Изашла из штампе руско-немачка „Богословска антропологија“

ПРАВОСЛАВНИ И КАТОЛИЦИ УПОРЕДИЛИ СВОЈЕ ПРЕДСТАВЕ

О ЧОВЕКУ, ЉУБАВИ, ПОСТУ, БРАКУ, СМРТИ И СНУ

         У РУСИЈИ и Немачкој истовремено је објављена „Богословска антропологија“ чији аутори су имали амбицију да сачине едукативни лексикон.

         Књига је руско-православни и римско-католички лексикон кључних хришћанских појмова, догми и норми. Чине је текстови од Христу, Логосу, посту, породици, љубави, браку смрти...

         Сваки од 56 чланака писала су по два аутора: правословни богослов и немачки католички теолог. То омогућава упоређивање приступа и упознавање са разликама између православних и католика.

         „Богословска антропологија“ на приступачан начин показује да православни и католици имају сличне представе о човеку, а да их највише разликују учења о Светом Тројсктву и гледање на место и неприкосновеност папе.  

         Књига је такође показује да се Немци нису либили позивања на Канта, чак и на Маркса и новије филозофе, као што су Серен Киркегор или Карл Јасперс. А руски богослови су цитирали светоотачке погледе на свет. А и једни и други - блаженог Аугустина.

         Немци су неколико страница посветили „посебном мишљењу“ Јозефа Рацингера (садашњег папе Бенедикта XVI) о посмртном животу душе, а написали су ичланак о разлици мушког и женског пола доказујући њихову равноправност

         Православни у том истом чланку о разлици међу половима  нису побегли ни од најспорнијих тема - хомосексуализма и транссексуализма - не либећи се да о њима директно дају морални суд. А „љубав“ су настојали да објасне са научном амбицијом. Католици су, пак, избегавали моралне поуке о недопустивости развода. У чланку „Брак“ о њему говоре само као о чињеници, док контрацепцију у одељку „спремност на рађање“ уопште не спомињу.

         Руски антрополози су без устезања проговорили о животу и греху Адама и Еве у рају, без обзира што многи у XXI веку то доживљавају као метафору.

         Католици су истакли да Библију не треба схватати буквално, а да Адама уопште не треба доживљавати као име већ као „генеричко“ значење човека.

         Аутори нису тежили да од речника направе приручник за психологију, иако тамо садржи чланке о „Сну“, „Сећању“, „Свести“.

         Странице које су писали православни садрже упутства како да се разликује сан од Бога и сан од бесова који неретко сујетним људима сугеришу виђења „ствари“ и како да се боре са сном. Католици су се позивали на Фројда и Јунга и указивали на разликују између кошмарних снове и неруролошких стања. Тим поводом су упозорили: „не треба говорити да ризикујемо да ћемо преспавати живот“.

         Неки чланци политички звуче веома оштро: православни аутори су расправљали о смислу новозаветног принципа „нема власти која није од Бога“ и о томе да хијерархија власти обезбеђује стабилност у друштву. Католици су аналогни чланак назвали „Власт/Насиље“.

         Уредник православног дела лексикона, објаснио је, иначе, да је одредницу „Образовање“ убацио на инсистирање немачке стране. Да су Немци такође предложили да се уведу појмови „Људска права“ као и чланак „Достојанство/Људска права“.  

         Православни, са једне стране, тврде да „јеванђељска љубав по својој надљудској суштини не захтева људска права. О централном праву - слободи вероисповести - католици су још једном говорили у чланку „Друштво“. И једни и други су се сложили да права и слободе не дају само привилегије, већ захтевају и одговорност.

         Запањујуће је да је у лексикону чланак „Грех“ прилично обиман, док чланка „Доброчинство“ уопште нема. Зато постоје два различита чланка о „Савершенству“ и „Светости“ - у којима се аутори највише обраћају руском и немачком читаоцу.

         Паралелни, немачки том лексикона, мањи је по броју страница, али је шири по темама.