РЕШЕТЊИКОВ: Запад се плаши обнове Руске империје, а не СССР-2
СВЕПРАВОСЛАВНИ САБОР ЈЕ ИНИЦИЈАТИВА ПАТРИЈАРХА ВАРТОЛОМЕЈА, А ЈОШ НИЈЕ ВРЕМЕ ЗА ПИТАЊА ВЕРЕ
Црква св. Владимира у Херсону, место крштења Владимира I Великог
* Руска национална идеја се формирала хиљаду година. Уништена је 1917. године. Та идеја се звала Света Рус. То је био наш идеал, а на њему се градила наша цивилизација, руска православна или источноправославна цивилизација
* Сада се појављују неке клице те идеје, али покушавају да их униште помоћу два пројекта: либералног и СССР-2, који шкоде нашој националној идеји и не дају руском народу да јој се врати. А оба та пројекта - и либерални и црвени – у Русији су осуђени на пропаст
* Уверен сам да је наш пут да се ментално, својим погледом на свет, вратимо историјској Русији. Ми не живимо у тој Русији. Јер, Русија - то је оно што је било пре револуције... Често разговарам са људима из Чеченије, Дагестана и других наших јужних република. Они су свеснији да Русија може да постоји само као империја. Они се с тим слажу. Они желе да буду грађани империје. Као што је Кадиров пошао. Рекли су му: „Постоји цар, ти си царев намесник, и само напред“
* На Западу схватају да је поново оживела идеја Руске империје. Они су мислили да је с тим завршено, да је све забетонирано – „Нећете либерале? Онда ево вам СССР-2. Изволите, ми се слажемо. Већ је постојао. Супер. Ми смо захваљујући СССР-1 постали господари света“. Јер, они су заиста постали господари света. Они су у свом интересу помагали СССР-1 како су могли
* Многе руске патриоте имају веома погрешан став поводом сусрета патријарха Кирила са папом Франциском у Хавани. Дошло је до сусрета, па шта? Прошло је два месеца после тог састанка, и шта се догодило?
* Недавно сам се вратио са Атоса, и каже ми духовник нашег манастира, отац Макарије: „Браћо, пренесите тамо, ако дође до стварног прекршаја канона, онда се буните“. Није било сусрета са католицима хиљаду година, сад се догодио, али смо показали да Католичка црква није способна да заведе, очара Руску православну цркву, која је велика сила, упркос превирањима, упркос нашим зилотима. Бледо делује Католичка црква, немају они снаге, немају могућности да нам причине стварну штету
ДИРЕКТОР Руског института за стратешка истраживања, генерал-потпуковник Леонид Решетњиков у екслузивном интервјуу за РИА Каћуша говорио је о руској националној идеји, ситуацији у Украјини и о сусрету патријарха Кирила с папом Франциском у Хавани.
Андреј Циганов: У последње време донето је много добрих докумената: стратегија националне безбедности, војна доктрина, основе државне политике и културне политике, које подразумевају много ствари и које су комплементарне за нас патриоте, почевши од примата духовног над материјалним, тј. тамо има веома много добрих ствари. Да ли сте Ви и Институт упознати са механизмима реализације те стратегије?
Решетњиков: Па, то питање је увек било најважније за Русију у последњих сто година, и оно остаје најважније. Заиста, често се доноси много докумената, али када их доносе, понекад немају свест о томе. Добро, када је у питању стратегија националне безбедности, за њу је мање-више јасно како ће се реализовати. Имамо специјалне структуре и органе. И армија, и специјалне службе, и политичке организације би требало се тиме баве. За њих је то оријентир у сопственом раду. Они би требало да делују у оквиру те концепције, зато одређени механизам ипак постоји.
А.Ц: Нажалост, није баш за све оријентир. Ево, на пример, ових дана министар просвете господин Ливанов у Софији потписује у име Русије Европску стратегију о правима детета за 2016-2021 годину. То је, по нашем мишљењу, по мишљењу наших стручњака, накарадан документ који у свим земљама-потписницама (а Русија је, нажалост, тренутно чланица Савета Европе) легализује такве појаве као што су нови систем заштите права деце, пропаганда сексуалне изопачености, сексуално образовање од обданишта, космополитизам уместо патриотизма, чиповање и још низ веома опасних ствари. Како се све то слаже са Стратегијом националне безбедности?
Л.Р: Наш главни проблем је то што смо ми земља са фрагментираном идеологијом; ми смо земља у којој не постоји јединствена идеја која би објединила целу земљу. Код нас не постоји национална идеологија, национална идеја и у таквој једној папазјанији могу да дејствују апсолутно сви, са међусобно најпротивречнијим могућим идејама- либерали вуку на једну страну, црвени на другу, а неки пак на трећу. А шта је важно за Русију – за Русију је важан национални идеал, који би био ослонац од ког бисмо се у будућности одбацивали и градили своју целокупну унутрашњу политику.
А.Ц: Да ли Ви имате своју визију националне идеје?
Л.Р: Свакако, она се формирала хиљаду година и за тих хиљаду година је нарасла и постала наша национална идеја. Шта ту има даље да се прича - она је уништена 1917. године. То је била национална идеја руског народа, а руски народ – то су били људи окупљени око те идеје, не нужно по крви, већ управо вођени том идејом. А та идеја се звала Света Рус. То је био наш идеал, а на њему се градила наша цивилизација, руска православна или источноправославна цивилизација. Они људи који нису припадали православљу имали су своје место, своју нишу и они су били у служби те идеје, али више не само у служби православља по себи, већ у интересу засебне цивилизације, заједно са Русима, схватате? А ми смо је на све могуће начине уништавали, сада се појављују неке клице, и њих покушавају да униште помоћу два пројекта. Постоје два пројекта: либерални и СССР-2, који шкоде нашој националној идеји и не дају руском народу да јој се врати. А оба та пројекта - и либерални и црвени – у Русији су осуђени на пропаст.
А.Ц: Апсолутно се слажем са Вама. С тим у вези, питање: Да ли, по вашем мишљењу, постоје снаге које су спремне да реализују пројекат Свете Руси?
„Просветитељи" - једна од страна споменика „Хиљадугодишњица Руси”
Л.Р: Постоје. Ево, Ви и ја седимо, то је такође снага. Наши пријатељи и наши истомишљеници. Наравно, те снаге су ослабљене, да нагласим још једном, сто година су оне уништаване од стране ових или оних. Уништаване, убијане, цела популација и носиоци те идеје су побијени. Да, неки људи су били грешни, неки су радили оно што није требало, али су припадали тој струји, која је све време уништавана – у грађанском рату, у годинама репресија, у годинама Совјетске власти, после рата су такође уништавани, можда не физички 70-их и 80-их година, али на интелектуалном плану свакако. И сада када негодујемо, патриоте попут нас двојице, али ми нисмо просто патриоте, тај назив користе сви, сви кажу за себе да су патриоте, а чега су они патриоте!? „Земље“. А које земље сте ви патриоте? И ту долази до разлаза између нас. Земље Миљукова и Керенског, или земље Лењина и Стаљина, или земље Брежњева и Хрушчова, или земље Јељцина, Гајдара и Чубајса, изјасните се, другови, које земље. Земља – то није нешто апстрактно.
А.Ц: Да ли можете да формулишете кораке који су, по Вашем мишљењу, примарни, како бисте нама патриотама дали веће шансе да остваримо нама значајан пројекат Свете Руси? На пример, члан 15. став 4. Устава предвиђа примат међународног права над нашим законодавством, на основу којег важе сви међународни уговори који нам наносе штету. Ваш став, да ли сте Ви и Институт давали неке препоруке, да ли сте заправо у могућности да дајете било какве препоруке о том проблему и шта ће уопште бити са тим питањем?
Л.Р: Још једном ћу да поновим да је наш Институт основан као институт који се бави анализом проблема на међународној сцени. Ми се просто по службеној дужности не бавимо многим питањима која су важна за развој Русије унутар земље. Ми не можемо да пишемо препоруке о низу питања везаних за унутрашњи развој, просто због недостатка стручњака. Ја сада изражавам своје лично мишљење као држављанин, као православац, као патриота, православни патриота. То је мој лични став, а не став Института, опет понављам, тако је организован посао. Оно што хоћу да кажем јесте да нам нико не да ту могућност. Иначе, потпуно се слажем са Вама, примењујући и ослањајући се на наш Устав, ми бисмо морали да радимо на томе да политика наше државе буде у складу са тим, ми бисмо морали и треба да постављамо питања.
Ствар је у томе што је значајан део православне јавности пасиван сам по себи, то је у одређеној мери разумљиво, јер православни човек је смирен и требало би да обуздава своју гордост. Али, став свеједно мора да буде изражен, и он мора да буде активан, без хистерије, без неких екстремних испада, који нас само дискредитују. Став који је одмерен, промишљен и јасан. Ако већ потписују такав споразум у Софији, ми бисмо морали да издамо јасно одговарајуће саопштење, да пишемо о томе, говоримо о томе – другу могућност немамо.
А.Ц: Али, то што Ви говорите одлично разумеју наши противници. На пример, недавно је један амерички сенатор изјавио да они имају посла не више са Руском Федерацијом, ни са Совјетским Савезом, већ са Руском империјом, земљом које су се плашили у свету и коју су тукли само у гомили. Да ли сте сагласни с том тврдњом и какво је Ваше мишљење о томе да Русија може да постоји искључиво као империја?
Л.Р: Ја сам чак написао и књигу „Вратити се Русији“ управо на ту тему, и уверен сам да је наш пут да се ментално, својим погледом на свет, физички је, наравно, немогуће, да се ментално вратимо Русији. Ми не живимо у Русији. Русија – то је оно што је било пре револуције, пре оних револуционарних догађаја, то је била Русија, је л' тако? Са свим својим проблемима. А то су били развојни проблеми. Не проблеми везани за распад, већ за развој. И наш једини пут је да се вратимо Русији ментално.
Рамзан Кадиров
Знате, ја често разговарам са представницима, политиколозима, јавним личностима из севернокавкаских република, Чеченије, Дагестана и других република. Они су свеснији тог проблема који Ви помињете. Да Русија може да постоји само као империја. Они се с тим слажу. Они желе да буду грађани империје. Они кажу: „Ми смо спремни да служимо. Али, да и ви служите“.
Они кажу директно, у лице: „Хајде, ми смо спремни. Ми ћемо поћи за вама“. Као што је Кадиров пошао. Рекли су му: „Постоји цар, ти си царев намесник, и само напред“. Исправно, то је добро објашњење. То је објашњење и за Руса. То је модел за угледање. Зато за нас нема другог пута. Сви ти сенатори о којима Ви причате, они су осетили оно што већина нашег народа још не осећа, и то још пре 2-3 године, да је одједном овде поново оживела идеја Руске империје. Они су мислили да је с тим завршено, да је све забетонирано – „Нећете либерале? Онда ево вам СССР-2. Изволите, ми се слажемо. Већ је постојао. Супер. Ми смо захваљујући СССР-1 постали господари света“. Јер, они су заиста постали господари света. Они су помагали СССР-1 како су могли. Помогли су да се спроведе индустријализација, сукобили нас са Немачком, ми смо ратовали, изгубили гомилу људи, наводно смо победили, а господари су постали они. И они сад кажу: „Нећете либерале, нећете Наваљног? Молим лепо, хајде да васкрснемо Јосифа Висарионовича, ево вам други пројекат“.
Они се слажу, јер разумеју да је то неодржив пројекат. Тих 70 година колико смо живели у том пројекту СССР-1, то је за схватање историчара један трен, као Париска комуна, мало дуже. Они се слажу с тим. Они се не слажу само са једним – са враћањем идеји историјске Русије, Руске империје. То их плаши. То треба сузбијати, то треба забетонирати тако да не никне ниједна травка. То је за њих реална претња. Све остало није опасно.
А.Ц: Слажем се. Пар речи о Украјини. Данас се много критикује наша политика у том делу Руског света. Постоји мишљење, које се често може чути, да нам је потребна цела Украјина и да управо зато не учествујемо званично и активно у догађајима у Новоросији, и да управо зато нису добиле озбиљну подршку Русије, ни званичну, а колико разумем, ни незваничну, проруске ћелије које постоје у Запорожју и другим регионима Украјине, зато што нам је потребна цела Украјина. Какво је Ваше мишљење о томе, да ли је то тако?
Л.Р: Знате, на челу наше државе се тренутно налази човек који је политичар који се држи могућег, политичар који се држи реалности. Он има дар да се издигне изнад својих емоција и осећања, иако је осећајан човек, и да ради на ономе што може да се постигне. Зато, постављати проблем тако да нам је потребна цела Украјина, или да обнављамо империју, то је с аспекта реалне политике просто немогуће.
Ви и ја сада, на пример, говоримо о проблемима Русије, о васпитавању деце, образовној политици, хвала Богу да не говоримо о економији, говоримо у каквом се стању налазимо, о непостојању идеје, националне идеје. Уколико кажемо: „Браћо, ако то све скупимо на једном месту, ето, земља је у таквом стању, да ли ми можемо да носимо идеју окупљања свих руских земаља руског света?“. Не можемо, нисмо у стању. Зато и председник Путин делује у складу са стварном ситуацијом. Он не може сада да постави тај задатак, када ниједан од задатака о којима говоримо не да није решен, него им нисмо ни приступили још. Или им тек приступамо.
У ситуацији када нас две силе просто гњече, говорим о либералној и црвеној сили. У томе је проблем. Није проблем у томе да председник нас не разуме, да му је потребно нешто објаснити, а да ми разумемо, па ћемо му објаснити, или да се он дружи с неким погрешним људима. Не. Сада је ситуација у Русији таква да је стављање таквих питања, таквих циљева у први план апсурдно. То је авантура, то се просто не може радити.
А.Ц: Добар одговор. За крај, једно мало питање, које се не може заобићи, о нашој идеолошкој бази, о православљу. Сада имамо велика превирања у цркви, јер многи сматрају да је наша принципијелна антизападност део нашег менталитета, део нашег идентитета, нашег доживљаја себе. То схватање потиче из времена Александра Невског, благоверног кнеза, и сеже све до наших дана. Хавански сусрет Његове Светости Патријарха Кирила са папом римским, предстојећи сабор, какав је ваш став о свему томе и чему све то?
Л.Р: Ја, иначе, сматрам да многе патриоте данас имају веома погрешан став, нападајући заједно са Чапљином и осталима, где су се у истим редовима нашле, наизглед, стопроцентне патриоте, и нападају с те стране патријарха. Дошло је до сусрета, па шта? Прошло је два месеца после тог састанка, и шта се догодило?
Недавно сам се вратио са Атоса, и каже ми духовник нашег манастира, отац Макарије: „Браћо, пренесите тамо, ако дође до стварног прекршаја канона, онда се буните“. Сретали смо се увек, за мир смо се заједно борили увек, за мир у целом свету, и сада се боримо за мир, само су друге речи – заштита хришћана на Блиском Истоку, заштита хришћана свуда.
Генерално сматрам да, добро, није било сусрета хиљаду година, сад се догодио, али смо показали да Католичка црква није способна да заведе, очара Руску православну цркву, која је велика сила, упркос превирањима, упркос нашим зилотима; бледо делује Католичка црква, немају они снаге, немају могућности да нам причине стварну штету.
Истина, постоје код нас филокатолици, али увек су и постојали. Ја имам већ доста година, о филокатолицима слушам већ једно четрдесет година, неке чак и познајем, који имају велике симпатије, нарочито у Санкт Петербургу постоје људи који су из неког разлога заљубљени у Католичку цркву која се распада, умире. Једноствано су заљубљени, само - то су већ чисто ђавоља посла. Али, опет понављам, ми смо отворили други фронт, није ми јасно због чега.
Што се тиче свеправославног сабора, то, као прво, није наша идеја, то је идеја патријарха Вартоломеја, и РПЦ, одговорно тврдим, чини све што је у њеној моћи да сабор разматра питања борбе за мир. Разумете о чему говорим? То јест, наш став је веома исправан. Није сада тренутак да се решавају питања везана за веру, духовност, није тренутак, између нас постоје велика размимоилажења. Ако смо се већ окупили, ако су сви хтели да се окупе, хајде онда да разговарамо како да се супротставимо злу у целом свету, ништа више од тога.
Стога, наши зилоти су превише ревносни у томе, они иду наруку непријатељу. И добро, шта смо добили тиме што смо организовали све те митинге, скупове, што вичемо, кукамо? Показали смо Западу да, испоставља се, против РПЦ, коју они мрзе и сматрају да је треба уништити, постоји незадовољство. То незадовољство треба продубљивати, па ће нам подметнути нешто. И наставиће да подмећу. Много тога, говорим као професионалац, као бивши припадник обавештајне службе, аналитичког сектора, као руководилац аналитичког сектора, у нашој земљи много тога се догађа после тих подметачина. Најобичнијих информативних подметања страних специјалних служби.
А.Ц: Много Вам хвала. И за крај, ако можете да прецизирате – по Вашем мишљењу, да ли је реч о државном, националном, економском, или је ипак у питању духовни сукоб између традиционалног света, заснованог на религиозном доживљавању света, и новог светског поретка?
Свети Александар Невски
Л.Р: Наравно. То је антисистем који се тамо формирао, практично антисистем. Он са својим антивредностима покушава да не дозволи обнову алтернативне цивилизације, што је увек била Русија. Ми смо увек били алтернатива западном свету, западној цивилизацији.
Сада смо алтернатива западној антицивилизацији, антисистему, то је суштина борбе. Нажалост, ми смо у последњих сто година, чак и више од сто, значајно ослабљени, међутим, велика је снага народне подсвести. Али, најважније је да је Бог уз нас, Он је у сваком случају уз нас, зато смо неуништиви.
Они никако не могу да схвате како смо ми још увек живи, зашто смо опет настали. Како је један генерал специјалних служби одједном почео да прича тим језиком, зашто је бивши радник „Комерсанта“ одједном почео да прича тим језиком. А ми ни сами не знамо зашто. Не знамо зашто, јер то Господ одлучује. Он је одлучио да ми будемо такви људи, носиоци алтернативе. То је његова одлука, није то наша одлука, ми смо га само чули. Чули, и схватили као наредбу.
Позивам ваше слушаоце да се труде да слушају Бога, Он за све да знак. А да бисмо га чули, треба се више молити, више се исповедати, више се причешћивати, тада ћемо чути све Божије наредбе, жеље и инструкције, и онда смо непобедиви. Само уз Бога смо непобедиви. Чим почнемо да истурамо себе у први план и почнемо да вичемо – патријарх није у праву, Путин није у праву, онај није у праву, онда више нисмо непобедиви.
Само полако, све ће доћи на своје место.
