавског споразума. Садашња модернизована варијанта те подморнице користи се под шифром „пројекат 636“.

        Ратна опрема „Варшавјанки“ у почетку уопште није предвиђала ракетно наоружање. Развој крстарећих ракета прилагођених за лансирање са „Варшавјанки“ почео је тек 1983. када је подморница 877-ог пројекта већ улазила у састав совјетске РМ, а прво демонстрирање тих крстарећих ракета изведено је тек десет година касније, 1993. године.

        За „Варшавјанке“ пројекта 877 прво су биле предвиђене крстареће ракете „Бирјуза“, касније - „Калибар“, чији максимални домет гађања, ако је веровати доступним изворима, није прелазио 300 км.

        Од своје појаве, „Варшављанка“ је највећа и најмоћнија неатомска  подморница у свету, а касније је постала и једина таква подморница у свету опремљена ракетним наоружањем. Саме ракете које су ушле у њен борбени комплет представљају у нашој флоти прве моделе крстарећих ракета са лансирањем из торпедних цеви пречника 533 мм. До тада су код сличних торпедних система примењиване само балистичке ракете 81Р, 83Р, 84Р и њихове модификације.

        У нуклеарном наоружању оне се користе од средине 70-их година, а у ракетно-торпедној варијанти од средине 80-их. При том домет њиховог лета не прелази 50 км.

Нова подморница класе „Варшављанка“ - „Новоросијск“

        А сада командант Црноморске флоте реферише председнику Русије да ће убудуће те подморнице бити наоружане крстарећим ракетама које ће моћи да погађају циљеве на растојању ВЕЋЕМ ОД 1500 КИЛОМЕТАРА!

        Ако је све то заиста тако (па, не лаже ваљда адмирал свог главнокомандујућег!), а руски оружари успели да уклопе у габарите 533 милиметарског торпеда крстарећу ракету домета 1500 км, онда је то уистину продор, изузетно достигнуће домаће индустрије и одбране!

        Сем тога, то фактички значи потпуни крах америчке војне стратегије и квалитативну промену равнотеже снага у корист Русије, будући да сада сваки ратни брод руске флоте - не само подморница, него и површински брод - постаје носач стратешког ракетног наоружања.

        Зашто стратешког? Зато што је опремање таквих чудо-ракета нуклеарним бојевим главама само питање времена и политичке воље Кремља!

        Што се тиче површинских бродова, потребно је посебно објашњење. Ако те нове далекометне ракете заиста не премашују габарите ракетног система „Калибар“ - јер, управо је он уграђен у „Варшавјанке“ - онда они, свакако могу да се укључе у борбени комплет сваког брода који је опремљен тим системом. Ради се о томе да „Калибар“ није компликовано поставити на СВЕ бродове руске РМ од ракетних моторних чамаца до крстарица“! Питање је само у броју ракета који реално зависи од депласмана брода.

        Истина, до сада се сматрало да тактичко-техничке карактеристике „Калибра“ не омогућавају примену тих ракета ни против бродова ни циљева на земљи на удаљености већој од 300 км…

        Пажња! Овде нас чека још једно изненађење.

        Светски медији известили су 29. септембра 2014. о „Каспијском самиту“ на којем су учествовали шефови пет прикаспијских држава: Русије, Ирана, Казахстана, Туркменије и Азербејџана. Учесници тог самита усагласили су политичко саопштење којим су први пут једногласно утврђени споразуми о статусу Каспијског мора. 

        Владимир Путин прокоментарисао је тај догађај овако: „Најважније је да смо усагласили политичку изјаву у којој су први пут утврђени основни принципи петостране сарадње на Каспијском мору. Постигнути споразуми одговарају дугорочним интересима свих страна“. Он је такође изјавио да ће узајамна сарадња пет прикаспијских држава учврстити безбедност у региону, будући да се „петорка“ договорила да ће у региону бити искључено присуство „страних“ оружаних снага.

        У том светлу посебно су занимљива саопштења медија да ће у борбени састав Каспијске флотиле РФ ући девет малих ракетних бродова пројекта 21631 „Бујан-М“. Ти хитри бродови опремљени хидромоторима, депласмана свега 950 тона по потреби могу да се размештају чак и на Волги, пошто су специјално пројектовани као бродови „река-море“. Ипак, оно што је најважније јесте да су без обзира на своје мале димензије ови бродови такође опремљени ракетним системом „Калибар“ са осам ракета у вертикалном лансирном уређају.

        Три таква брода већ су на располагању, остали треба да уђу у састав флоте до 2018. године. Али, ако се претпостави да ће бродови бити наоружани „обичним“ ракетама домета до 300 км, онда апсолутно није јасно против кога Русија намерава да примени то оружје на Каспијском мору. Једна таква ракета може да потопи торпедни разарач, али ниједна од прикаспијских земаља нема и не очекују се бродови те класе! „Обичне“ ракете могу да уништавају циљеве на земљи само на територијама Азербејџана, Туркменистана, Казахстана и Ирана, што је данас потпуно излишно…

        Али, ако претпоставимо да ће „Бујани“ бити опремљени новим далекометним ракетама, истим као новоросијске „Варшавјанке“, све ће одмах бити јасно.

        Споразум РСМД који су Москва и Вашингтон потписали далеке 1987. године, још увек не дозвољава Русији да размешта ракете копненог базирања и домета већег од 500 км., али се та збрана не односи на ракете морског базирања. То значи да ће девет „Бујана“, ако буду наоружани новим супер-оружјем, моћи да једном паљбом уништавају до 72 циља на удаљености већој од 1500 км. 

        Узимајући у обзир величину каспијске акваторије, која сада постаје заједничка „лансирна платформа“ за „Бујане“, лако је разумети да ће се пред њиховим нишаном наћи огроман регион Евроазије. А ако се томе додају ракете које ће бити на „Варшављанкама“ у црноморској акваторији, произлази да ће се пред њиховим нишаном наћи огромна пространства. Варшава, Рим, Багдад и Кабул, пунктови базирања 6. средоземне флоте САД и њихове ударне бродске групације, Израел и највећи део јужне обале Средоземног мора наћи ће се у домету нових руских ракета.  

        На Црном мору то спречава конвенција из Монтреала из 1936. г., а лидери прикаспијских држава само што су изјавили да у каспијском региону  неће допустити никакво страно војно присуство.

        Нема шта да се каже, Путин је спремио лепо „изненађење“ нашим „америчким партнерима“! Стејт департмент и Пентагон имаће о чему да поразмисле у доколици.

        П.С. Да, и ово: нешто неухватљиво ми сугерише да ово изненађење није једино…

        Превела Ксенија Трајковић