Западна цивилизација је неплодна смоква коју је Христос проклео улазећи у Јерусамим
АЛЕКСАНДАР ДУГИН: СТРАСНА НЕДЕЉА ЈЕ РЕЗИМЕ СВЕТСКЕ ИСТОРИЈЕ - ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК
- Читава Страсна Недеља није обично време, већ посебно, свето. Сваки њен дан открива једно од значењских димензија света, које нису само дуг историјским догађајима него непроменљива основа постојања
- Велики Понедељак следи одмах после Цвети (Цветне недеље), односно, после Уласка Господњег у Јерусалим. Сам тај тријумфални улазак Спаситеља Месије у Јерусалим симболизује долазак Цара Христа у наше Срце. Јер, Јерусалим је - срце света, главна духовна престоница човечанства
- Западна цивилизација је неспособна да се окрене духу, небу, огрезла у тренутно и земаљско. То је бого-убилачка цивилизација. Онима на које утиче она носи смрт, неплодност и проклетство. Стога Велики Понедељак још увек траје
ДОБАР дан, ви гледате емисију Директива Дугина. Почиње Страсна (Страдална) Недеља.
Сваки њен дан назива се Великим.
Данас је Велики Понедељак.
Читава Страсна Недеља није обично време, већ посебно, свето. Сваки њен дан открива једно од значењских димензија света, које нису само дуг историјским догађајима него непроменљива основа постојања.
Ова недеља је резиме светске историје.
Ако пратимо њено одвијање, сваки од Великих Дана, пред нашим очима отварају се све етапе стварања - све до његове кулминације - до васкрснућа из мртвих Господа нашега Исуса Христа. А то је догађај свих догађаја, извршење свих извршења -Ускрс Красни. Од његове слутње, његовог ишчекивања, његовог очекивања хришћани живе свих тих Великих Дана.
Шта значи Велики Понедељак?
Он следи одмах после Цвети (Цветне недеље), односно, после Уласка Господњег у Јерусалим. Сам тај тријумфални улазак Спаситеља Месије у Јерусалим симболизује долазак Цара Христа у наше Срце. Јер, Јерусалим је - срце света, главна духовна престоница човечанства.
Христос Бог долази у Јерусалим да заврши своју земаљску мисију, да буде издан и распет, али и да васкрсне и са-васкрсне заједно са собом све нас, читав свет. Главно у светској историји дешава се баш у Јерусалиму.
На Велики Понедељак Христос поново долази у Јерусалим. Али сада уместо свеопштег ликовања и палминих гранчица царског тријумфа његов долазак обојен је мрачним бојама. Непријатељи Бога смислили су да га издају и убију. И тај грех богоубиства већ је покренут. Већ се припрема најцрњи од историјских чинова.
Симбол тога је сиже са смоквом на коју је Христос наишао приликом уласка у Јерусалим. Био је огладнео али на смоквином дрвету није се нашло за Њега, творца читавог света, плодова да утоли глад. И тада Христос проклиње смокву: „Да никад више не буде од тебе рода до вијека“. (цитат из Новог Завета).
Црквени оци тумаче то место као проклетство јудејима-богоубицама. Они су јуче свечано дочекивали Спаситеља, а данас му спремају погибељ, оптужују га због тобожњих грехова и спремају се да га разапну. Јудеји нису препознали Онога Којег су жељно чекали у име Којег су живели и Коме су веровали. Они нису дали Њему плодове достојне Спаситеља, већ приредили муке. И као смоква постали су бесплодни.
Ретко у Јеванђељима кротки Исус проклиње неког или нешто. Он опрашта и онима којима вреди праштати, и онима којима по човековим мерилима можда не би требало праштати - блудницама, порезницима и наивнима. Али, случај са смоквом и Јудејима је - изузетак. Они се проклињу јер чине најтежи грех. Они затварају своја срца Богу, постају озлојађени у својим заблудама и остају заувек бесплодни.
Страшан усуд.
Та смоква коју је проклео Христос, то је још увек она истоветност која постоји и у наше време. То су људи, групе, друштва, редови, организације, читаве земље, чија срца су затворена за глас Господа Бога. И исто као и Јудеји уочи Васкрса, не прихватајући у себи Бога, самим тим они га траже да га убију.
Овде је све једноставно: ко није с Богом, он је против Њега. Ко није са Христом, он је са антихристом. Ко није способан да донесе плодове Творцу, он ће у својој неплодности постати извор и апологета греха.
Неплодна смоква данас је - западна цивилизација. Неспособна да се окрене духу, небу, огрезла у тренутно и земаљско.
То је бого-убилачка цивилизација. Онима на које утиче она носи смрт, неплодност и проклетство.
Стога Велики Понедељак још увек траје. Христос улази у наша срца, једни, - верни иду за њим, а други - налик на Јудеје - траже Га да га убију.
Довиђења. Ово је била Дугинова директива о Великом Понедељку.
Као су тужне речи светилена (литургијске песме на јутрењу): „Дворе Твоје видим, Спасе (Христе) мој, украшене, а одежде немам да у њих уђем...“
Одежда - то је вера наша.
Нека се нико не нађе у таквој ситуацији.
Превела: Ксенија Трајковић
