Хоће ли се Украјина усудити да РПЦ отима и Кијевску Лавру, хоће ли се дићи руска Украјина?
ГУБИТАК КАНОНСКЕ ТЕРИТОРИЈЕ У УКРАЈИНИ ОДРАЗИО БИ СЕ И НА СИТУАЦИЈУ У РУСИЈИ
Кијевско-печерска лавра
- Председник екс-парламента Новоросије Олег ЦАРЈОВ: Обраћање Врховне Раде Константинопољском Патријарху - пробни је камен. Вартоломејевог одговора неће ни бити - питање ће се решавати унутар Украјине. Кијевска власт хоће да види како ће реаговати људи и Православна црква. Ако ћутке прогутају, може се правити следећи корак
- Ако им се пружи отпор, онда ће се на томе све и завршити. Какав отпор може да буде? Литија у Кијеву уз учешће стотина хиљада, или боље, милиона верујућих, хитан Сабор са свим архиепископима Православне цркве Московске Патријаршије са оштром изјавом или нешто друго? Можда, све што је наведено. Важно је да се Порошенко и његов тим уплаше. Они признају само силу
- Раскол или фактички одлазак Украјине са канонске територије Православне цркве Московске Патријаршије може за Руски свет да постане највећа цивилизацијска катастрофа у последњих хиљаду година. Раздори, ратови, револуције последњег миленијума нису реално могли да уздрмају основе Православног Руског света. Ако се подела сада деси, водеће место Московске патријаршије међу православним патријаршијама биће доведено у питање, а препород Руског света неће бити могућ
Пише: Олег ЦАРЈОВ, познати украјински политичар, председник екс-парламента Новоросије
ВРХОВНА Рада је већином гласова подржала обраћање Константинопољском Патријарху са позивом да призна независну Украјинску аутокефалну цркву.
Још у јануару писао сам о ситуацији у којој је по договору Филарета са екстремистима све било практично готово за заузимање Кијевске Лавре.
У том моменту та претња била је отклоњена путем преговора, али нема гаранције да се у неком моменту то неће десити.
У том истом том чланку упозоравао да раскол или фактички одлазак Украјине са канонске територије Православне цркве Московске Патријаршије може за Руски свет да постане највећа цивилизацијска катастрофа у последњих хиљаду година. Раздори, ратови, револуције последњег миленијума нису реално могли да уздрмају основе Православног Руског света.
Украјинска црква Московске патријаршије по броју парохија превазилази Руску. Ако се подела деси, водеће место Московске патријаршије међу православним патријаршијама биће доведено у питање, препород Руског света неће бити могућ.
Сигуран сам да губитак канонске православне територије у Украјини може озбиљно да се одрази на политичку ситуацију унутар Русије.
Ако не умемо да заштитимо наслеђе предака, ми чинимо злочин према потомцима.
Погрешно је потцењивати значај тог догађаја. То је злочин и према прецима који су хиљаду година бранили и изграђивали нашу земљу.
Од заузимања Лавре и других православних светиња украјинску власт задржао је страх од реакције народа Украјине. Заправо, страх је - главно, одлучујуће осећање данашњих представника власти. Они гранатирају Донбас из страха да ће изгубити контролу над унутрашњом ситуацијом у земљи, не иду у офанзиву на Донбас из страха да ће добити „одговор“.
Украјинској власти потребни су непријатељи. Порушили су споменике Лењину и растерали комунисте. Партија региона је распуштена, променила име у Опозициони блок и сада нико од његових чланова не сме, сем ретких изузетака, да подигне глас. За улогу означених непријатеља веома су подесни православни свештеници или, како их називају екстремисти, „московски попови“.
Дмитриј Медведев у Кијевској Лаври
Не делим депримирана расположења многих мојих другова који говоре да је све већ пропало. Ипак, сматрам да је злочин ништа не чинити, рачунајући да се украјинска власт неће одважити да изврши напад на Цркву. Одлучиће се, још како.
За њу је искушење да оствари нову победу над постаријим свештеницима - то није заузети Донбас где се може вратити мило за драго. На „борбу за Крим“ нико, ко иоле има памети, више и не помишља.
Од заузимања Лавре кијевску власт је задржао страх од реаговања људи. Страх да ће се у одбрану Онуфрија, Православних светиња, Вере православне, подићи толики број људи да ће збрисати сву украјинску власт заједно са екстремистима.
Тврдим да је обраћање Константинопољском Патријарху - пробни камен.
Овде није толико важан одговор Константинопольског Патријарха. Очигледно је да га неће ни бити, а питање ће се решавати унутар Украјине. Кијевска власт хоће да види како ће реаговати људи и Православна црква. Ако ћутке прогутају, може се правити следећи корак и сасвим је могуће да последице следећег корака буду непоправљиве.
Ако им се пружи отпор, онда ће се на томе све и завршити. Какав он може да буде? Крсни пут - литија у Кијеву у којој ће учествовати стотине хиљада, или боље, милиони верујућих, хитан Сабор у којем ће учествовати сви архиепископи Православне цркве Московске Патријаршије и дати оштру изјаву или нешто друго?
Можда, све што је наведено. Важно је да се Порошенко и његов тим уплаше. Са тим људима не може се лепо договорити. Они признају само силу.
Још једном наглашавам да се обраћање посланика Раде не сме занемарити.
Превела Ксенија Трајковић