Московска духовна академија добила „Балкански кабинет“

КАБИНЕТ ЋЕ СЕ БАВИТИ ПРОУЧАВАЊЕМ ХРИШЋАНСКОГ НАСЛЕЂА

И САВРЕМЕНИХ ЦРКВЕНО-ПОЛИТИЧКИХ ПРОЦЕСА НА БАЛКАНУ

Московска православна духовна академија

          НАУЧНО веће Московске духовне академије (МДА, пун назив: Московска православна духовна академија и богословија) донео је одлуку о отварању Балканског кабинета и усвојио правилник о његовом раду.

          Хришћанско наслеђе Балкана има пресудан значај за Руску православну цркву и друге словенске цркве, пошто је управо тамо настала и развила се она византијска традиција коју су умногоме следиле и националне словенске традиције. Тамо су настали и словенски преводи Светог писма, литургијских и светоотачких текстова.

          У Московској духовној академији увек је посебна пажња посвећивана проучавању хришћанских традиција на Балканском полуострву.

          Имена професора протојереја Александра Горског, Г. А. Воскресенског, Е. Е. Голубинског и Н. Л. Туницког налазе се не само на страницама библиографије Ћирила и Методија и других научних каталога, већ и у другим бибилографским апаратима савремених истраживања.

          Посао, који су у XIX веку започели претходници данашњих професора и предавача, треба да настави Балкански кабинет МДА, наводи се у његовом правилнику.

          Кабинет ће се бавити интердисциплинарним научним истраживањима и израдом програма за проучавање хришћанског наслеђа Балкана.

          Један од задатака новог организационог дела МДА биће и истраживање савремених црквено-политичких процеса на Балкану.