На Криту договорено да „Свети и Велики Сабор” постане стална институција

 ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ: ПОРУКЕ САБОРА ЋЕ ЧУТИ ОНИ КОЈИ СЛУШАЈУ „ГЛАС СВОЈЕ ЦРКВЕ”

• Текст „Посланице православним људима и сваком човеку добре воље” обзнањен је после заједничке литургије свих учесника у цркви Светих Петра и Павла, у граду Ханија. У њој се наглашава да је Православна црква једна црква: „Православне помесне цркве нису конфедерација цркава већ једна Света Саборна и Апостолска црква”
• Једно од најзначајнијих места гласи овако: „Православна црква ће водити дијалог са другим хришћанским црквама, са инославним хришћанима, али дијалог не подразумева компромисе у питањима вере”
• Посебно се указује да Православна црква брак сматра неразоривим савезом мушкара и жене у љубави, а породица се назива „малом црквом” и сматра једином гаранцијом васпитавања деце
• Остаје да се види: да ли ће четири одсутне цркве – Руска, Антиохијска, Бугарска и Грузинска – признати скуп на Криту за Свеправославни Сабор. Руска православна црква је данас објавила да проучава „критске документе”

         СРПСКИ патријарх Иринеј оценио је да ће поруке Сабора православних цркава на Криту чути онај ко слуша “глас своје цркве” и додао да не верује да ће учешће Српске православне цркве (СПЦ) пореметити односе с руском црквом.

         Он је у интервју за Политику казао да се црква ником не намеће силом, нити политиком, већ да она предлаже, а од народа и од сваког човека зависи да ли ће то да усвоји или не.

         Он је казао да се на Сабору говорило и о стању на Косову, као и о проблему у односу СПЦ с Румунском црквом за шта је васељенски патријарх Вартоломеј предложио да те проблеме две цркве реше саме.

         На питање о опасности јавних говора неколико поглавара православних цркава о секуларизацији Европе, о томе да она губи хришћански лик и да се православна црква маргинализује, патријарх је казао да црква никада није “живела” у неком благостању и да је секуларизација присутна у “нашем животу”.

         “Покушавамо да покажемо да је оно што представља живот једне цркве нешто што је најцелисходније за један народ, да даје значаја људском животу, односима и слободи људи”, казао је Иринеј и додао да је живот незамислив без истине и морала који црква проповеда.

         Управо завршени Сабор православних цркава на Криту окупио је поглаваре и делегације 10 од 14 аутокефалних цркава.

         Остаје да се види: да ли ће четири одсутне цркве – Руска, Антиохијска, Бугарска и Грузинска – признати скуп на Криту за Свеправославни Сабор.

         Руска православна црква је данас објавила да проучава „критске документе”.

         Један од њих је „Посланица православним људима и сваком човеку добре воље”.

         У Посланици се наглашава да је Православна црква једна црква: „Православне помесне цркве нису конфедерација цркава већ једна Света Саборна и Апостолска црква”.

         Текст Посланице је обзнањен после заједничке литургије свих учесника у цркви Светих Петра и Павла, у граду Ханија.

         У њој се наглашава да је договорено да „Свети и Велики Сабор” постане „стално дејствујућа институција”.

         У Посланици се подвлачи да ће помесне цркве непрекидно радити на „реевангелизацији народа Божијег у савременим секуларизованим друштвима и на евангелизацији оних који још нису спознали Христа”.

         Једно од најзначајнијих места гласи овако: „Православна црква ће водити дијалог са другим хришћанским црквама, са инославним хришћанима, али дијалог не подразумева компромисе у питањима вере”.

         У посланици се размах фундаментализма, који се догађа у различитим религијама, квалификује као „израз болесне религиозности”.

         Посебно се указује да Православна црква брак сматра неразоривим савезом мушкара и жене у љубави, а породица се назива „малом црквом” и сматра једином гаранцијом васпитавања деце.

         Свој однос према науци Православна црква је са Крита дефинисала овако: „Црква је захвална Богу који је научницима дао дар откривања неиспитаних хоризоната Божанске творевине… Развој природних наука и технологија доноси корист, али га прати и низ негативних последица.”

         У Посланици се указује на манипулације слободом, укидање вредних традиција, оспоравање моралних вредности… Уз упозорење да је еколошка криза настала из духовних и моралних разлога.

         Није изостало ни одређивање према држави: „Православна црква се н меша у политику. Њена реч остаје разумна и пророчка и нужно је мешање за добро човека”.

         Сабор је усвојио и енциклику, теолошки документ намењен свештенству и верницима.