Румуни месечно заврше до десет православних цркава
У БУКУРЕШТУ ГРАДЕ НАЈВИШУ ЦРКВУ НА ЈУГОИСТОКУ ЕВРОПЕ
ПОСВЕЋЕНУ „СПАСУ РУМУНСКОГ НАРОДА“
Црква у Букурешту
РУМУНИЈА доживљава бум изградње цркава, при чему се месечно заврши до десет нових богомоља, док огромна катедрална црква у Букурешту полако добија обрисе.
Међутим, неки Румуни се буне због трошкова у једној од најсиромашнијих држава Европе а посебно зато што је у питању новац из државне касе.
Након револуције 1989, православна црква је почела да доживљава процват у Румунији.
Готово 90 одсто становништва су православци а након пада Чаушескуа, црква је искористила супериорну позицију у земљи, градећи нове верске објекте, отприлике три недељно.
Букурештанска црква у градњи биће посвећена спасу румунског народа и треба да буде највиши верски објекат у у југоисточној Европи.Чак ће надвисити и свог првог суседа – огромну Палату народа Николае Чаушескуа.
Румунија, која је 2009. добила пакет помоћи ММФ-а и једна од најсиромашнијих чланица ЕУ, даје милионе евра Православној цркви сваке године.
И пораст броја цркава у Румунији и блиски однос свештенства са политичарима једним делом се може објаснити казненим мерама Чаушескуовог режима када су десетине цркава уништене а многи православни лидери сарађивали са комунистима да би преживели.
Колаборација између црквених лидера и комуниста је помогла да се одржи „јаки осећај сарадње између цркве и државе који видимо данас, при чему држава финансира многе верске активности,“ каже Ливиу Андрееску, који се бави односима цркве и државе.
Румунски министар за верска питања, Виктор Опаски, признаје да постоји блиска сарадња између цркве и политичара током изборних кампања и да то „није добро“.
Међутим, додао је да постоје познати историјски проблеми. „Комунисти су узимали од цркве и она је изгубила сву своју имовину. Сада држава настоји да то надокнади, враћајући мали део онога што је узето“.