У руском манастиру на острву Валаам замироточила Казањска Богородица

НАЛАЗИ СЕ У ДЕЛУ МАНАСТИРА КОЈИ ЈЕ ЖЕНАМА ДОСТУПАН САМО ЈЕДНОМ ГОДИШЊЕ

• Претпоследњи такав случај догодио се 1999 године. Тадашњи руски патријарх Алексиј II рекао је:„Мироточење светих икона у овом тешком времену у којем живимо сматрамо милошћу Божијом према нама”
• Нови случај мироточења у Валамском манастиру забележен је 24. августа 2004. године. Свето миро појавило се на стаклу иконе Пресвете Богородице „Свецарице”. Тај пут мироточење се догодило током молитвеног обраћања Богородици ветерана Авганистанског и Чеченског рата, пензионисаног официра Вјачеслава Вишњакова, који је молио за спас млађег сина Игора који је нестао без трага током рата у Чеченији

         У НЕДЕЉУ су у скиту Свих светих у руском православном Валаамском манастиру слављене заветине, централни догађај свечаности била је литургија коју је служио игуман манастира епископ троицки Панкратиј.

         Пре литургије у главној цркви скита служен је молебан са освећењем воде.

         Како се наводи на сајту манастира, уочи празника током свеноћног бденија у цркви Бестелесних Сила Небеских примећено је да се на Казањској икони Богородице појавило неколико уљастих капљива мира.

         Казањска икона Богродице насликана је у једном од сибирских манастира специјално за валамски скит у мају 2015. године  и била достављена на острво Валаам. Налазила под стаклом у специјалном ћивоту с натписом „Наткрили и Спаси Земљу”.

         Скит Свих светих се сматра најзатворенијим местом, јер жене могу тамо да уђу само једном годишње — на заветине скита.

         У понедељак је по благослову епископа Панкратија фотографисано мироточење иконе, након тога стакло је поново било враћено на своје место.

         У Валаамском манастиру су забележени многи случајеви точења мира из икона. Неколико таквих случајева је званично потврђено.

         На дан сећања на преподобне валамске чудотворце Сергија и Германа, 11. јула 1999. године, после заједничке молитве са руским патријархом Алексијем II, икона преподобних валамских чудотвораца Сергија и Германа Валаамских постављена изнад ковчега с њиховим моштима почела је да мироточи. Прво се миро у виду малих капљица појавило на мантијама преподобних чудотвораца , а затим је неко време танким млазевима текло низ икону.

         При пажљивијем посматрању иконе, на ликовима преподобних могло се видети много ситних млазева мира. Миро је било провидна густа уљаста течност са благим пријатним мирисом.

         „Мироточење светих икона у овом тешком времену у којем живимо сматрамо милошћу Божијом према нама” - говорио је руски патријарх Алексиј II.

         Након што је примећено мироточење иконе, служен је молебан преподобном Сергију и Герману. Мироточење је трајало неколико дана.

         У среду, 14. јула, на дан сећања на свете бесребренике Козму и Дамјана, миро је током литургије поново почело да се точи из иконе изнад ковчега преподобних Сергија и Германа. Сведоци мироточења били су братија манастира и многобројни ходочасници.

         После повечерја 14. јула игуман манастира архимандрит Панкратиј служио је молебан захвалности са акатистом преподобном Сергеју и Герману.

          Још један случај мироточења у Валамском манастиру забележен је 24. августа 2004. године. Свето миро појавило се на стаклу иконе Пресвете Богородице „Свецарице”.

          Икона је насликана на Светој Гори специјално за Валаамски манастир. Богородица је виша пута исказала своју милост исцељењима оболелима од рака. Овај пут мироточење се догодило током молитвеног обраћања Богородици ветерана Авганистанског и Чеченског рата, пензионисаног официра Вјачеслава Вишњакова, који је замолио да спаси његовог млађег сина Игора који је нестао без трага током рата у Чеченији. И, као утеха ожалошћеном оцу, догодило се чудо: на стаклу иконе, код Пречисте деснице Владичице, формирао се грчки Крст из којег је обилно текло миро - готово до доњег дела ћивота.

          Свештеник с којим је Вјачеслав поделио своју тугу и који му је посаветовао да се молитвом обрати Богородици одмах је схватио да Она, кроз чије прође оружје док је гледала муке свог Божанског сина на крсту, није могла да остане равнодушна према родитељској патњи.

          После тог чуда мироточења братија манастира служила је молебан захвалности пред иконом.