Главна мета „Калибара” неће бити европски градови већ „Иџиси” и америчка ПРО у Европи

МОСКВА ФОРСИРАНО СТВАРА СВОЈ СИСТЕМ „АНТИ-ПРО” - У ВАЖНОЈ УЛОЗИ И ПОДМОРНИЦЕ „ВАРШАВЉАНКА” (КРАЈ)

• Какве везе имају крстарећа ракета Х-101 и „Калибар”? Оне имају исти мотор - ДТРД РД-95ТМ-300 са вучом 500 килопонда. Људима који нису бежали са часова физике, ако упореде тежину и залихе горива, јасно је да би „Калибар” требало да има исти домет... Рецимо: 4.500-5.000 км...
• Русија би, у случају рата, морала прво да уништава ракетама средњег домета амерички систем ПРО, а тек онда да лансира стратешке балистичке ракете. То је очигледна логика и њу потпуно оправдавају агресивни потези САД
• Москва може иступити из споразума о забрани ракета средњег и малог домета. Одавно се припрема тај одговор. Да ли је он потпуно неочекиван? Да, Русија за сада не објављује ту одлуку, морске варијанте размештања ракета засад омогућавају формално поштовање споразума
• Али, следећи корак ће бити очигледан, тим пре што ништа суштински неће променити у односу снага - Русија де факто има ракете средњег домета, потпуно универзалне, које могу да се разместе чак и у контејнерима. И нико не може да зна којег су домета ракете у њима  
• Русија те ракете може разместити на Куби и у Никарагви. Те земље могу бити лансирне платформе за стотине „Калибара” којима се може управљати и преко сателита
• У Москви се притисне дугме, а на Куби се на пар десетина контејнера отворе поклопци и подигну лансирни системи. И, кроз минут у ваздуху је већ стотина ракета које могу да досегну било коју мету на источној половини територије САД.
• Русија ствара своју Анти-ПРО. Главни циљ нових ракета неће бити градови у Европи, већ „Иџиси” са морском ПРО и копнене базе ПРО у Европи

         КАРАКТЕРИСТИКЕ нове ракете „Калибар” могле бити и другачије.

         Али, да би разочарење било веће и јаче, „додаћу још мало бензина у ватру”:

Крстарећа ракета X-101

         Тактичко-техничке карактеристике нове крстареће ракете X-101 стациониране у ваздуху намерно сам узео из документарног филма који је приказан на телевизији. Тако нико не може да ме оптужи за одавање војне тајне, зар не?

         Какве сад има везе Х-101, питате се ви? Оне имају исти мотор - ДТРД РД-95ТМ-300 са вучом 500 килопонда (према подацима са Википедије). Људима који нису бежали са часова физике, ако упореде тежину и залихе горива, јасно је да би „Калибар” требало да има исти домет...

         Наравно, постоји разлика – ако се лансира са висине од 10 км, ракета ће летети даље него ако се лансира испод воде, са „Варшављанке”...

         Као физичару, јасно ми је да ће домет бити другачији. Део горива ће отићи на пењање на висину.

         Који део? Нека се ракета 20 минута пење, од пет сати лета... Одузмимо тај део од домета. Нека буде 4.500-5.000 км...

         Ето какво „разочарење” ће добити образовани читалац од објављених података. Сложићете се да ће то ситуацију учинити још пикантијом? Ракети мало фали до класе стратешких. А нуклеарна бојева глава је сасвим каква треба.

Лансирни систем 9В2413 копнени систем РК-55

         Али, додајмо још детаља, који ће већ дати потпуно специфичан укус спремљеном „јелу”.

         „Калибар” је модернизована верзија ракетног система још из совјетског времена С-10 „Гранат”, који је конструисао Свердловски конструкторски биро за машиноградњу (СМКБ) „Новатор” под вођством главног конструктора Л. В. Љуљева (историја тог конструкторског бироа може се прочитати у библиотеци сајта).

         Већ тада је његова ракета КС-122 (УРАВ ВМФ: 3М10) имала домет 2.500 км, почела је да се користи 1984. године.

         Могла је да се лансира из торпедног система (подводно лансирање). Она је била совјетски одговор на америчке „Томахавке” – крстареће ракете домета 1.600 км.

         Последња модификација „Томахавка” има домет већи од 2.500 км, тако да говорити о потомцима „Граната” треба управо у правцу варијанти даљег домета.

         Систем С-10 је имао и мобилну копнену варијанту лансирног система - 9В2413 за копнени систем РК-55 „Рељеф”. Ти системи су уништени на основу Споразума који је потписао Горбачов.

         Али су морске верзије ракетног система наставиле да постоје – њима су биле опремљене мултифункционалне нуклеарне подморнице класе 971 „Шћука-Б”, шест подморница те класе још увек су активне. И највероватније су већ наоружане модернизованим варијантама „Граната”, то јест „Калибром”.

         По чему се још могу разликовати нове ракете од своје претходнице, осим по домету?

         Конструкторски биро „Новатор”, који је конструисао ракету, већ прилично дуго продаје извозну варијанту система, у најразличитијим изведбама: „Club-U” – модулни систем за бродове који омогућава гађање морских и копнених циљева, „Club-S” – варијанта за подморнице за лансирање из торпедних система, „Club-M” – мобини обалски систем и „Club-К” – за систем у контејнерској изведби.

         Овај последњи има одличан маскирни ефекат – систем се не може разликовати од стандардних контејнера за морски и железнички превоз.

         Њих на путевима има на хиљаде, морем плове контејнерски бродови са стотинама таквих контејнера.

         Како детектовати такав циљ? Све обавештајне службе ће се „убити” да их пронашле. Постоји још једна значајна новина код извозне варијанте ракете.

Ракета 3М54Е ракетног система Club

         Нова ракета 3М54Е је задржала димензије, крило, репну површину, стартни и летни мотор, део система управљања и део тела старе ракете 3М10, али се појавио нови борбени степен узет од зенитне ракете 9М82, чије тело је од конусног претворено у цилиндрично. Као резултат тога, ракета је постала суперсонична на финалној деоници лета!

         Већи део пута ракета лети у штедљивом режиму, брзином мањом од брзине звука – 800-900 км/сат, а на 20 км пре циља из тела излази зенитна ракета са барутним акцелератором, који убрзава ракету до 3000 км/сат. Услед тога практично ју је немогуће оборити.

         А извозна варијанта се разликује од варијанте за домаћу употребу само по веома смањеном домету - до 300 км.

         Замислите како су тужни Кинези који купују бродове и подморнице са таквим системом, али са ракетама чији је домет свега 300 км? Десет пута мањи.

         Али, 300 км није наведено само због извоза... Јер, ако се у обалски мобилни систем стави ракета домета 4,5 хиљаде километара, тиме ће бити прекршен Споразум о ракетама средњег и малог домета!

         И ја питам – шта је проблем да се у систем „извозне варијанте” стави „неизвозна” варијанта ракете? Јер, ми формално можемо да користимо „Club-M” домета 300 км?

         Али, ко ће да провери стварни домет његових ракета?

         Претпостављам да и стручњаке на Западу већ мучи таква могућност. И, ускоро ћемо добити одговарајућу оптужбу – Русија крши Споразум о ракетама средњег и малог домета.

Мобилни обалски систем Club-M

         Уосталом, његово кршење је одавно логично – пошто су САД једнострано изашле из споразума о ПРО и окружиле Русију базама ПРО, излазак Русије из Споразума о ракетама средњег и малог домета је сасвим природан одговор – то је оружје против база ПРО и њихове пловне варијанте - разарача Иџис.

         Русија би, у случају рата, морала прво да уништава ракетама средњег домета амерички систем ПРО, а тек онда да лансира стратешке балистичке ракете. То је очигледна логика и њу потпуно оправдавају агресивни потези САД.

         Јасно је да Русија није дошла до те одлуке одмах – преговори о ПРО се воде одавно. Одавно се припрема и овај одговор.

         Да ли је он потпуно неочекиван? Да, Русија за сада не објављује ту одлуку, морске варијанте размештања ракета засад омогућавају формално поштовање споразума.

         Али, следећи корак ће бити очигледан, тим пре што ништа суштински неће променити у односу снага - Русија де факто има ракете средњег домета, потпуно универзалне, које могу да се разместе чак и у контејнерима. И нико не може да зна којег су домета ракете у њима.

Club-K – контејнерска варијанта лансирног система

         Маскирни ефекат контејнерске изведбе „Калибра” је још један нарочити плус. Јер, Куба би већ могла да буде напуњена таквим контејнерима!

         Шта је договорио Путин током посете Куби? Да ће Росњефт почети тамо да вади нафту, да ће Русија испоручити четири енергетска блока за термоелектрану и остале ситнице...

         Али, најважније је да је „Русија заинтересована за изградњу земаљских центара за свој систем ГЛОНАСС”. И не само на Куби. Они ће бити испоручени и Никарагви.

         Напомињем да је примарни задатак таквих система навигације навођење високопрецизног оружја. Између осталог, истог тог „Калибра”. И неће бити ништа чудно ако поред тих станица буду стајале десетине тих контејнера. Са „опремом”.

         Осим тих станица, „ради се о стварању великих саобраћајних чворова на острву, пре свега ваздушних”. То су практично ваздушне базе, аеродроми, који ће бити способни да приме Ту-160 ради утакања горива и одмора. И опет ће тамо стајати контејнери са „опремом”.

         Практично, те латиноамеричке земље се сада могу искористити као лансирне платформе за стотине „Калибара”. Којима се, приметићу, може управљати споља. Преко сателита.

         У Москви се притисне дугме, а на Куби се на пар десетина контејнера отворе поклопци и подигну се лансирни системи. И кроз минут у ваздуху је већ стотина ракета које могу да досегну било коју мету на источној половини територије САД.

         Ту претњу САД већ никако не могу да избегну. Немају механизме за то. Да започну рат против Кубе и Никарагве? Да би након њиховог окупирања могле да провере све контејнере? Али, контејнери с ракетама би могли бити и у њујоршкој луци. На сингапурском теретном броду, али под руском командом. Проблем? Трагедија!

         САД су се први пут после Карипске кризе суочиле са тако озбиљном претњом. И очигледно је да је још увек нису у потпуности свесне. Упркос томе што су алузије Путин потпуно јасне.

         Многи то сматрају обичном политичком демагогијом, али Путин веома ретко прича празне приче. Њега треба веома пажљиво слушати. Поводом било ког питања он даје веома важне и прецизне сигнале. Ми не желимо рат. Али, не брините се за одговор...

         Углавном, изненађење је овде успело, и то мало веће него што је описивао аутор поменутог чланка. Међутим, акценат треба ставити на нешто друго.

         То није нова претња која долази од Путина. То је закономеран одговор Русије на постављање система ПРО поред њених граница.

         Русија ствара своју Анти-ПРО. Главни циљ нових ракета неће бити градови у Европи, већ „Иџиси” са морском ПРО и копнене базе ПРО у Европи.

         Превела

         Ксенија Трајковић