Вартоломеј зближавање са Ватиканом убрзава преко украјинских унијата и расколника којима је дао томос

ФАНАР НАМЕРАВА ДА ИГНОРИШЕ СТАВ РПЦ И СПЦ О ЗБЛИЖАВАЊУ ПРАВОСЛАВЉА И КАТОЛИЦИЗМА

* Стални представник Васељенске патријаршије при Светском савету цркава, архиепископ Јова Геча у шисму патријарху Вартоломеју, наглашавајући да је Васељенска патријаршија посвећена што скоријем обнављању евхаристичког јединства са Римом, навео  да положај  Руске православне цркве представља озбиљан проблем на том путу

* Предложио да се у директан дијалог са Ватиканом укључи „Православна црква Украјине“, недавно створена под покровитељством Фанара, и да се за то искористи околност да је РПЦ обуставила рад својих представника међу којима је водећу улогу имао митрополит Иларион (Алфејев) који је, као је написао Геча, из године у годину саботирао екуменске тежње Фанара и ометао дијалог између православне и католичке цркве и тражио од католика да реше питање унијатства

* Геча је указао и да једно од решења треба да буде споразумом између „Православне цркве Украјине“ и унијата Западне Украјине „под покровитељством Ватикана и Мајке Цркве“

* Он предлаже да се игноришу ставови Антиохијске, Српске, Грузијске, Бугарске, Пољске цркве, Цркве Чешких земаља и Словачке  јер не подржавају зближавање са католичком црквом. За њега су те цркве само „сателити“ РПЦ и „слепо је прате у политичким питањима“

__________________________________________________________

       КАО што је архиепископ Телмисоски, Јов Геча, приметио у свом сензационалном писму цариградском патријарху Вартоломеју, главни непријатељ на путу уједињења католичке и православне цркве је Руска православна црква, а Српску православну цркву он убраја у „познате сателите“ РПЦ. 

       Интернет издање Greek Reporter је објавило чланак заснован на писму сталног представника Васељенске патријаршије при Светском савету цркава, архиепископа Јова патријарху Вартоломеју (текст на италијанском језику преко линка). Грчко гласило високо цени ово писмо као потврду да је Васељенска патријаршија посвећена обнављању евхаристичког јединства са Римом.

Свејерес екуменизма - архиепископ Телмисоски Јов Геча

       Шта се толико допало грчким новинарима у писму архиепископа Телмисоског и како његове идеје могу да утичу на православни свет? 

       Из речи Јова следи да Фанар заиста планира да развија дијалог са католицима и намерава да се приближи Риму што пре. Међутим, положај Руске православне цркве представља озбиљан проблем на путу ка овом циљу.

       Због тога, како би се РПЦ лишила могућности директног дијалога са Ватиканом, предлаже се учешће такозване „Православне цркве Украјине“, недавно створене под покровитељством Фанара, и учешће „свештеника“ ове цркве у Комисији која расправља о питањима зближавања са католичком црквом.

       Пошто је Цариград дао аутокефалност овој сумњивој структури у Украјини (подсетимо да канонска Украјинска православна црква Московске патријаршије и даље окупља већину православних верника у овој земљи), представници РПЦ су прекинули свој рад у комисији и, како Јов каже, неће моћи да се мешају у планове Вартоломеја и компаније. 

       Како тврди архиепископ Јов, управо је митрополит РПЦ Иларион (Алфејев) из године у годину ометао дијалог између православне и католичке цркве и тражио од католика да реше питање унијатства.

       У писму Јов директно оптужује Илариона да непрестано саботира екуменске тежње Фанара, да користи питање јединства „да би успорио билатерални дијалог који Мајка Црква води са Ватиканом, као и да га поткопа“.

       А решење које је предложио архиепископ Јов је следеће: дијалог православних и католика по питању уније треба да се настави унапред планираним споразумом између „Православне цркве Украјине“ и унијата Западне Украјине „под покровитељством Ватикана и Мајке Цркве“.

       Архиепископ Фанара предлаже да се игноришу ставови Антиохијске, Српске, Грузијске, Бугарске, Пољске цркве, Цркве Чешких земаља и Словачке (Бугарска црква не учествује у раду Комисије од 1990, наглашава Јов), који такође не подржавају зближавање са католичком црквом и додаје да су те цркве само „сателити“ РПЦ и да је слепо прате у политичким питањима.

       Као што цариградски јерарх презриво и са нескривеном иритацијом тврди, ових пет цркава немају никакве везе са питањем унијатства, док их Руси непрестано користе за спречавање иницијатива Мајке Цркве у погледу уједињења са Ватиканом. 

       Уколико представници ових цркава престану да учествују у раду православно-католичке Комисије, то неће ни најмање узнемирити патријарха Вартоломеја, већ ће му само одговарати. Он ће моћи да каже да су обновљене везе између православне и католичке цркве, поготово што православни свет још увек поистовећује само са собом.

       Важно је да Врховни aрхиепископ Украјинске гркокатоличке цркве Свјатослав Шевчук, који је очигледно под утицајем Ватикана, већ одавно отворено говори о очигледној чињеници: јединствена „Кијевска црква“ може бити само под управом Римског епископа. Из писма Јова произлази да то неће утицати на опасне намере патријарха Вартоломеја, који  „Православну цркву Украјине“ користи као кец у рукаву у стварању савеза са Ватиканом. Вероватно је  „ПЦУ“ управо зато и створена. 

       Тешко је замислити колико ће нас коштати „поновно уједињење западног и источног хришћанства“, ако се догоди на овај начин. Заправо, у том случају за Цариград је најважније питање свог места и статуса у Римској цркви, а не ширење унијата у Украјини и Румунији, и не догматски проблеми Филиокве. 

Митрополит Иларион (Алфејев)

       Испоставило се да гласине које су ширили јерарси Фанара о планираном уједињењу  „Православне цркве Украјине“ и Украјинске гркокатоличке цркве нису неосноване. Све то још једном сугерише да су чињенице заједничке службе свештенства „ПЦУ“  и Украјинске гркокатоличке цркве добро промишљена политика коју одобрава Фанар, а не самовоља појединих представника свештенства.

       Нема сумње да ће, уколико се створи билатерална комисија уз учешће  „Православне цркве Украјине“ и Украјинске гркокатоличке цркве, о чему говори Јов, рећи да не постоје препреке за уједињење и заједничко богослужење, које би, према идеолозима Вартоломеја, користило као моћан подстицај за даље зближавање са Ватиканом. 

       Такође је изузетно алармантно да став других православних цркава, па и СПЦ, никог не интересује. То је доказ да се преко Украјине тестира пробна верзија католичке експанзије, а у догледно време такође можемо очекивати почетак екуменизма по сличним шемама.

       Поводом оцене да је Српска православна црква „сателит РПЦ“, не треба подлећи вербалним провокацијама: духовно сродство Срба и Руса траје вековима, а непријатељи могу само да се надају да ће посвађати братске народе.