Биљним и животињским врстама прети шесто масовно изумирање
НОВО ИСТРАЖИВАЊЕ НАУЧНИКА СА УНИВЕРЗИТЕТА „ДЈУК“ УПОРЕДИЛО СТОПЕ СМРТНОСТИ НА ПЛАНЕТИ У ПРОШЛОСТИ И САДА
- Вођа истраживања биолог Стјуарт Пим израчунао је да су животињске и биљне врсте пре појаве човека изумирале стопом од једне на милион. Сада је стопа смртности 100 до 1.000 пута већа
- Око 66 милиона година уназад, у једном таквом изумирању нестали су диносауруси и три четвртине врста на Земљи. Пре око 252 милиона година, у Великом умирању (како је названо треће изумирање) нестало је више од 90 одсто врста
БИЉНЕ и животињске врсте нестају хиљаду пута брже него пре појаве човека. Научници упозоравају да се свет налази на прагу новог, шестог, масовног изумирања.
Ново истраживање научника са Универзитета „Дјук“ упоредило је стопе смртности у прошлости и сада. Закључили су да врсте тренутно умиру десет пута брже него што се претходно веровало.
„На рубу смо шестог масовног изумирања. Да ли ћемо га избјећи зависи од наших потеза“, истиче вођа истраживања биолог Стјуарт Пим.
Рад је објављен у часопису Сциенце, а научна заједница похвалила је истраживање, јер је једно од ретких које се усредсредило на стопе изумирања а не на број врста које сваке године нестану.
Притом, истраживање је рађено тако да се израчуна „стопа смртности“ врста на милион врста.
Пим је 1995. године израчунао да су животињске и биљне врсте пре појаве човека изумирале стопом од једне на милион.
Сада је, у светлу нових података, поменути биолог ревидирао своје истраживање на 0,1 врсту, а у складу са тиме садашња стопа смртности је 100 до 1.000 пута већа.
„Комбинацијом бројних фактора врсте нестају много брже него раније. Ипак, најбитнији од свих је нестанак природних станишта за шта је главни кривац човек“, наглашавају Пим и његов сарадник Клинтон Џенкинс са Института за еколошка истраживања у Бразилу.
Према његовим речима, у рачуницу треба додати и инвазивне врсте, климатске промене и изловљавање.
„Добар пример је белорепа океанска ајкула, која је некада била један од најраширенијих морских предатора. Сада су толико изловљене да се изузетно слабо виђају“, каже биолог Борис Ворм са Далхаус универзитета.
„Уколико ништа не предузмемо, ситуација ће да крене као са диносаурусима“, објашњава Ворм.
До сада су се пет пута десила велика изумирања живота на планети.
Око 66 милиона година уназад, у једном таквом изумирању нестали су диносауруси и три четвртине врста на Земљи. Пре око 252 милиона година, у Великом умирању (како је названо треће изумирање) нестало је више од 90 одсто врста.
Ипак није све изгубљено. Једна од прича које уливају наду је она о златном лављем тамарину. Пре неколико деценија веровало се да су ови ситни примати изумрли због нестанка природног станишта.
Међутим, онда су пронађени у забаченим крајевима Бразила и одгајани у заробљеништву, а биолози су се изборили да се за њих одвоји једно парче прашуме. Популација златних лављих тамарина се сада потпуно повратила.
