КИРИЛ: Нације које не служе Богу, Отаџбини и ближњему на путу су нестанка

ПОСЛАНИЦА ПАТРИЈАРХА МОСКОВСКОГ И ЦЕЛЕ РУСИ И СИНОДА РПЦ ПОВОДОМ 1025-ГОДИШЊИЦЕ КРШТЕЊА СВЕТЕ РУСИ

• Крштење Руси — то је животворни извор који нас је хранио досад и који нам је давао снагу да градимо живот у земљама-наследницама историјске Руси, на основу вечних вредности које смо добили од Бога и које нас спајају духовним нитима
• Пола века је прошло од почетка обнове Руске цркве. У тим годинама обновљене су и изграђене на десетине хиљада цркава и стотине манастира, обновљен је и постављен на чврсте темеље црквени рад у многим областима. Као моћан духовни и морални фактор постојања наших народа, православна вера постала је власништво милиона људи
• Са смирењем треба рећи да светска историја не познаје тако грандиозан и брз верски препород какав се догодио на простору историјске Руси у протеклих 25 година
• Света Рус жива је онолико, колико је верна избору који је учинио равноапостолски кнез Владимир, колико чува своје духовно јединство, колико памти и кроз молитве поштује наше заједничке свеце. И уколико сачувамо то заједничко наслеђе и духовно сродство — имамо будућност
• Нације које су изгубиле етику самоограничавања и служења Богу, Отаџбини и ближњему, губе духовну снагу, постају слабе и рањиве, што повлачи за собом опасност од нестанка и тужну могућност уступања свог места неком другом, ко је духовно јачи

         ОВЕ године сећамо се значајног догађаја — 1025-годишњице крштења Старе Руси.

         У далеком Х веку Рус је захваљујући равноапостолском кнезу Владимиру примила хришћанску веру и културу, учинивши духовни и цивилизацијски избор који је одредио вектор историјског развоја наших народа.

         Према речима митрополита Кијевског Илариона, „вера благодатна по целој земљи рашири се и до нашег руског народа дође... Све земље Благи Бог наш помилова и не презре нас, вољом својом спасе нас и разумевање Истине донесе“.

         У претходних 1025 година било је славних и тужних догађаја. Вера Христова примана је од стране наших предака и доносила је обилне плодове, али то се одвијало у нимало једноставним условима.

         Многи су покушавали да одврате народе Руси од православља. Томе су тежили поробљивачи са запада и истока, то су хтели људи који су желели да изграде на земљи „идеално“ друштво без Бога, упркос Његовом вечном закону.

         Међутим, народ који је примио хришћанску веру, не једанпут је доказао своју верност Спасиоцу. Успео је да се врати Њему и после одступања наметнутог од стране жестоких гонилаца.

         Захваљујући његовој „немоћној храбрости“, срца и душе многих наших сународника просветљене су истином Христовом. Чувати ту истину и градити на њој свој лични и друштвени живот – наша је дужност и духовна потреба.

         Морамо научити лекције из прошлости. А главна од њих је следећа: зграда наше цивилизације не може постојати без јеванђељског темеља на којем је подигнута.

         Данас нам многи поново предлажу да градимо живот без Бога. Слободу често тумаче као слушање својих жеља, а међу њима и оних које су наметнуте споља.

         Такво схватање слободе може се проширити до граница кад почиње да представља опасност по природни морални осећај и дужности према ближњима, а, као крајњи резултат, и по саму могућност да се говори истина и поступа савесно.

         Нације које су изгубиле етику самоограничавања и служења Богу, Отаџбини и ближњему, губе духовну снагу, постају слабе и рањиве, што повлачи за собом опасност од нестанка и тужну могућност уступања свог места неком другом, ко је духовно јачи. Ми треба то јасно да схватимо и да не идемо путем погибије, памтећи речи пророка: „Господ рече овако:станите на путовима и погледајте, и питајте за старе стазе, који је пут добра, па идите по њему, и наћи ћете мир у души својој“ (Јер. 6:16).

         Савремени свет суочава се са многим пошастима: криминалом, тероризмом, порастом броја самоубистава, абортусима и распадом породица, алкохолизмом и наркоманијом, уништавањем животне средине и социјалном неправдом, усамљеношћу и душевним патњама многих људи. Пребродити те тешкоће могуће је једино путем враћања вере у Бога, који је спреман да дарује опрост грехова и благодатну помоћ за нови живот, како појединим људима, тако и целим народима.

         Крштење Руси — то је животворни извор који нас је хранио досад и који нам је давао снагу да градимо живот у земљама-наследницама историјске Руси, на основу вечних вредности које смо добили од Бога и које нас спајају духовним нитима. Те вредности и повезано са њим схватање света одразило се споља, у култури наших народа, у сликарству, архитектури, књижевности, образовању, устројству породице и привреде, односу према природи и много чему другом што чини заједницу јединственог духовног простора наследника Свете Руси.

         Пола века је прошло од почетка обнове Руске цркве. У тим годинама обновљене су и изграђене на десетине хиљада цркава и стотине манастира, обновљен је и постављен на чврсте темеље црквени рад у многим областима. Као моћан духовни и морални фактор постојања наших народа, православна вера постала је власништво милиона људи.

         Са смирењем треба рећи да светска историја не познаје тако грандиозан и брз верски препород какав се догодио на простору историјске Руси у протеклих 25 година. Приносимо нашу искрену благодарност Богу, који је Господ историје, за милост дату нашим народима; срдачно се захваљујемо свима који су одговорили на позив и благодат Божију и који су све ово омогућили.

         Ипак, много се тога мора још учинити, јер Господ очекује од нас још плодова. А главни од њих треба да буде јединство вере и живота, утврђивање Јеванђељске истине у речима и делима наших сународника.

         Ми се сећамо да су током историје народи духовно рођени у Кијевској крстионици имали различите судбине. У прошлости су они живели у једној држави, која се простирала од Балтичког до Црног мора, от Галиције до Волге.

         У различитим периодима, неки од тих народа налазили су се под страном влашћу, улазили су у састав других држава. Дуго смо живели у једној, заједничкој држави, а сада живимо у неколико суверених држава. Али, увек је постојало и постојаће наше духовно јединство, које је очувала благодатна сила Божија и и заједнички морални идеал који проповеда и чува Руска православна црква.

         Народи у којима се укоренила света православна вера позвани су, у складу са учењем преподобног Сергеја Радоњешког, да „усмеравајући поглед ка Светој Тројици, побеђују овоземаљску омразу“, служећи целом човечанству као пример братства и узајамне помоћи.

         Света Рус жива је онолико, колико је верна избору који је учинио равноапостолски кнез Владимир, колико чува своје духовно јединство, колико памти и кроз молитве поштује наше заједничке свеце. И уколико сачувамо то заједничко наслеђе и духовно сродство — имамо будућност.

         Нека нам Бог, молитвама светаца засијавших на руској земљи, да да се утврдимо у истини, на којој се увек градио и, верујемо, градиће се живот наших народа.