ПАТРИЈАРХ КИРИЛ: Романови су од Русије направили велику државу

БОГОСЛУЖЕЊЕ У УСПЕНСКОМ САБОРУ КРЕМЉА ПОСВЕЋЕНО

400-ГОДИШЊИЦИ РУСКОГ ИМПЕРАТОРСКОГ ДОМА

Руски патријарх Кирил

• Под Романовима смо постали велика држава од Балтичког мора до Тихог океана. Држава која се, посебно крајем XIX и почетком XX века, почела развијати таквим економским и војним темпом да би - само да је издржала још неколико година - била друга држава у свету по производњи робе и материјалних вредности - казао је патријарх Кирил

        ПАТРИЈАРХ Московски и целе Руси Кирил предводио је богослужење у Успенском сабору Кремља посвећено 400- годишњици императорског Дома Романових.

       У проповеди, руски патријарх је изјавио да је за 300 година владавине династије Романова Русија постала велика држава.

       „Под Романовима, Рус је постала велика држава од Балтичког мора до Тихог океана. Држава која се, посебно крајем XIX и почетком XX века, почела развијати таквим економским и војним темпом да би - само да је издржала још неколико година - била друга држава у свету по производњи робе и материјалних вредности“ - казао је патријарх Кирил.

       Указао је да је Русија тада већ била друга у свету по броју становништва и величини територије.

       Патријарх је истакао да то што је речено не значи да су Романови били свети људи - само је Николај II канонизован „и то не као цар, владар, војсковођа, већ као страстотерпац, који  је хришћански прихватио смрт“.

       „И царска кућа носи одговорност за развој политичких догађаја, пометњу која је почела још за време царствовања Петра I и развијала у XVIII и XIX веку. Можда су одговорни и за то што није било духовне снаге и вере код самих миропомазаника. Такве да буду у стању да издрже искушења којих је у руском животу на разне начине било због страног утицаја“ - изјавио је руски патријарх.

       Патријарх је напоменуо да је цар Михаил Фјодорович био први цар у династији Романових изабран на Земском сабору 1613. - годину дана после ослобођења Москве од пољских интервенциониста. Патријарх је назвао тај Земски сабор „посебно важним догађајем у животу Русије и читаве Европе“.

       „Када говориш западним Европејцима да наша земља има своју традицију која се данас назива демократијом и позовеш се на земске саборе - за многе од њих то је право откровење. Та иста Русија, која је увек повезивана са кршењем права обичних људи, са тиранијом, са државом која има само државну власт, изнутра је - духовно и интелектуално - била способна да учини такав корак као што је избор цара“ - истакао је патријарх Кирил.

       Истовремено је подсетио да је на Земском сабору 1613. - као и у превладавању Смуте - посебну улогу одиграла Руска црква. Да је келејник Троице-Сергијеве лавре Аврам Палицин, заједно са духовницима, активно инсистирао да цар буде изабран између православних Руса, а подржали су га козаци и сељаци.

       Патријарх је указао да би Русија данас могла, ослањајући се на своје историјско искуство, да ојача духовне и моралне основе националног живота које су главни услов за постојање „Свете Руси - независне и суверене“.

       После богослужења, којем је присуствовала и представница Руског императорског дома велика кнегиња Марија Владимировна, руски патријарх је служио парастос у Архангељској цркви у којој су сахрањени многи представници династије Романових.