Руски манастир Светог Пантелејмона на Атосу - смарагд у круни руског православља

РЕШЕТЊИКОВ: ОН ЈЕ ДУХОВНИ СТУБ РУСИЈЕ, СВОЈЕВРСНИ ШТАБ РУСКОГ ПРАВОСЛАВЉА

• Није случајно, то се често цитира, Бжежински изјавио да после комунизма треба уништити православље, јер главни циљ Запада није био комунизам, већ Русија. И не просто Русија, већ Русија са духовним стубом - православљем
• Русији је поверена божанска мисија - да буде алтернатива западном антисистему и да просветљава светлошћу вере, светлошћу Свете Руси цео свет. И Атос је у том смислу један од главних извршилаца те мисије, те улоге. Он фокусира заједничке напоре свих православних народа
• Наши монаси у Пантелејмоновом манастиру налазе се на самој линији фронта. То само изгледа да су они напустили свет, јер овде је рат... Рат не само са непријатељским снагама у сакралном смислу, већ и са њиховим људским присталицама. Овде је линије фронта за Свету Рус
• Атос ускоро може постати објекат напада сатанистичких снага, које се прикривају тезама о „демократији“, „универзалним људским вредностима“, „људским правима и слободама“ итд, у смислу како их они схватају. И Пантелејмонов манастир такође
• У свету се води веома жестока борба добра и зла. Данашњи Запад више није цивилизација, већ антисистем. Води се борба западног антисистема против наших покушаја да обновимо источно-православну цивилизацију оличену у Русији. Страшна борба, већ су нам задати озбиљни ударци; ми смо задали озбиљне узвратне ударце. Европа је у огромној кризи, судбина Европске уније је под великим знаком питања. Американци стално траже нове приступе да задају Русији нове ударце. Њихов циљ је - свргавање председника Путина

        ДЕЛЕГАЦИЈА Руског института за стратешка истраживања посетила је Манастир Светог Пантелејмона на Светој Гори. Циљ посете било је упознавање са хиљадугодишњим наслеђем руског монаштва на Светој Гори у оквиру припрема за јубилеј Руског Атоса, који се прославља ове године.

        Директор РИСИ Леонид Решетњиков је у разговору са редакцијом портала „Руски Атос“ изнео утиске о посети манастиру, као и своје виђење улоге и значаја Руског Атоса у данашњем свету.

        • Поштовани Леониде Петровичу, какав значај за Русију има прослава јубилеја хиљадугодишњег присуства руског монаштва на Атосу? Зашто се толика пажња поклања тој прослави, чак и на државном нивоу, јер данашња Русија је - секуларна држава?

        - Руска Федерација је, наравно, секуларна држава. Али, ми сви треба да схватамо да је православље стуб наше државе. Вера нас спаја, она нас одржава. Није случајно, то се често цитира, Бжежински изјавио да после комунизма треба уништити православље, јер њихов главни циљ није био комунизам, већ Русија. И не просто Русија, већ Русија са духовним стубом - православљем. Русија је алтернатива англосаксонском свету, том антисистему који се формира на Западу. А Атос, конкретно наш Руски манастир на Атосу - то је, рекао бих, смарагд у круни Руског православља.

        И уопште, Атос је сведочење православља пред целим светом. И то што Руси, а кад кажем Руси, мислим на све нас који смо живели и живећемо у нашој огромној земљи, то што су руски подвижници дошли овде и створили овде такво духовно богатство у виду руског манастира и других руских обитељи, то говори да Руси - поред Грка, Срба, Бугара, Грузина, Молдаваца и других православних народа - имају мисију да просветљавају светлошћу вере и хришћанског морала цео свет.

        Зато када славимо миленијумско присуство руског монаштва на Атосу, ми не славимо просто то што у Грчкој у прилично тешким условима постоје манастири, то што чине подвиге руски монаси - не. Ми, пре свега, показујемо и потврђујемо да су Руси извршавали и настављају да извршавају божанску мисију која је поверена Русији - да буде алтернатива западном антисистему и да просветљава светлошћу вере, светлошћу Свете Руси цео свет. И Атос је у том смислу један од главних извршилаца те мисије, те улоге. Он фокусира заједничке напоре свих православних народа.

        • У Манастиру светог Пантелејмона живи много држављана Русије, Украјине, Белорусије, Молдавије и других земаља бивше Руске империје; долазе ходочасници из тих земаља. Шта мислите, да ли је руски манастир на Атосу фактор постизања духовног јединства народа руског света, историјске Свете Руси?

        - Генерално, разједињавање наше Руске државе, велике Руске цивилизације, које се догађало после 1917-те, јесте противприродни акт. Света Рус је подељена на националне републике, територијалне јединице. Бољшевици су жестоко ударили на религију, јер су схватали да ће се без православне вере Русија распасти и да ће моћи мирно да управљају њом онако како желе. Постизање јединства је могуће само на основу наше заједничке православне вере. Вера је јачала, зближавала, уједињавала Русију и носила ју је.

        Зато је улога Пантелејмоновог манастира данас веома велика. Јер, руски манастир на Атосу је тренутно једини фактор који уједињује руски свет. Пантелејмонов манастир показује како се постизање јединства на основу духовних вредности реализује у животу, како се то догађа не у теорији, већ у пракси, када толико људи различитих националности уједињује иста вера. Захваљујући томе је опстајала и Руска империја.

        Неки зилоти и националисти наводе Русију на други пут, на етнички пут. Ако кренемо путем мерења ко колико има које крви - тим путем су ишли само нацисти и ортодоксни Јевреји, више нико не иде тим путем - ако пођемо тим путем, изгубићемо све, од Русије ништа неће остати. Зато је постизање јединства могуће само на основу наше заједничке вере. У том смислу је Манастир светог Пантелејмона узор и пример за нас. Генерално, манастир се данас претворио у класични тип руског православног манастира карактеристичан за XIX - почетак XX века.

        • Атос је место молитве; то је монашка земља у коју се људи пресељавају да се изолују од световног живота, од световних страсти. Зашто се често у историји Атоса догађало да се он нађе у самом центру геополитичких сукоба?

        - Другачије и не може бити! Пошто је то духовни центар, то значи да он јача дух људи. Без постојања таквог духовног центра, земља као што је Русија не би ни постојала. Без таквог духовног центра Русија више неће бити Русија, биће опет Совјетски Савез. Наравно, непријатељ људског рода и његове земаљске присталице се пре свега труде да ударе по центру, како војници говоре - „по штабовима“. Пантелејмонов манастир је својеврсни духовни штаб руског православља, духовни штаб Свете Руси. И Атос и наш руски манастир су се налазили и налазиће се у центру тих догађаја, као и грчки манастири, пошто су они исто тако важни за Грчку; као српски манастир, пошто је он веома важан за Србију; као и бугарски манастир, који је значајан за бугарску државу.

        Атос је важан генерално за светско православље. И није чудно што постоје покушаји да се Атос дискредитује, да се дискредитује руски манастир. Тих покушаја је било, има и биће. И томе се не треба чудити.

        Наши сународници који су насељени у Пантелејмоновом манастиру налазе се на самој линији фронта. То само изгледа да су они напустили свет, јер овде је рат... Рат не само са непријатељским снагама у сакралном смислу, већ и са њиховим људским присталицама. Овде је линије фронта за Свету Рус.

        Ми, ходочасници, долазимо овамо управо зато што је овде духовни центар наше борбе. Молитва која се овде врши потребна је пре свега нама, мирјанима. Ми се овде напајамо. Зато Атос ускоро може постати објекат напада тих сатанистичких снага, које се прикривају тезама о „демократији“, „универзалним људским вредностима“, „људским правима и слободама“ итд, у смислу како их они схватају. И Пантелејмонов манастир такође.

        • Налазећи се у другој Цркви, у другој држави, у другој цивилизацији, Руски Атос не може да постоји без планске помоћи Отаџбине. Пажња која се данас посвећује Пантелејмоновом манастиру поводом јубилеја - да ли је то део неког промишљеног дугорочног програма помоћи сународницима који живе на Атосу, или просто - ад хок помоћ за једну од Светогорских обитељи?

        - Мислим, ако говоримо о нашем председнику Путину, да он има апсолутно свесно схватање и виђење положаја својих сународника на Атосу - ту нема никакве сумње. Он све одлично схвата. Више пута сам чуо и од његових сабораца и од њега лично речи подршке Манастиру светог Пантелејмона.

        Што се тиче нашег друштва у целини, оно се, његова већина, још увек налази ван утицаја Цркве. Али, онај део који живи црквени живот, који схвата значај духовности и вере православне, он наравно схвата да нашем руском манастиру треба да се помаже.

        У нашој јавности је присутно недовољно схватање улоге Пантелејмоновог манастира, неразумевање те улоге; постоји интересовање за неке друге, стране центре православља. Непријатељ рода људског и непријатељ Русије, и Атоса, и Руског манастира проналази различите путеве да ограничи, подрије улогу и утицај Пантелејмонове обитељи; намеће различите мисли, које делују као православне и благе, а заправо штете руском православљу и генерално - вери. Све то занимање за друге манастире ме подсећа на фудбалске навијаче: „ја навијам за Динамо, а ја за Спартак; ја путујем у Каракал, а ја у Кутлумуш“, итд. Сви ти различити акценти служе за збуњивање, а људи не размеју и прихватају то наметање и тиме штете руском православљу и Русији у целини. Али, све су то пролазне појаве. Важно је да и председник, и Русија, и РПЦ схватају значај руског манастира за нашу Отаџбину, и мислим да та пажња није ад хок природе.

        Први пут сам дошао овде 1993. године и затекао полурасуло. Наравно, не такво као 1980-тих година, али ипак, стање је било тешко. Данас манастир изгледа потпуно другачије. С материјалног аспекта - ту има заслуге и наше државе, нарочито у последњих 15 година; и Украјине из времена Јануковича, која је такође пружала велику помоћ. Тако да пажња која се тренутно посвећује нашем манастиру није ад хок, већ стална. Ни у будућности манастир неће остати без помоћи.

        • Практично током сваког руско-турског рата руски манастир на Атосу био је изложен турској агресији. Сада је поново дошло до заоштравања руско-турских односа. Да ли је Русија данас свесна ризика по руско присуство на Атосу у случају озбиљнијих догађаја?

        - Ризик постоји за све нас, и за земљу у целини, и за Атос, и за наш манастир, и за Грчку, и за цео свет. Ми се тренутно налазимо у фази преформатирања целокупног међународног система, и целог света генерално. Ми чак не можемо ни да претпоставимо, ма какви аналитичари били, шта нас чека за годину или две, какав ће систем бити успостављен у свету.

        Води се веома жестока борба добра и зла. Данашњи Запад више није цивилизација, већ антисистем. Води се борба западног антисистема против наших покушаја да обновимо источно-православну цивилизацију оличену у Русији.

        Страшна борба, већ су нам задати озбиљни ударци; ми смо задали озбиљне узвратне ударце. Европа је у огромној кризи, судбина Европске уније је под великим знаком питања. Американци стално траже нове приступе да задају Русији нове ударце. Њихов циљ је сада - свргавање актуелног председника.

        Заоштрили су се односи са Турском. Ситуација је изузетно сложена. Зато - ризици постоје и веома су велики. Али, све је у Божијим рукама. И ако Господ допусти искушења за све нас, укључујући становнике руског манастира на Атосу, ми треба да будемо спремни на то.

        Знате и сами да човек не може да проживи свој живот без проблема. И земља не може да проживи ни сто година без проблема. Ми смо сада у таквој позицији, да проблеми и задаци могу да се појаве у сваком тренутку. Треба бити спреман на то. На који начин?

        Земља треба да буде спремна с аспекта безбедности, а човек - с аспекта свог духа. Ако будемо снажни у вери, верни Господу нашем Исусу Христу, онда ћемо успети да преживимо све то онако како захтева Господ, то јест - ако је смрт, онда часна, ако је живот - по Божијим заповестима. Закључак је један: да - ми смо на прагу догађаја; ризици су велики; и наш задатак у тој ситуацији је да јачамо себе у духу вере, у духу преданости Богу, да достојанствено поднесемо искушења допуштена Промишљу Божијом.

        • Да ли ће Русија штити свој манастир, ако му запрети нека опасност споља?

        - Наравно. Нарочито сада, када је председник Владимир Путин, то ће се наравно догодити, и, наравно, штитићемо манастир свим постојећим средствима. У то нема сумње.

        • У Пантелејмоновом манастиру је изграђен за сада једини храм на свету посвећен светим руским владарима; установљен је празник посвећен сећању на њих. Шта мислите, да ли ће тај празник заживети у Русији, да ли је он потребан друштву?

        - Тај празник ће обавезно бити потребан. Он треба да постане свенародни празник. Све док се то не догоди, док тај празник не постане празник целог нашег народа, целе наше државе, то ће значити да Русија још није изашла на пут који јој је наменио Господ Бог.

        Моје је најдубље уверење да све док не дамо оштро, тачно, прецизно, јасно виђење догађаја из 1917-те и 1918-те године - имам у виду убиство царске породице; док се не покајемо, не јавно, већ у себи; док наши владари, и пре свега владар Николај, не постану за на свеци који се могу поштовати, док њихов животни подвиг не постане пример за нас - ништа Русији неће успети, нећемо се вратити на онај Божански пут којим смо ишли 1.000 година.

        Наш задатак, смисао нашег постојања је да будемо другачији и да нудимо свету потпуно другачије виђење живота, другачије схватање живота. Управо тај задатак смо одбацили дефинитивно 1917-1918-те године XX века, и још увек се нисмо вратили. Покушавамо, али нисмо се вратили.

        Празник Светих руских владара треба да постане свенародни руски празник. Јер, ово што имамо је неприродно стање: верујући православни човек, који истовремено негира монархијско државно устројство као најприхватљивије (идеалног нема). Дође ти да питаш таквог православца: како то да прихваташ Божанску хијерархију на небесима, а не прихваташ земаљску? Како то да хоћеш да на земљи влада гомила, док је на небу потпуно другачије уређење? Јер, ми верујемо да је човек створен на слику и прилику Божију, и ми треба да се трудимо да тој слици и прилици одговарамо у свему: тако неки православци носе браду - на слику и прилику Господа нашег Исуса Христа; жене покривају главе марамама у цркви - на слику и прилику наше Пресвете Деве Богородице; па зашто у осталом не желимо да личимо?

        Зато тај празник треба да постане државни празник, народни празник. И то што се у манастирима тако поштује сећање на благоверне кнезове и свете цареве - то је светионик за нас, путоказ куда треба ићи. То је пример за нас. Тако треба радити и у Русији! А не стављати на исту полицу цара, Стаљина, Лењина. Без промене размишљања и свенародног поштовања наших прослављених кнезова и царева неће бити ни јасног разумевања улоге монархије у нашем животу.

        Ево, погледао сам икону светих владара: нисам ни помишљао да је такво велики број кнезова и кнегиња канонизовано! Огроман број!

        • Сто шездесет људи...

        - Сто шездесет људи! Њихов допринос духовном расту нашег народа је огроман. Знао сам напамет 10, 15, 20 владара, које помињем у молитви о неким празницима. А заправо - то је цео сабор! И веома је добро што су прикупљене информације о њима, и то на једном месту. И веома је добро што постоји такав храм и такав празник. То је пример за Русију. Исто то треба радити у Русији.

        • Шта Вас лично везује за Атос?

        - Ја сам постао активни верник крајем 1980-тих, почетком 90-тих година. Шести пут долазим на Атос (сматрам да не треба долазити пречесто, да се ходочашће не би претворило у туризам). И увек долазим у наш Манастир светог Пантелејмона, увек ту останем. И приметио сам да је манастир порастао, и не само с аспекта зидина, купола и унутрашњег уређења. Овде је, пре свега, дошло до значајног уздизања духа. Овде може да се види монаштво какво је постојало у Русији пре револуције; овде се осећа нека јачина, духовна чврстина. Иако нема толико много монаха, али се и сада осећа - дух. Одлазиш одавде ојачаног духа, духовно окрепљен. И не само од богослужења, већ просто од атмосфере која овде влада. И мислим да док Господ сматра да треба да живим на земљи, трудићу се да долазим овде да се духовно окрепљујем. Искрено желим да кажем братији која чини подвиге у нашој обитељи: ви чините веома велику ствар, ви учествујете у историји, а то је, с једне стране, изузетно тежак посао - учествовати у историји, а с друге стране - то је огромна награда Господа.

        Зато што Он Сам бира и прима људе који ће својим молитвама, подвизима, својим духовним напорима учествовати у стварању историје, пре свега историје везане за нашу веру, за нашу државу. Могуће је да често наступи осећање потиштености, туга и жалост, али ипак - има и огромне радости, што Господ даје могућност да се на овом Светом месту буде саучесник Његове Промисли о човечанству, о Русији, о нашем животу. Ето, то сам хтео да поручим свој братији.

        Има на Атосу монаха из различитих делова Русије - с њима сам се сусрео у грчким обитељима - млади људи који су се настанили у другим манастирима на Атосу. Није на мени да судим, али морам да кажем да не разумем и не прихватам њихову одлуку да воде монашки живот у другим обитељима. Хтели то они или не, али у њиховој одлуци има и политичког контекста. И чак у разговору с њима осећаш да су, иако монаси, ипак у политици. А то је погрешан став. Ти монаси доспевају у веома тежак духовни ћорсокак.

        Монах учествује у политици тако што се бави управо духовном компонентом - то је његово учешће. Он извршава свој монашки дуг, и то је и јесте његово учешће у политици, у историји. И то је важније него бити монах који виси на интернету, пише чланке на политичке теме, учествује у форумима, у дискусијама - то све апсолутно нема никаквог значаја, јер смо ми, мирјани у томе свеједно јачи, зато што је то оно чиме се ми свакодневно бавимо, нама не одлази време на ноћне молитве, на послушања, ми смо професионални политичари. За нас, професионалне политичаре, важно је да дођемо у духовни центар и да се молитвено духовно окрепимо.

        То је оно што је за нас важно, а не то да дођемо у неки манастир и да ти тамо причају о политици. Ја и сам могу било шта било коме да причам - то ме апсолутно не занима. Мене занима да ми отворе очи шта то погрешно радим у свом животу; у чему грешим у својим схватањима; где је узрок неког греха; зашто имам неку страст, како да се избавим од ње; како да се обраћам Господу, с чиме да му се обраћам.

        У овом нашем руском манастиру на Атонској земљи постоји то због чега и долазим овде. Зато што овде чујем потпуно другачије приче, овде видим потпуно другачије стање, потпуни другачији начин вођења разговора. Чак се и прича мало. Овде је молитва потпуно другачија. Молитва је овде снажна, зато што се братија бави својим правим послом. Желим да наша Пантелејмонова обитељ има управо то у виду: то што они раде, и јесте њихово учествовање у историји.