Ковчег с моштима Светог кнеза Владимира стигао у Кострому

ВИДЕЋЕ ГА ВЕРНИЦИ У 45 ГРАДОВА НА ТЕРИТОРИЈИ РУСИЈЕ И 5 У БЕЛОРУСИЈИ

• Татари су 1240. уништили цркву „Десјатинаја“ у Кијеву, коју је изградио Владимир, а његове мошти су поделиле судбину цркве. Међутим, кијевски митрополит Петар Могила је 1635. године открио кнежеву гробницу испод рушевина. Из ње извукао главу и шаку десне руке - „за сећање будућим покољењима“. Део главе је послат у цркву Кијевске Печерске лавре, а шака - у чувену Саборну цркву св. Софије у Кијеву. Други део главе је отпремљен у Москву цару Михаилу Фјодоровичу Романову, а смештена је у Успенску саборну цркву у Кремљу

        У РУСКИ град Кострому донет је, поводом прославе 1000-годишњице смрти Крститеља Руси, ковчег с моштима Светог равноапостолног кнеза Владимира.

        Ковчег с моштима дочекали су управник епархије епископ костромски и галички Ферапонт, свештенство Костромске епархије, представници власти, друштва и козака и стотине обичних грађана.

        После дочека светиње у Богојављенско-Анастасијиној саборној цркви служен је молебан, након којег је почело свеноћно бденије.

        Хиљаде православаца ће имати прилику да дотакну велику светињу.

        Светиња је у Кострому донета из Јарославља, након тога ће посетити Иваново.

        Ношење моштију светог равноапостолног великог кнеза Владимира по руским градовима почело је 27. маја у Тули и биће завршено у Калињинграду 1. децембра. 

        Укупно ће бити обухваћено 45 градова Русије, укључујући оне у удаљеним северним регионима, као и 5 градова у Белорусији.

        У сваком граду светиња ће боравити по 4-5 дана.

        Организатор акције, руководилац  фонда Василија Великог Константин Малофејев изразио је жаљење што мошти Светог кнеза Владимира, које су откривене у 17. веку у Украјини, неће моћи да буду донете у ту земљу. Русија, Украјина и Белорусије су земље настале из исте крстионице, али…

        „Због тога што није могуће гарантовати њихову безбедност, светиња не може да посети Украјину“ - изјавио је Малофејев.

        Ове године Руска православна црква и цела Рус славе 1000-годишњицу смрти великог кнеза Владимира. Одавање почасти кнезу је симболично - он је изабрао веру за данашњу Русију, Украјину и Белорусију и тај избор је одредио њихов цивилизацијски пут, а Русија је постала посебна цивилизација.

        Татари су 1240. године уништили цркву „Десјатинаја“ у Кијеву, коју је изградио још кнез Владимир, а његове мошти су поделиле судбину уништене цркве.

        Међутим, кијевски митрополит Петар Могила је 1635. године открио кнежеву гробницу испод рушевина. Он је из ње извукао главу и шаку десне руке - „ за сећање будућим поколењима“. Део главе је послат у цркву Кијевске Печерске лавре, а шака - у чувену Саборну цркву св. Софије у Кијеву. Други део главе је послат у Москву цару Михаилу Фјодоровичу Романову, она је смештена у Успенску саборну цркву у Кремљу.

        Пре великог отаџбинског рата скулптор-антрополог Михаил Герасимов одвезао је мошти из Кијева у Лењинград ради истраживања. Он се бавио „рестаурацијом“ спољашњег изгледа по посмртним остацима и желео је да репродукује историјски изглед кнеза Владимира.

        Током блокаде Лењинграда мошти су нестале без трага.

       „Московски“ део моштију се у совјетско време и потом чувао, као и многе реликвије, у фондовима музеја. У конкретном случају то су били музеји Кремља. Мошти су 2010. године свечано предате Руској православној цркви.