Руско поређење прослављања Бадње вечери и Божића у Србији и Русији

БАДЊИ ДАН СЕ У РУСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ТРАДИЦИЈИ НАЗИВА - СОЧЕЉНИКОМ

Руски сто за Сочељник - Бадње вече

* Православни Руси су на Бадњи дан за храну користили сочиво - посно јело спремљено од зрна пшенице или пиринча са маком.

* Објашњено им да се Бадњак код Срба можда појавио за време турског јарма када су ноћу уочи Божића српски стражари чекали Турке испред својих села - поред ватре од храстовог грања – јер су Турци силом одводили дечаке у јаничаре

* Ујутро на Божић се у обе Цркве у храмовима читају Велики (Царски) часови, а поподне је вечерње богослужење. Увече се верници упућују према храмовима да у саборној молитви дочекају један од најважнијих дана у људској историји – Дан Рођења Спаситеља

_________________________________________________________

          Аутор: Владимир БАСЕНКОВ

          БАДЊИ дан се у руској православној традицији назива Сочељник.

          Тај назив долази од назива главног јела који се препоручује као храна током строгог Црквеног поста — сочива. А у Србији је мало другачије. Дан уочи Божића зове се Бадњи дан и везан је за… храст.

Сочиво и Бадњак

          Дан уочи Божића, у неком смислу, и у српској и у руској традицији симболишу предмете и радње који су са њим повезани. Руси који су од давнина познати по поштовању строгих црквених правила, 6. јануара посећивању храма, припремама за празник, за храну су користили сочиво, посно јело спремљено од зрна пшенице или пиринча са маком.  

          А Срби су уочи Бадњег дана одлазили у шуму да би одсекли храстову грану (чак и млади храст), а после тога су се са њим упућивали у цркву. Након вечерње службе масовно су на челу са клиром палили храстово грање.

          Тешко је данас објаснити овај обичај паганством, њега је благословила СПЦ и он је неодвојив део прославе Божића.

          Друга верзија каже да се обичај појавио током турског јарма када су ноћу уочи Божића српски стражари чекали Турке испред села поред ватре од храстовог грања. Турци су тада имали обичај да силом одводе дечаке у јаничаре.   

Пост и вечера

          Наравно у Русији данас меру поста и генерално његову сврху поштују верници РПЦ и то самостално. Међутим, код верника Сочељник (Бадњи дан) је време строгог поста и последњих припрема празничне трпезе и саму прославу Божића.

          А у Србији (у свим деловима српства) овај дан, у највећој мери, посвећен је породичном сусрету, ручку или вечери за којима се окупља родбина и породични пријатељи. Наравно да се труде да сто буде мрсан. Али, треба рећи свако на свој начин.

          Срби не могу да замисле своје столове без мрсне хране и понекад са чуђењем гледају на Русе који у ресторану на Божић поручују салату без мрсне хране. Поновићемо: на Бадњи дан сто може бити различит. Може да се организује пред кућом где породица пали бадњак (храстово грање), а гости са домаћином испијају чашицу ракије.

Богослужења и коледе

          Овде су наши народи јединствени. Ујутро се у храму читају Велики (Царски) часови, а поподне је вечерње богослужење. Увече се верници упућују према храмовима да у саборној молитви дочекају један од најважнијих дана у људској историји – Дан Рођења Спаситеља.  

          У Русији уочи Божића такође се пева пет коледарских песама посвећених празнику. У Србији се такође код верника, па и међу децом, могу видети добри обичаји.

          У српској традицији коледе су у ствари положајници.  

          Генерално, код нас и Срба има више сличности него разлика — јер и ми и они прослављамо исти празник — Рођење Исуса Христа.

          https://yugsn.ru/rozdestvo-xristovo-kak-otmecaiut-v-serbii-i-rossii