Коначно утврђено ко по Африци прави „вештичије прстенове”
НЕМАЧКИ НАУЧНИК ИЗ ХАМБУРГА НОРБЕРТ ЈИРГЕНС ОТКРИО ДА СУ ТО МИШОЛОВКЕ ЗА ХВАТАЊЕ ВОДЕ (ВЛАГЕ) У ПУСТИЊИ
- „Вештичији круг” је прстен вечно зелене траве у пречнику од два до 40 метара, у чијем центру се налази суво, беживотно тло. Таквих кругова има веома много у пустињама југозападне Африке
- Јиргенс утврдио да у њима делује мноштво пустињских термита који једу корење траве у средини и праве подземне галерије над којима ништа не расте, а саме су резервоари влаге који напајају вечно зелену траву која расте по ободу кругова
НАУЧНИЦИ су коначно разоткрили тајну такозваних „вештичијих кругова” у пустињама Намибије, на југозападу Африке.
Учинио је то немачки научник Норберт Јиргенс, професор универзитета у Хамбургу, у раду објављеном у научном часопису Science.
„Вештичији круг” је прстен вечно зелене траве у пречнику од два до 40 метара, у чијем центру се налази суво, беживотно тло. Таквих кругова има веома много у пустињама југозападне Африке .
Опстају на једном истом месту и до 75 година, а појављују се и нестају - бар тако је досад изгледало - без икаквог видљивог разлога.
Раније су научници сматрали да њихово појављивање има везе са особеностима земљишта. Неки су веровали да се ради о „самоорганизацији биљака” или да их праве - мрави.
Јиргенс је доказао да је последња претпоставка најближа истини, али да у улози „главних јунака” уопште нису мрави.
Он је - пре него што је успео да све разјасни - чак 40 пута путовао у Африку. А утврдио је: да су „вештичији кругови” својеврсне мишоловке за хватање воде (влаге) у пустињи.
Механизам мишоловке функционише овако: пошто у центру „вештичијих кругова” нема растиња - нема ни „корисника влаге” па се она, брзо прошавши кроз песак, дуго чува испод површине. Тај чудни резервоар влаге управо и храни траву која расте по ивицама круга.
Да би утврдио како су постали, Јиргенс је почео да проучава инсекте који живе унутар „вештичијих кругова”. И, установио је да у свима њима - и у сушној и у кишној сезони - живе искључиво пустињски термити (Psammotermes allocerus).
Немац је посебну пажњу посветио „вештичијим круговима” који су били тек у формирању и утврдио да у њима делује мноштво термита који једу корење траве у средини и праве подземне галерије над којима ништа не расте. А онда, кад се све гледа са висине или „из авиона”, заиста све и личи на „вештичије кругове”.
Јиргенс посебно наглашава: „Термити се, по утицају на околину, могу упоредити са дабровима. Термити их чак надмашују по површини територије коју су у стању да „обраде”. Управо они су огромне пустињске пределе, где је могућа вегетација само у сезони киша, претворили у терене којима доминира вечно зелена трава и растиње. А то онда омогућава преживљавање и многим другим животињским врстама за време сушне сезоне, нарочито у сушним годинама”.