КИРИЛ: Данас се грех намеће лукавије него у тоталитарним друштвима
ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И ЦЕЛЕ РУСИЈЕ УПОЗОРИО ДА ЈЕ „СВЕТ ИЗГУБИО ПОЈАМ О ГРЕХУ”
- Данас човек својом вољом, без формалних ограничења слободе, све чешће чини избор у корист греха, а то је много горе. Кажу ти: ради шта хоћеш, али, ми ћемо ти показати примере које треба да следиш. Филм, телевизија, масовна култура – нуде узоре и примере који заробљавају свест милиона људи
- Кад монах узима мобилни телефон да би ушао на интернет, треба да размисли - да ли уопште треба да се налази у манастиру?
БЕЗ Бога нема апсолутне истине. Ако Бога нема, онда је свака истина релативна, а ако је истина релативна, онда се бркају појмови добра и зла. А то је оно тло на које само и може доћи антихрист.
Свет је данас изгубио појам греха. Више не постоји појам греха, постоји појам који се назива „модел понашања”, „алтернативни модел понашања”.
Ви се тако понашате – и то је ваша „истина”, ја се овако понашам – то је моја „истина”, а апсолутне истине нема.
Зашто се то десило? Зато што су се људи одрекли Бога?
Видимо шта се сада дешава. Истополни бракови, еутаназија, абортуси – оно што се са становишта Божије истине увек сматрало за зло, више се не сматра за зло.
Кад се појмови добра и зла руше, људи губе способност да разликују једно од другог и са лакоћом могу да прихвате зло.
Наметање греха се одвија лукавије него у тоталитарним друштвима.
Данас човек својом вољом, без формалних ограничења слободе, све чешће чини избор у корист греха, а то је много горе. Кажу ти: ради шта хоћеш, али, ми ћемо ти показати примере које треба да следиш. Филм, телевизија, масовна култура – нуде узоре и примере који заробљавају свест милиона људи.
Најтеже је спасити се у световној средини где се људи лицем у лице сусрећу са искушењима, греховима, лажним учењима.
Данас је значај монашког живота већи за читаво друштво, јер посећујући манастире људи заправо долазе у додир са благодаћу.
Није случајно тако строга монашка традиција.
Строгост је усмерена на стварање најбољих услова да би човек могао да спаси своју душу. Зато треба поштовати монашку традицију, нису потребне никакве реформе и никакво прилагођавање монашког живота савременим условима.
Сада је интернет велико искушење. По мом мишљењу многи монаси поступају потпуно неразумно: с једне стране они одлазе из световне средине да би створили повољне услове за спасење, а с друге – узимају мобилни телефон и улазе на интернет, где је, као што знамо, много грешног и заводљивог.
Зато се поставља питање: кад монах узима мобилни телефон да би ушао на интернет, треба ли да размисли да ли он уопште треба да се налази у манастиру?
Ништа, рачунајући и савремене технологије у манастирима, не треба да мења природу монашког живота.
Превела
Ксенија Трајковић