Руска црква предлаже да припреме за Велики Сабор заврши Свеправославни секретаријат
СТАВОВИ СИНОДА РПЦ ПОВОДОМ ОДБИЈАЊА НИЗА ЦРКАВА
ДА ДОЂУ НА СВЕТИ И ВЕЛИКИ САБОР НА КРИТУ
Архијерејски Сабор Руске Православне Цркве
- Руска православна црква подржава предлог Антиохијске, Грузијске, Српске и Бугарске Православне Цркве да се одржавање Свеправославног Сабора одложи за време које у наставку треба одредити у резултату општеправославног разматрања и уз безусловну сагласност Предстојатељâ свих општепризнатих помесних аутокефалних Православних Цркава
- Без одлагања упутити одговарајући предлог Његовој Светости Патријарху цариградском Вартоломеју и свим Предстојатељима помесних Православних Цркава; 3. у случају да најсветија Цариградска Црква ни тај предлог не прихвати и да Сабор на Криту ипак буде сазван без обзира на одсуство сагласности низа помесних Православних Цркава, - онда са дубоким жаљењем обзнанити да делегација Руске Православне Цркве не може да учествује на њему
- Поново изражавамо мишљење да би за успешан завршетак саборске припреме могло добро послужити активирање реалне делатности Свеправославног секретаријата, у чијим оквирима мислимо да је могуће изучити предлоге о решењу за проблематичне теме, превазићи постојеће несугласице, дорадити нужне документе и уклонити све препреке које стоје на путу сазивања и богоугодног завршетка Светог и Великог Сабора Православне Цркве
- Начело свеправославног консензуса представља непроменљиву основу предсаборског процеса почевши од Родоске конференције 1961. године, на којој је, на иницијативу Цариградске Патријаршије, било одлучено: „Одлуке свеопштих сабрања доносе се уз пуно једногласје делегација Цркава” . Исто начело је установљено и у Правилнику организације и рада Светог и Великог Сабора Православне Цркве разрађеном на Сабрању Предстојатељâ Православних Цркава одржаном у Шамбезију јануара 2016. године
- Суштинске амандмане на саборске документе, умногом сагласне са предлозима Руске Православне Цркве, предложиле Грузијска, Српска, Бугарска и Јеладска Православна Црква, као и Свештена општина Свете Горе Атонске. А ти амандмани изискују темељно разматрање са циљем да се постигне свеправославни консензус, неопходан за доношење саборских одлука
РУСКА Православна Црква је у току многих деценија узимала - а и даље узима - активно учешће у припреми Светог и Великог Сабора Православне Цркве.
Почевши од Прве свеправославне конференције на Родосу 1961. године, истакнути јерарси и најбољи богослови наше Цркве давали су свој допринос разради многих саборских тема, у том броју и оних које потом нису биле уврштене у дневни ред Светог и Великог Сабора. Ради што скоријег сазивања Сабора Руска Православна Црква је не једанпут потврђивала своју спремност за изналажење решења која би била општеприхватљива за све учеснике предсаборског процеса, и то чак и тада када су таква решења одударала од правилâ припреме Сабора договорених претходно од стране Цркава.
Начело свеправославног консензуса представља, свакако, непроменљиву основу предсаборског процеса почевши од Родоске конференције 1961. године, на којој је, на иницијативу Цариградске Патријаршије, било одлучено: „Одлуке свеопштих сабрања доносе се уз пуно једногласје делегација Цркава” (Поредак функционисања и рада Родоске свеправославне конференције, тачка 14). Затим је ово правило потврђено Правилником свеправославних предсаборских конференција, усвојеним 1986. године: текстови по свим темама дневног реда Свеправославних предсаборских конференција потврђују се једногласно (члан 16).
То је потврдило и Сабрање Предстојатељâ Православних Цркава 2014. године: „Све одлуке, како за време Сабора тако и у припремним фазама, доносе се на основу консензуса” (Одлука Сабрања Предстојатељâ бр. 2а). Исто начело је установљено у Правилнику организације и рада Светог и Великог Сабора Православне Цркве разрађеном на Сабрању Предстојатељâ Православних Цркава одржаном у Шамбезију 21. - 28. јануара 2016. године. Дотични Правилник предвиђа, између осталог, да Сабор „сазива Његова Светост Васељенски Патријарх уз сагласност Блажењејших Предстојатеља свих општепризнатих помесних аутокефалних Православних Цркава” (чл. 1).
На истом Сабрању, већина Предстојатељâ помесних Православних Цркава је одобрила одлуку да се Свети и Велики Сабор Православне Цркве сазове 18. - 27. јуна 2016. године на Криту. Ту одлуку, међутим, као ни Правилник Сабора ни нацрт саборског документа „Тајна брака и брачне сметње” није потписала делегација Антиохијске Православне Цркве. Овај последњи документ није потписала ни делегација Грузијске Православне Цркве. Обе поменуте Цркве су указале на постојање озбиљних основа за њихову одлуку.
Руска Православна Црква је ипак, ради успешног кретања ка Сабору, сматрала да је могуће потписати горепоменуте документе. Притом је, како на самом Сабрању тако и у потоњој преписци са Свјатејшим Патријархом цариградским Вартоломејем, изразила своју увереност у неопходност да се у преосталом до Сабора времену уложе енергични напори (укључујући и напоре у оквиру делатности Свеправославног секретаријата формираног од стране Сабрања) како би се дошло до општеправославне сагласности у погледу докумената које није потписала једна помесна Црква или их нису потписале две помесне Цркве, што би омогућило да се оствари сазивање Сабора. Из разлога који не зависе од Руске Православне Цркве није било предузето даље општеправославно разматрање настале ситуације.
Архијерејски Сабор Руске Православне Цркве, одржан 2. - 3. фебруара 2016. године, одобрио је став делегације Руске Православне Цркве изнет на Сабрању Предстојатељâ Православних Цркава у Шамбезију и пред другим предсаборским органима, изразио задовољство због уношења неопходних измена и допуна у нацрте докумената Светог и Великог Сабора и, прелиминарно их у целини одобривши, ставио у задатак Свештеном Синоду да састави делегацију Руске Православне Цркве која ће учествовати на Великом Свеправославном Сабору, што је Свештени Синод извршио у априлу 2016. године.
Архијерејски Сабор је позвао пуноћу Руске Православне Цркве „да удвостручи молитве да би Господ открио Своју вољу учесницима предстојећег Светог и Великог Сабора Православне Цркве и да би његово одржавање ојачало јединство Православља и било на добро Цркве Христове, на славу Божју и на очување неповређене православне вере”.
Уједно је Архијерејски Сабор изразио своје убеђење да „неопходни предуслов за одржавање свеправославног Сабора јесте слободно учешће делегацијâ свих општепризнатих аутокефалних Православних Цркава на њему” и напоменуо да је „у вези с тим особито важно да се до Сабора нађе решење за проблем настао у међусобним односима Антиохијске и Јерусалимске Патријаршије” (Одлуке, тачка 6).
У нади да ће бити достигнута општеправославна сагласност, без које није могуће сазвати Свети и Велики Сабор, Руска Православна Црква је одмах одредила своје представнике у органима за његову даљу припрему и, у оквиру свих расположивих могућности, преко личних контаката и преписке, узимала активно учешће у предсаборском процесу.
Истовремено се радило на изучавању критичких примедби на нацрте саборских докумената, објављене после Сабрања Предстојатељâ у Шамбезију на иницијативу Руске Православне Цркве. Те критичке примедбе биле су у међувремену достављене од стране нашег епископата, свештенства и верникâ. Сличне примедбе, неретко спојене и са критиком процеса припреме Сабора, изрицане су и у многим другим помесним Православним Црквама.
Одвајајући конструктивне примедбе од неосноване критике предстојећег Сабора и његових докумената, Одељење за спољне црквене везе Московске Патријаршије је више пута иступило са објашњењима и коментарима и тако одговорило на смутњу која је настала у пастви. Свештени Синод Руске Православне Цркве је 3. јуна 2016. године пажљиво размотрио приспеле предлоге архијерејâ, клирикâ, монахâ, монахињâ и верникâ и одобрио амандмане Руске Православне Цркве на нацрте докумената свеправославног Сабора „Односи Православне Цркве са осталим хришћанским светом” и „Мисија Православне Цркве у савременом свету”.
На истом заседању Свештеног Синода констатовано је да су суштинске амандмане на саборске документе, умногом сагласне са предлозима Руске Православне Цркве, предложиле Грузијска, Српска, Бугарска и Јеладска Православна Црква, као и Свештена општина Свете Горе Атонске. Ти амандмани изискују темељно разматрање са циљем да се постигне свеправославни консензус, неопходан за доношење саборских одлука.
Уз све то, примљена је на знање одлука Свештеног Синода Бугарске Православне Цркве од 1. јуна 2016. године да је нужно одложити Свети и Велики Сабор Православне Цркве, заказан за 18. - 27. јуна 2016. године, и да Бугарска Православна Црква неће учествовати на Сабору ако не буде одложен. Свештени Синод Руске Православне Цркве је у вези с тим констатовао да неучествовање макар и једне од општепризнатих аутокефалних Православних Цркава на Сабору „представља непремостиву препреку за одржавање Светог и Великог Сабора”.
Те околности, као и „недефинисана ситуација у вези са могућношћу учешћа Антиохијске Патријаршије на Светом и Великом Сабору” у време заседања Свештеног Синода Руске Православне Цркве, као и „одсуство претходног консензуса око нацрта Правилника Сабора и документа „Тајна брака и брачне сметње”, побудили су Свештени Синод да констатује нужност свеправославне акције без одлагања и да предложи Његовој Светости Патријарху цариградском Вартоломеју да најдаље до 10. јуна сазове ванредну Свеправославну предсаборску конференцију како би се размотрила ситуација, потражио излаз из насталог ванредног стања и, најзад, као резултат тог саветовања, Православне Цркве могле проценити могућност одржавања свеправославног Сабора у планираном року.
Овај предлог је по одлуци Свештеног Синода одмах упућен Светејшем Патријарху константинопољском Вартоломеју и свим Предстојатељима помесних Православних Цркава.
У одговору Његове Светости патријарха Вартоломеја (писмо бр. 767 од 9. јуна 2016.) саопштава се да је Свештени Синод Цариградске Патријаршије „оценио нову ванредну Свеправославну предсаборску конференцију као немогућу јер не постоји нормативни основ за њено сазивање”, а и да је „до почетка Светог и Великог Сабора остало веома мало дана”.
По питању „недоумицâ неких сестринских Цркава и нејасноће у погледу могућности њиховог учешћа на Сабору”, Предстојатељ Цариградске Цркве је изразио убеђење да ће „напори који се предузимају како би биле отклоњене настале препреке бити овенчани успехом и да ће све Цркве без изузетка узети учешћа на Светом и Великом Сабору. Његово одлагање или отказивање у последњем тренутку, после читавих деценија припреме, компромитовало би нашу Православну Цркву у међуцрквеној и међународној равни и нанело непоправљиву штету њеном ауторитету”.
Уз овај одговор налазило се као прилог и обавештење о ванредном заседању Свештеног Синода Цариградске Патријаршије 6. јуна, уз учешће свих епископа који су се тога дана налазили у Цариграду, којим се саопштава да „Свештени Синод са чуђењем и у недоумици гледа на ставове и мишљења низа сестринских Православних Цркава саопштена у последње време и констатује да ревизија већ испланираног саборског процеса излази из свих институционалних оквира”. Притом је за време сазивања Сабора речено да је оно одређено свеправославном одлуком иако, као што је наведено, Антиохијска Црква није потписала ту одлуку.
У међувремену је Свештени Синод Антиохијске Патријаршије, 6. јуна 2016. године, детаљно навео разлоге због којих је потребно одложити време сазивања Сабора и једногласно одлучио:
„1. Позвати Његову Свесветост Васељенског Патријарха да у току времена које нас одваја од датума сазивања овога Сабора уложи више напорâ за достизање консензуса при решавању свих недоумица које су изразиле Православне аутокефалне Цркве у вези са Светим и Великим Сабором; ако напори за достизање консензуса не буду водили никуда, у том случају Антиохијска Црква моли да сазивање Светог и Великог Сабора буде одложено за касније време, у којем ће међу свим аутокефалним Црквама постојати мирни односи, а у погледу питањâ Сабора, његовог Правилника и његове организационе процедуре бити постигнут православни консензус;
2. Антиохијска Патријаршија неће учествовати на Светом и Великом Сабору све дотле док не буду уклоњени сви разлози који онемогућују учешће у светој Евхаристији за време Сабора, а то значи док не буде нађено коначно решење проблема створеног упадом Јерусалимске Патријаршије на територију Антиохијске Патријаршије, што је довело до прекида општења са Јерусалимском Патријаршијом;
3. још једанпут потврдити значај учешћа свих Православних аутокефалних Цркава на Светом и Великом Сабору и доношења саборских одлука на основу свеопштег консензуса у циљу очувања јединства Православне Католичанске Цркве;
4. обратити се свим Православним Црквама и упознати их са овим ставом Антиохијске Цркве, уз образложење шта је довело до тога става, и
5. позвати све верне да се заједно са својим пастирима моле да Дух Свети надахне Цркву на њеном путу ка јединству ради јединственог сведочења о Христу пред светом.”
Истога дана, 6. јуна, Његова Светост Патријарх српски Иринеј је упутио Његовој Светости Патријарху цариградском Вартоломеју и свим Предстојатељима Православних Цркава писмо у којем, пошто је набројао проблеме који у садашње време постоје, изјављује да ће због свих тих околности за Српску Православну Цркву „бити тешко да узме учешћа у сазваном Светом и Великом Сабору” и да она „предлаже да се сазивање Сабора одложи на неко време”.
Дана 10. јуна 2016. године одржано је заседање Свештеног Синода Грузијске Православне Цркве, који је, изложивши постојеће проблеме, констатовао да се они могу решити активним радом, али је истакао и то да смо се „сви ми нашли пред чињеницом да то јединство до данашњег дана није достигнуто”. Уједно је нагласио да је „циљ одржавања Сабора била и остала манифестација једнодушности православних”. Стога и Грузијска Црква, „заједно са другим Црквама моли да Сабор буде одложен док се не постигне свеопште јединство”. У вези с тим Свештени Синод је одлучио: „Делегација Грузијске Цркве неће узети учешћа на Великом и Светом Сабору чије се одржавање планира за период од 18. до 27. јуна на острву Криту.”
Тако су четири помесне Православне Цркве (Антиохијска, Грузијска, Српска и Бугарска) изразиле мишљење да Сабор треба одложити, а три од њих (Антиохијска, Грузијска и Бугарска) одбиле су да учествују на Сабору заказаном за 18. - 27. јун, док предлог Руске Православне Цркве да се сазове ванредна Свеправославна предсаборска конференција није прихваћен од стране Цариградске Патријаршије. Под овим околностима очевидно не постоји нужни предуслов за сазивање Светог и Великог Сабора који се састоји у „сагласности Блажењејших Предстојатеља општепризнатих помесних аутокефалних Православних Цркава” (Правилник организације и рада Светог и Великог Сабора Православне Цркве, чл. 1).
Једино могуће решење у овом случају јесте да се настави припрема Светог и Великог Сабора и да се у догледно време постигне општеправославна сагласност о његовом одржавању у неко друго време.
У вези са горенаведеним чињеницама Свештени Синод, извршујући одлуке Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве одржаног 2. и 3. фебруара 2016. године (Одлуке, тачка 6), одлучује:
1. подржати предлог Антиохијске, Грузијске, Српске и Бугарске Православне Цркве да се одржавање Свеправославног Сабора одложи за време које у наставку треба одредити у резултату општеправославног разматрања и уз безусловну сагласност Предстојатељâ свих општепризнатих помесних аутокефалних Православних Цркава;
2. без одлагања упутити одговарајући предлог Његовој Светости Патријарху цариградском Вартоломеју и свим Предстојатељима помесних Православних Цркава;
3. у случају да најсветија Цариградска Црква ни тај предлог не прихвати и да Сабор на Криту ипак буде сазван без обзира на одсуство сагласности низа помесних Православних Цркава, - онда са дубоким жаљењем обзнанити да делегација Руске Православне Цркве не може да учествује на њему;
4. у пуној мери продужити са напорима да се учврсти општеправославна сарадња у припреми будућег Светог и Великог Сабора, који је позван да буде аутентично сведочанство о јединству Свете Саборне и Апостолске Цркве;
5. поново изразити мишљење да би за успешан завршетак саборске припреме могло добро послужити активирање реалне делатности Свеправославног секретаријата, у чијим оквирима мислимо да је могуће изучити предлоге о решењу за проблематичне теме, превазићи постојеће несугласице, дорадити нужне документе и уклонити све препреке које стоје на путу сазивања и богоугодног завршетка Светог и Великог Сабора Православне Цркве, и
6. изјавити да је, на основу предлога изнетих у многим помесним Православним Црквама, веома пожељно учешће свих архијереја светих Божјих Цркава без икаквих ограничења јер би то несумњиво појачало општеправославни ауторитет одлука које Сабор буде доносио.
„Име Цркве није име поделе него јединства и слоге”, - учи нас свети Јован Златоуст (Тумачење Прве посланице Коринћанима 1,1). У име слоге и једнодушности предстоји нам задатак да у духу снисхођења и братске љубави, без међусобних прекора и наношења нових рана богочовечанском телу Цркве, уз међусобно уважавање, а посебно уз послушност божанском Откривењу, запечаћеном у Светом Писму и Светом Предању, слушамо „шта Дух говори Црквама” (Откр. 2, 7) и извучемо потребну поуку из грешака почињених због људске слабости у току текуће припреме Светог и Великог Сабора, да бисмо, уз помоћ Божју, доживели неометано остварење овог великог догађаја, на славу Божју и на што већу корист Православне Цркве.
Свештени Синод поново позива архијереје, клирике, монахе, монахиње и вернике Руске Православне Цркве да се што усрдније моле, како би Господ наш Исус Христос у овом подухвату пројавио Своју свесилну помоћ и Своју свету вољу.
Са руског превео
Епископ бачки Иринеј
