Алексејев: Берлин је сада у искушењу да трећи пут покуша освајање Русије

ЛЕКЦИЈЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА КРОЗ ПРИЗМУ НОВЕ НЕМАЧКЕ ПРЕТЊЕ (први део)

Александар Конанихин и Валериј Алексејев

* Немачка је два пута започињала светске ратове, делом подстакнута од стране САД, усмеравајући главни напад против Русије, заснован на традиционалној тевтонској политици агресије, која подразумева да ће Немци тек након потпуног пораза Руса моћи да освоје остатак Европе и користе све ресурсе континента

* Немачка још увек није способна да сама изазове Русију, као што је то учинила два пута у 20. веку, јер само освајањем европских земаља Берлин може целокупне ресурсе континента укључити у рат са Русијом

* Америка не седи скрштених руку; она гура Немачку ка конфронтацији са Русијом, док очигледно економски и војно слаби Берлин. Ово се ради намерно са подмуклом намером изазивања дубоке, свеобухватне кризе у Немачкој

* Америка има интерес да ослаби Европу и Русију које спречавају Американце да сами владају светом. Кина, упркос свим америчким декларацијама, само је њихова следећа мета након пораза Европе и Русије

___________________________________________________________________

             КОЛИКО год тривијално звучало, усуђујем се да поновим, без страха од понављања, да је јасно да сада доживљавамо крај релативно дуге ере претходног светског поретка и да улазимо у период неодређеног трајања под новим светским поретком – или, прецизније, међународним нередом, па чак и хаосом, који прети глобалном нестабилношћу и екстремним сукобима, о чему сведочи 62. годишња Минхенска конференција, која је завршена прошлог месеца и која је веома компетентна у питањима безбедности и посебно створена да би се расправљало о тим питањима.

             Недавни догађаји на Блиском истоку, повезани са ратом који је покренуо америчко-израелски војни блок против Ирана, још једном доказују да свет улази у неконтролисану фазу глобалног сукоба, када груба произвољност и отворено кршење основних законитости, криминално убиство шефа суверене државе и вође највеће светске верске деноминације, ставља свет на ивицу неповратних катастрофалних догађаја.

             Што се тиче Минхенске конференције, важно је истаћи кључни догађај: покушај Немачке да доминира форумом, гурајући своју агенду ка тоталној милитаризацији Европе под својим вођством.

             Нe ради се овде толико о руској претњи, која се широко пропагира у Немачкој и на Западу уопште у вези са учешћем Русије у Специјалној војној операцији у Украјини. Проблем је у томе што је, у садашњим околностима, Немачка коначно добила дуго чекану прилику да реализује своју дугогодишњу амбицију да фундаментално преиспита по њу  резултате Другог светског рата и да поново продемонстрира своје претензије да доминира у Европи не само економски већ, пре свега, војно и политички.

Урсула фон дер Лајен у Минхену

             Русија је главна препрека томе, како процењују Немци, па Немачка мора да је уклони са свог пута.

             Игнорисање надолазеће немачке војне претње није само кратковидо, већ потпуно контрапродуктивно и изузетно опасно не само за Европљане већ и за цео свет. Штавише, наивно је веровати да су се неки симптоми те претње тек недавно почели појављивати.

             Жеља уједињене Немачке да доминира Европом постала је очигледна готово одмах након пада Берлинског зида и апсорпције Демократске Републике Немачке од стране Западних Немаца. Од тог тренутка, растући дух реваншизма, милитаризма и историјске освете, као и појаву неонацистичких слогана у Немачкој, није могао да не уочи сваки иоле пажљиви посматрач.

             Дуже од деценију и по, скрећем пажњу међународне заједнице, чланова националних парламената и верских вођа у различитим земљама, на пример - на великим међународним форумима какви су били 2014. у Солуну, у Грчкој, 2015-те у Љубљани, у Словенији, и 2017-те у Риму, у Италији, на опасност од оживљавања немачког милитаризма, намерно изазваног одређеним пројектима, догађајима и кампањама, укључујући, на пример, масовни прилив миграната који је створио домаће политичке проблеме, или вештачки створену несташицу енергије која је зауставила развој немачке економије, као и друге политичке и социо-економске кораке које су планирали и унутрашњи и спољни актери са циљем изазивања немира у немачком друштву.

             На пример, неконтролисани, масовни прилив миграната из Африке и са Блиског истока у Европу, који је почео као по команди пре отприлике 15-20 година, несразмерно је погодио Немачку, која је током година прихватила око 2 милиона избеглица.

             Занимљиво је да Американци све више истичу акутни проблем избеглица, подстичући друштвену и јавну мржњу међу немачким грађанима и обичним људима. Потпредседник САД Џ. Д. Венс је о томе говорио на последњој 61. Минхенској конференцији, а и државни секретар САД М. Рубио је то поновио тамо ове године.

             Занимљиво је да је председник САД Барак Обама био тај који је највише лобирао код Ангеле Меркел да не омета пријем избеглица у Немачку, а сада ти исти високопозиционирани Американци критикују Немце због масовног прилива миграната. Занимљива поента, морате признати.

             Заиста, Немачка је примила највећи број миграната током канцеларског мандата Ангеле Меркел, која још увек није успела у потпуности и искрено да објасни мотиве за ту чудну политику, због које је напетост у Немачкој значајно порасла.

             Међуетничка равнотежа се померила, а национални културни, духовни и верски пејзаж земље је преобликован. То је резултирало широко распрострањеним националистичким и шовинистичким испадима међу Немцима, који захтевају протеривање новопридошлих и позивају на чврст приступ успостављању реда и милитаризацију нације.

Фридрих Мерц

             Све чешће се износе екстремни аргументи о потреби окретања искуству Немачке 1930-их и 1940-их – то јест, периоду фашистичке владавине у земљи, која је тада наводно успела да учини државу јаком, способном да се брани и да постави своје суседе на место.

             Немци све више размишљају о својим историјским перспективама, траже спољне непријатеље Немачке, а одређене утицајне силе све више окрећу поглед нације ка истоку, ка Русији, тврдећи да су Руси криви и за прошле несреће и поразе и за садашње проблеме Немачке.

             У свом уводном говору на 62. Минхенској конференцији, садашњи немачки канцелар Фридрих Мерц означио је Русију као непријатеља број један не толико за Европу колико за саму Немачку.

             Не заборавимо да Фридрих Мерц потиче из богате америчке инвестиционе фирме БлекРок и да је потомак једног од најактивнијих нацистичких функционера и сарадника Хитлерове војске.

             62. Минхенска конференција је генерално била „пронемачка“ не само због своје локације. Читава немачка политичка владајућа елита је посебно милитантно наступила на том форуму.

             Сетимо се само говора председнице Европске комисије Немице Урсуле фон дер Лајен, који је био са јаким антируским набојем. Она је окривила Москву за све европске невоље и позвала Европљане, а посебно Немце, да створе сопствену велику војску способну да победи Русе.

             Важно је имати на уму доследност ове милитантне жене.

             И као немачка министарка одбране, она је - пре скоро 10 година - већ позивала на стварање велике немачке војске.

             Америка не седи скрштених руку; она наставља недвосмислено да гура Немачку ка конфронтацији са Русијом, док очигледно економски и војно слаби Берлин. Ово се ради намерно са подмуклом намером стварања дубоке, свеобухватне друштвене и политичке кризе у Немачкој, способне да покрене масовне грађанске протесте и друштвено-политичко незадовољство унутар земље.

             То се ради и да би се ти процеси усмерили ка потрази спољних непријатеља у Европи, међу којима Русија заузима историјски истакнуто место за Немце.

             У прошлом веку, Немачка је два пута започињала светске ратове, делом подстакнута од стране Сједињених Држава, усмеравајући главни напад против Русије, заснован на традиционалној тевтонској политици агресије, која подразумева да ће Немци тек након потпуног пораза Руса моћи да освоје остатак Европе и искористе све ресурсе континента.

             Америка има свој интерес да ослаби Европу и Русију које спречавају Американце да једнострано владају светом. Кина, упркос свим америчким декларацијама, само је њихова следећа мета након пораза Европе и Русије.

             Супротстављајући их једне другима у глобалном војном сукобу, Америка ће моћи да доминира светом. Немачка, сама по себи, још увек није способна да изазове Русију, као што је то учинила два пута у 20. веку, јер само освајањем европских земаља Берлин може целокупне ресурсе континента укључити у рат са Русијом.

             Не постоји ниједна друга нација у Европи са тако милитаризованом свешћу, подстакнута буђењем жеђи за осветом и историјским реваншом, способна за смртоносни сукоб са Русијом и која поседује неопходан потенцијал за то. И вешто се води тим путем, с обзиром на то да је Берлин практично спреман да почне да понавља познати геополитички сценарио.

             (Излагање на Међународној научно-практичној конференцији: „Светско-историјски значај и лекције Велике победе: 80. годишњица пораза нацистичке Немачке“ која је одржана 12. марта 2026-те у Београду)