Ево чиме ће и како Русија одговорити на могући амерички напад са 7000 ракета

ПОГЛЕДАЈТЕ ДОКУМЕНTАРНИ ФИЛМ АРКДИЈА МАМОНТОВА „ШТИТ РУСИЈЕ”

 

• До 2016. америчке оружане снаге моћи ће да концентришу моћну групацију крстарећих ракета, више од 7.000, поред граница Русије. Управо тај план су Американци назвали муњевитим глобалним ударом. Крстареће ракете лансирале би се истовремено из разних праваца
• Пет хиљада томахавка полеће са носача на мору, остале полећу из оперативних региона. Такав план већ постоји. Руска ПВО једном недељно изводи вежбе сличне борбеним дејствима
• Концерн „Алмаз-Антеј” производи чувене системе С-400 и будући систем С-500. Окупио је 60 научно истраживачких институција и фабрика. На стварању ракетног штита Русије ради 90.000 људи
• Јан НОВИКОВ, генерални директор „Алмаз-Антеј”:  У случају глобалног конфликта неће бити победника, нуклеарни арсенал поцепаће земаљску куглу више него једном. Ми треба да покажемо противнику да можемо да одбранимо своје највише карике командовања и средства узвратног удара. Ако противник схвати да неће успети да нас обезглави - онда он никад неће кренути у конфликт
• Ракете система С-400 користе хладни вертикални старт. Пре активирања маршевског ракетног мотора, лансирају се из контејнера на висину од преко 30 метара. За време лансирања помоћу гасно динамичког система ракета се окреће према циљу. Прецизност погађања је апсолутна. Ракета има способност да по потреби укључи над-маневарску способност, односно, да лети као ласта коју је немогуће пратити
• Павел СОЗИНОВ, главни конструктор „Алмаз-Антеј”: Мало ко зна да су у САД извођене комплексне вежбе уз ангажовање снага за нуклеарно обуздавање под шифрованим називом „Медвеђе копље”. Први пут су у пракси увежбавани фрагменти концепције и реализације такозваног глобалног муњевитог удара
• Генерал Кирил МАКАРОВ, заменик команданта снага ВКО (ваздушно космичке одбране):  У глобалном удару наш потенцијални противник може да примени 500-600 крстарећих ракета.  Хиперсоничне летелице су будућа средства оружане борбе о којима говоримо, а у будућности, после 2020., то су ваздушно-космички авиони
• Први пут у постсовјетско време у Русији се граде две нове фабрике које ће производити противавионске ракетне системе. Оне ће моћи да уништавају непријатељске дронове, сателите и орбиталне летелице у ближем космосу. То је потпуно ново оружје. Отворена су велика градилишта у Кирову и Нижњем Новгороду

          Штит Русије

          Аркадиј Мамонтов (2015.)

          Филм Аркадија Мамонтова „Штит Русије” о томе како се током последњих година у Сједињеним Америчким Државама активно ради на развоју концепције „Муњевитог глобалног удара”.  Један сат након што добију наређење свог председника, Американци могу да нападну циљ било где на планети.

Студио ауторског програма Аркадија Мамонтова 

Приказује

Штит Русије

          МИ у Русији размишљамо на свој начин, одлучујемо на свој начин и чувамо наш национални интерес. То веома нервира и љути глобалну империју. Она сматра да је њено место на земљи најважније и да сви морају да јој се потчине. А за оне који то не желе постоји мера принуде. Амерички империјалисти разрадили су концепцију муњевитогог глобалног удара.

          А ми, - чиме ћемо одговорити?

          До 2016. америчке оружане снаге могу да концентришу моћну групацију крстарећих ракета, више од 7.000 јединица, поред граница Русије. Управо тај план су Американци назвали муњевитим глобалним ударом.

          Крстареће ракете лансираће истовремено из разних праваца.

          Овако ће отприлике изгледати напад НАТО-а. 

          Пет хиљада томахавка полеће са носача на мору, остале полећу из оперативних региона. Такав план већ постоји. Руска ПВО једном недељно изводи вежбе сличне борбеним дејствима.

          Добијена је информација да је авијација противника почела наношење концентрисаног ракетног удара.

          Прва, друга, трећа, четврта – довести снаге и средства у готовост број један.

          Вољно…

          Легендарни маршал Жуков рекао је једном приликом: „Тешка невоља очекује земљу која неће моћи да одбије ваздушни удар противника”.

          Ово су системи С-400, најсавременија средства противваздушне одбране Русије. Потребно им је свега пет минута да буду спремни за одбијање напада муњевитог глобалног удара.

          Одбрану од муњевитог глобалног удара чине најсавременији системи С-400 „Тријумф”, који се већ испоручују руским трупама. Небо изнад централног индустријског региона земље заштићено је овим системима. Кључни елемент ваздушно-космичке одбране Русије представља холдинг концерн „ГОЗ Алмаз-Антеј” формиран 2002.

          Управо „Алмаз-Антеј” производи чувене системе С-400 и будући систем С-500. Концерн је окупио 60 научно истраживачких институција и фабрика. На стварању ракетног штита Русије ради 90.000 људи.

          Јан Новиков, генерални директор концерна ПВО „Алмаз-Антеј”:

          Ако говоримо о значају наших система које сада испоручујемо и развијамо, онда је то неоспорно штит.

          У случају глобалног конфликта неће бити победника, нуклеарни арсенал поцепаће нашу земаљску куглу више него једном. Ми треба да покажемо противнику да можемо да одбранимо своје највише карике командовања и средства узвратног удара. Ако противник схвати да неће успети да нас обезглави, онда он никад неће кренути у конфликт.

          Обуховска фабрика одбрамбене индустрије у Санкт Петербургу. Још у царско време ова фабрика је производила наоружање за руску императорску армију. Она је данас водеће предузеће северозападног регионалног центра концерна и елита радничке класе.

          Иван Тимофејевски, монтер у фабрици „ГОЗ Обуховски завод”:

          Ја овде радим одавно, од 1981. Производили смо уникатне ствари, али, могло би се рећи, некако са колена, сад је набављена нова опрема, повећана продуктивност, побољшан квалитет, ту је погон за ласерску обраду, прецизнији полуфабрикати, квалитетније склапање, имамо и државне поруџбине, мислим, за доста наредних година и све то можемо да реализујемо могућностима којима располажемо и овом опремом и зато, ако и буде неких санкција, мислим да неће утицати на рад нашег предузећа. 

          (Водитељ) У фабрици се производе елементи за ваздушно космичку одбрану и све се држи у тајности. Нама је дозвољено да снимимо овај погон.

          Михаил Подвјазников, генерални директор „ГОЗ Обуховски завод”:

          Производи су апсолутно другачијег квалитета, производња ради на потпуно другачијим принципима и најмодернији пројекти који постоје у инжењерској мисли у Русији могу се реализовати. То није било могуће да се ради са старом опремом, таквом као што је опрема за мерење или испитивање. При том, желим да нагласим да је, на пример, у сектору за пробна испитивања који ће ове године бити отворен, сва опрема домаће производње, што је веома важно, у њему нема ни једног увозног инструмента.

          (Водитељ) Већ неколико деценија против наше земље  припрема се операција под шифрованим називом „Џиновско копље”. Изненадни концентрисани удар крстарећим ракетама из северног, јужног и источног правца. Непријатељ машта да тим копљем погоди у само срце Русије.

          Анатолиј Шевченко, начелник штаба 4. дивизије ПВО, пуковник:

          Ја сам војник из времена Совјетског Савеза. Још тада је постојао програм „Џиновско копље”, дакле, удар са севера, северног пола… Совјетски Савез се тада спремао за то. У историји се мало шта ново дешава, све се на неки начин враћа, али на новом нивоу, нове базе, наоружање и техника и ми се такође припремамо да извршимо задатак у новим условима.

          За систем противваздушне одбране крстареће ракете су свакако тежак задатак, али упркос томе моћне противавионске ракете са аутоматизованим системима за управљање и са моћним средствима противваздушне одбране омогућавају да се ти задаци поуздано решавају, при том, од момента откривања до уништења крстареће ракете може да прође само неколико минута.

          (Водитељ) Ово је Московски завод – „Авангарда”. Током 90-их био је практично мртав. Производња је морала да се обуставља због мраза јер његови погони ни кров нису имали. Лопови и пљачкаши врзмали су се око њега, био им је потребан простор за следећи у низу трговинско – забавних центара.

          Генадиј Кожин, генерални директор „ММЗ Авангард”:

          Због одсуства државних поруџбина, односно, недостатка војно – техничке сарадње током 90-их и почетком 2000-их фабрика је потпуно запуштена. За то време изгубили смо велики број стручњака. Сећам се како су изгледали погони са машинама прекривеним најлонским тракама, а на поду скоро да нема ниједног квадратног метра суве површине зато што практично нема крова.

          (Водитељ) Противавионске ракете нове генерације. Испод ове конструкције смештена је активна глава самонавођења која даје ракети способност да маневрише као малена птица ласта, чија брзина лета достиже 170км на сат. Те птице су назване „децом ваздуха”, њихова маневарска способност је запањујућа.

          За разлику од иностраних, њима сличних ракета, ракете система С-400 користе хладни вертикални старт. Пре активирања маршевског ракетног мотора, ракете се лансирају из контејнера на висину од преко 30 метара. За време лансирања помоћу гасно динамичког система ракета се окреће према циљу.

          Прецизност погађања је апсолутна. Ракета има способност да по потреби укључи над-маневарску способност, односно, да лети као ласта коју је немогуће пратити. Све ове ракете и системи стварају се као противтежа концепцији муњевитог глобалног удара, коју тако ревносно смишљају у Сједињеним Америчким Државама.

          Тринаестог децембра 2013. председник Русије рекао је следеће: „Ми пажљиво пратимо развој такозване концепције разоружавајућег муњевитог глобалног удара. Таква концепција постоји и активно се развија у неким земљама.

          Реализација тих планова може имати крајње негативне последице за регионалну и глобалну стабилност. Повећавање потенцијала стратешких високо прецизних система у ненуклеарној форми заједно са повећавањем могућности система ПРО може да доведе до анулирања свих раније постигнутих споразума у области ограничавања и смањивања стратешког нуклеарног наоружања, као и до нарушавања такозваног стратешког баланса снага. Ми то добро разумемо и знамо шта у вези с тим треба да чинимо”.

          Годину дана касније Пентагон је извео тајне вежбе под називом „Медвеђе копље”.

          Павел Созинов, главни конструктор концерна ПВО „Алмаз-Антеј”:

          Мало ко зна да су у САД извођене комплексне вежбе уз ангажовање снага за нуклеарно обуздавање под шифрованим називом „Медвеђе копље”. Први пут су у пракси увежбавани фрагменти концепције и реализације такозваног глобалног муњевитог удара. Био је ангажован велики број снага и средстава, извођено је комплексно математичко моделирање оријентисано управо на решавање два принципијелно нова задатка – обезглављивање и разоружање. О томе у штампи ништа посебно није речено, поред осталог, то се може претпоставити, и зато што су  разлог за конфликт и за наношење удара била два конфликта, у Украјини и Прибалтику. Али, то је повод и фотографска позадина, а за све остало, што се тиче обликовања, биле су покренуте и изведене реалне операције.

          То се односило не само на обликовање помоћу модела, него и на решавање задатака темељне обраде активности, односно  изласка у зоне базирања, ангажовања крстарећих ракета итд. Разуме се, нису гађали објекте као на нашој територији, али су борбени системи били присутни у процесу вежби.

          (Водитељ) Данас Американци имају 10.000 дронова, свака трећа летелица ВВ САД јесте беспилотна летелица. Имају мале и велике, оне које носе крстареће ракете, а то је све оружје за напад.

          Игор Коротченко, војни експерт:

          Један сат након добијања наређења од председника, Американци могу да нападну циљ било где на планети. У оквиру супротстављања таквим америчким плановима код нас у Русији се ствара систем ваздушно космичке одбране.

          Наравно, главни инструмент за реализацију те концепције јесу ватрена средства. То су у пре свега мобилни системи пете генерације С-500.

          Наша обавештајна служба доставља потпуне информације о садашњим активностима САД, а то су првенствено – хиперсоничне борбене летелице. Управо С-500, који се сада пројектује и појавиће се већ 2015-16. г., полази од тога да ће се до 2020. у америчком наоружању наћи хиперзвучна борбена летелица.

          Кирил Макаров, заменик команданта трупа ВКО (ваздушно космичке одбране) за ПВО, генерал-мајор: 

          (Отворени космос. Космичке трупе САД Мини Шатл Х 37б)

          У глобалном удару наш потенцијални противник примениће читав спектар средстава за наношење удара, а то су у првом реду интерконтиненталне балистичке ракете, а затим крстареће ракете. У једном удару они могу да примене 500-600 крстарећих ракета.

          Хиперсоничне летелице су будућа средства оружане борбе о којима говоримо, а у будућности, после 2020., то су ваздушно-космички авиони. Претпостављамо да ће главни објекти тих средстава бити, наравно, објекти највишег ранга војног руковођења, објекти нашег узвратног удара које можемо да применимо, а сем тога то ће бити објекти органа за руковођење стратешким ланцем оружаних снага Руске Федерације, али и објекти инфраструктуре и економије наше земље ради осујећивања наших каснијих адекватних борбених дејстава ако поприме дуготрајан карактер.

          (Водитељ) На другом крају планете разговарамо са људима који много знају о војној политици САД. Ајван Иланд, аутор чланка о војној политици Америке и стратешком наоружању, бивши директор сектора за политику одбране Катоновог Института у Вашингтону.

          Ајван Иланд, политиколог, директор сектора за политику одбране Катоновог Института (САД):

          Буш је сматрао да је најбоља одбрана – напад, а ја сматрам да је најбоља одбрана – одбрана. Наравно, ми нећемо нападати Русију јер Русија има нуклеарно оружје, али нападаћемо друге земље, Ирак, Сирију. Ми смо неформална империја, имамо савезнике у НАТО и Јапану. Они су настали у време Хладног рата да би се супротстављали Совјетском Савезу. Њихов задатак је да проширују утицај САД у Азији, у Европи, у Персијском заливу, где ми такође имамо савезнике.

          Ми сматрамо да ћемо на тај начин стабилизовати ситуацију у свету, али ја мислим да је управо обрнуто – да је дестабилизујемо. Погледајте шта смо урадили са Либијом, Ираком, Авганистаном, Украјином. У Европи већина наших савезника су они који имају историју инвазије на територију Русије – Немачка, Пољска, Шведска. Произлази да се у Европи ми ослањамо на оне земље које су некада нападале Русију.

          Стив Фетер, стручњак за нуклеарно наоружање САД:

          Прво, нема никаквих система за муњевити глобални удар, постоји концепција система. У САД се тестира и проучава БГУ систем (брзи глобални удар) као претпостављена могућност. Обамина администрација захтевала је процену тог система, тако да никакв систем не постоји. Ја сам учествовао у многим расправама о БГУ на разним нивоима и нигде није поменуто да је тај програм усмерен против Русије или неке друге земље са нуклеарним оружјем. БГУ је програм који ће моћи оперативно да реагује на терористички напад или је усмерен против деградираних земаља (отпадника), као што су  Северна Кореја или Иран, који се спремају да лансирају ракете против САД и њихових савезника. БГУ ће нам омогућити да за 30 минута или за један сат нападнемо нашег непријатеља не напуштајући територију Америке.

          Ајван Иланд, политиколог, директор сектора за политику одбране Катоновог Института (САД):

          То је борбени систем који је предвиђен за примену у снагама ваздухопловства и флоте. Обичне бојеве главе инсталираће на интерконтиненталне балистичке ракете. То је изазвало забринутост код многих конструктора система БГУ, будући да Русија и Кина имају системе за  рано упозоравање. Може се да се деси да те земље помешају ненуклерау ракету са нуклеарним оружјем које покушава да погоди циљ, а то би била катастрофа. 

          Американци имају противракетни систем „Патриот” који свуда рекламирају. Неколико позиција америчких ПРО већ се налази у Источној Европи.

          Кирил Макаров, заменик команданта трупа ВКО (ваздушно космичке одбране) за ПВО, генерал-мајор:

          Приближавање НАТО земаља према руским границама потребно је због тога да би у нашој непосредној близини распоредили своје војне базе, пре свега аеродроме за базирање бомбардерске авијације која одлучујуће може да усмери ток и исход рата. Посматрајући ту ситуацију, то да се НАТО приближава нашим границама, може се поставити питање: Па, ко данас почиње нову конфронтацију?

          Насред руског поља уздиже се засечена пирамида. Овај објекат локално становништво  назива осмо светско чудо. У ствари, то је руски радар ДОН 2М, дужине 140 метара и 35 метара висине, а такође и неколико спратова испод земље. Ова радарска станица има јединствене могућности за откривање циљева у ваздуху и ближем космосу. У дословном смислу 60.000 антена омогућава да се кроз густо радарско сито просејавају сви простори који се налазе под  контролом ове станице. Овај објекат руске армије личи на огромни мравињак у којем је све подређено јасном поретку и циљу. Километри тунела и ходника и на самом дну, на минус осмом нивоу, –пулт за управљање.

          Станица за упозоравање може да надгледа космос на удаљености до 10.000 километара од Земље.

          Иља Грушевски, начелник сектора за алгоритам борбе и програм повезивања ПРО:

          Циљеви које опслужује радар лете брзином седам километара у секунди. При таквој брзини ниједан човек не може нормално да реагује и зато све ради по борбеном алгоритму. Људи само контролишу.

          Два пресретача кренула на циљ. Циљеви који нападају централни индустријски регион уништени. Утрошак пресретача - два, извештај завршен.

          Иљгар Тагијев, начелник сектора за алгоритам борбе и програм повезивања ПРО:

          Да би се елиминисала некажњена примена ракетног нуклеарног оружја у нашој земљи створени су системи противракетне одбране, системи за спречавање ракетног напада и системи за контролу космоса, који и остварују контролу простора у космосу и искључују некажњену примену ракетног нуклеарног оружја од стране било ког противника. Али, ако се удар деси биће несумњиво откривен и, наравно, руководство земље имаће времена да донесе одлуку о узвратним мерама и ризицима. 

          (Водитељ) Илустрација у америчком часопису из 1951. године. Војник САД под шлемом на којем пише: „Окупационе снаге”. У другом плану је карта Источне Европе и СССР-а. Обратите пажњу – Украјина је означена изван састава Совјетског Савеза и већ издвојена као окупирана територија. Москва је циљ. То је почетак Хладног рата, захуктава се трка у наоружању, ту је и превентивни фактор – присуство моћног оружја способног да заустави агресора.

          Јуриј Кнутов, директор Музеја трупа ПВО:

          Уопште, идеју окупације територије Русије западне земље одавно развијају. Када се завршио Други светски рат сви су рачунали да ће бити мир, нико није претпостављао да ће се наставити нека ратна дејства. Али, 1950. почиње рат у Кореји.

          За неколико дана амерички млазни ловци уништили су десетине севернокорејских авиона и извели нападе на њихове снаге и на југу.

          Чињеница је да су Американци одмах направили план да тај рат искористе као тренинг својих снага ратног ваздухопловства за будуће ударе по Совјетском Савезу. Односно, постојао је план „Дропшот”, који је предвиђао уништење неколико десетина градова Совјетског Савеза помоћу нуклеарних и конвенционалних бомби и Американци су одлучили да у Кореји мало тренирају.  Али, ништа од тога, наши ловци МИГ 15 и главна противавионска артиљерија задали су им смртни ударац.

          (Водитељ) Славна страница историје совјетске ПВО је – вијетнамски рат. Тада су наши противавионски системи успели да зауставе талас америчких бомбардера који су брисали са лица земље Ханој и друге градове Северног Вијетнама.

          Јуриј Кнутов, директор Музеја трупа ПВО:

          Током рата у Вијетнаму наш противавионски систем С-75 уништио је више од 1100 америчких авиона. САД су биле приморане да закључе мир под условима Вијетнама. Американци су тај систем назвали „убица Б-52”.

          Година 1973. Рат судњег дана. Блиски Исток, арапско – израелски конфликт, 22 дивизиона наоружана, ево, оваквим ракетама, била су упућена у Египат. За један дан и у једној борби Израел је изгубио пет авиона. То су били колосални губици. Израелци су били шокирани и одмах се обратили Американцима. У исто то време одвијао се рат у Вијетнаму, Американци су им рекли: ако ви будете губили пет авиона дневно, онда нама за Вијетнам неће ништа остати и захтевали су од Израела да потпише мир. Наш противавионски  систем С-125 и станицу за навођење ракета израелски пилоти назвали су „Low blow” („ниски ударац”).

          Година 1999., агресија НАТО против Југославије. Постоји изрека да Американци доносе своју демократију само у оне земље које немају савремену противавионску одбрану. Такав пример су догађаји у тој истој Југославији.

          Југословенска ПВО није могла адекватно да реагује на масовну инвазију авијације НАТО без ризика да буде уништена. Ипак, наш систем С-125 успео је да обори најмодернији, препун електронике, амерички невидљиви бомбардер „Стелт”. То је био удар на престиж САД. Ако земља нема савремени систем противавионске одбране, онда је вероватноћа да ће јој донети демократију бомбардерима веома, веома висока.

          (Водитељ) Вратимо се уназад неколико година. Још није било рата у Ираку, још није било бомбардовања Југославије, још је постојао Совјетски Савез и на Црвеном тргу одржаване велике војне параде које су демонстрирале моћ совјетске армије. Совјетски лидери увек су посебну пажњу посвећивали противваздушној одбрани.

          У Москви постоји читав рејон који је изградио Лаврентије Берија. Он је добио задатак од Стаљина да створи најбољи систем ПВО у свету. И задатак је био извршен. У тим, такозваним Стаљиновим зградама, налази се институт на чијем челу је био академик Александар Расплетин. Он је постао отац и оснивач совјетског, а затим и руског система ПВО који је у свету познат под називом „С”, што значи систем.

          „Ракете су спремне за борбена дејства. Станица за навођење прати циљ. Авион је ушао у зону захвата”. Из станице за навођење оператер укључује старт. Сусрет ракете са циљем, авион је погођен.

          Вјачеслав Хлапов, начелник сектора ГСКБ концерна ПВО „Алмаз-Антеј”:

          Ми у главном пројектном бироу пројектујемо оружје одбрамбеног карактера, то су системи противваздушне одбране. Њихов циљ је да бране, и наравно, док се такво оружје ствара, размишљаш о томе како ће твој рад убудуће, деценијама, штитити читаву твоју земљу.

          Сергеј Грачев, начелник сектора ГСКБ концерна ПВО „Алмаз-Антеј”:

          Никад није било чак ни алузије на то да ћу отићи негде у иностранство. Код омладине се дешава, настане ситуација – треба отићи, све оставити, али ја ћу да останем, сем тога и моја породица је таква, патриотска, која каже: „Не, треба, ипак, живети овде, у Русији, треба Русију развијати да би наши унуци касније рекли: - ми не желимо никуд да идемо”, да нико чак и не помисли на тако нешто. Треба живети у Русији.

          - А супруга, да ли вас подржава? Моја супруга такође овде ради, исто као ја, после завршеног факултета физике остала је овде.

          (Водитељ) Новиков Јан Валентинович, генерални директор концерна „Алмаз – Антеј”

          Јан Новиков, генерални директор концерна ПВО „Алмаз-Антеј”

          Све земље, наравно, иду у „лов” на неке иновације, конструкторска и технолошка решења својих опонената, али, то је увек било и јесте. Ако говоримо о лову, више га има у образовним установама зато што су у Научно истраживачким институтима и бироима за пројектовање људи који имају одговарајући приступ и ограничења, ту је теже, постоје границе које се могу сматрати и као издаја, али тамо где се студира, ако погледате техничке факултете, уопште, тамо је огроман лов.

          (Спикер)  Јан Валентинович прецизно говори, бира речи, зато што је сигуран да ће америчка војна обавештајна служба и ЦИА пажљиво гледати овај материјал.

          Потпуно је очигледно да су нас наши пријатељи, под наводницима, или непријатељи, потпуно одбацили, испитали су наше слабости више него једном. Разуме се, прво је био Балкан, затим Грузија, затим су стигли до Украјине, практично, већ су код нас, поред нашег плота почињу да нам диктирају услове. Наравно, то је наша слабост тих година. На војним саветовањима често говоре – да није била Украјина, нашли би други повод. Кад наша земља устаје, кад се Русија усправља, увек се нађу поводи да се опет отпочну неки ратови, да нас одбаце назад, да нас ослабе.

          (Спикер) Русија се обнавља као птица феникс, из пепела. Сетите се 90.-их година, како су отимане и разаране наменске фабрике, како су напијали омладину, квалификовану радну снагу, како су наше бомбардере секли за отпад и старо гвожђе. Године 1988. Американци су успели да добију дозволу од Украјине за утилизацију ТУ-160. Почело је уништавање најмодернијих авиона. Пилоти се сећају тих дана. Намерно су их постројили испред такозване гиљотине која је требало да сече наше авионе и у присуству америчких тутора почели да секу трупове авиона. Многима од њих биле су сузе у очима.

          Све то се радило да би се уништила руска моћ. Међутим, током последњих 14 година наша наменска индустрија подигла се из пепела и пропадања. Још много тога треба да се уради, али оно што се сад чини даје наду у будућност.

          Игор Коротченко, војни експерт:

          У савременом свету има веома мало земаља, могу се набројати на прстима једне руке, које могу да стварају средства за одбрану од удара из ваздуха или космоса. Русија је један од лидера.

          (анимација: Старт балистичке ракете. Откривање балистичког циља помоћу радара. Припрема средстава за борбену готовост.)

          Наменска индустрија је покретач развоја уопште, данашње руске индустрије. Онима који говоре да нису потребни такви системи саветовао бих да се сете познатих Наполеонових речи, који је рекао да народ који не жели да храни своју армију, мораће да храни туђу.

          Наш полигон у Астраханској области. Овде се тестирају најновији противавионски системи. Гађају се циљеви који имитирају крстареће ракете, бомбардере, а такође и беспилотне летелице.

          Александар Романов, командир дивизиона ЗРКС-400:

          Сада у свету не постоје системи аналогни С-400. Овај систем омогућава извршавање задатака у широком дијапазону великих брзина и различитих циљева, како крстарећих ракета и балистичких циљева, тако и тактичке авијације на удаљености до 300 километара и на висинама до 60.000 метара. Систем С-400 обухвата сет управљачког пулта и комплете ракетних дивизиона. Једна од предности овог система јесте то што може непосредно да уништава носаче система за ометање и циљеве који лете прикривени тим сметњама.

          Павел Созинов, главни конструктор концерна ПВО „Алмаз-Антеј”:

          Упоредо с тим концерн је развио и друге правце система С-300 у четири верзије, који се по својим карактеристикама суштински разликују од претходних система. Најважније је то што та нова ракета омогућава да се прошири зона погађања система фактички до 400 километара. Створена је апсолутно нова борбена машина ТОР-2, основно решење личи на претходну генерацију, али су практично проширени сви параметри. И најважније, у поређењу са претходном верзијом, удвостручен је борбени комплет.

          Упоредо са радарском опремом поставља се 16 ракета што омогућава решавање задатка у борбеном радијусу против високо прецизног оружја и у првом реду против крстарећих ракета ради непосредне заштите борбених формација од тих удара. Русија је увек развијала како наоружање, за одбрану, тако и офанзивно, али не ради извршења задатака превентивног напада, као што то данас раде Американци и низ других земаља које улазе у НАТО и спроводе такву идеологију. Код нас је у доктрини написано да ми нисмо потенцијални агресори, ми први не наносимо никакве ударе.

          (Спикер) Први пут у постсовјетско време у Русији се граде две нове фабрике које ће производити противавионске ракетне системе. Оне ће моћи да уништавају непријатељске дронове, сателите и орбиталне летелице у ближем космосу. То је потпуно ново оружје. Отворена су велика градилишта у Кирову и Нижњем Новгороду.

          Василиј Шупранов, генерални директор фабрике машиноградње у Нижњем Новгороду:

          Специфичност нове фабрике није само у размерама и бројкама, иако су импресивне. Укупна површина фабрике износи 60 хектара, површина главних производних просторија износи више од 147.000 квадратних метара. Број делова који се обрађују и склопова сопствене производње виши је од 80.000. Посебност овог предузећа је у томе што су овде концентрисана данашња најновија достигнућа науке и технике. Мислим да је ово један од најсвеобухватнијих инвестиционих пројеката у новој Русији.

          Нова фабрика концерна „Алмаз-Антеј” гради се на територији постојећег предузећа машиноградње у Нижњем Новгороду. 

          Данас је ово фабрика – савремених система ПВО, атомске машиноградње са богатом историјом и, наравно, наша традиционална оријентација – артиљеријског наоружања.

          У овој фабрици некада су производили легендарни 76-милиметарски топ ЗИС-3 који нам је помогао да победимо фашистичку Немачку. Овим оруђем наши војници су бранили Москву, Стаљинград и јуришали на Берлин. Данас ти топови дочекују и испраћају смене радника који производе С-400 и припремају се за производњу најмодернијих система С-500.

          Владимир Михејев, главни инжењер фабрике машиноградње у Нижњем Новгороду:

          Када је почео Велики Отаџбински рат наш главни конструктор Грабин израчунао је да за десет пута треба повећати производњу топова. За неколико месеци урађена је пројектна документација за нове јединствене топове, али у време ратног стања без државног комитета за одбрану у наоружање се није могао примити нови производ. Упркос томе, главни пројектант и директор фабрике преузели су на себе одговорност и почели производњу без одобрења главног штаба врховне команде.

          Треба рећи да је пројектант много ризиковао, али пред њим је био избор, или да пролази све могуће државне комисије за пријем, што је могло годинама да траје, или да одмах отпочне серијска производња оруђа толико потребног на фронту. Добри људи известили су о томе Стаљина.

          Пројектанта су позвали у Москву и за сваки случај затворили у подруму седишта главног штаба. Ту тешку ноћ он је провео у подруму у очекивању решења своје судбине и судбине топа. Стаљин је захтевао информације са фронтова о томе како се топ показао на бојном пољу. На свим странама, резултати борбених дејстава били су одлични и у коментарима је навођено да је тај топ неопходан на фронту. Све скупа, то је омогућило врховном главнокомандујућем да донесе одлуку о прихватању у наоружање ове врсте оружја.

          Александар Растјапин, доцент катедре Војне академије ваздушно-космичке одбране  „Жуков”:

          Данас се Русија налази пред новим изазовом. Неоспорна је чињеници да су савремени вишеканални противавионски системи – панацеја за сва питања ПВО. Зато, кад се ради о наношењу удара, Американци као прво увек постављају питање – а има ли та земља системе, је ли Русија испоручила макар С-300 ПС или ПМ? Оне земље које имају могућности да их формирају и развијају сада вероватно могу мирно да живе и постоје. А ако немају те системе оне у сваком тренутку могу да постану земље отпадници или земље у погледу којих ће Американци без икаквих санкција ОУН-а или других организација донети одлуку о наношењу удара у време које њима одговара, ноћу – како то они обично раде, знајући да неће добити одговор на тај удар.

          У међувремену наша држава формира свој савезнички блок. Није случајно да се у нашој Тверској академији ВКО обучавају људи који знају шта је то глобална доминација.

          Страни студенти: - Студирам на 5. години, ове године имамо 18 предмета.

          -  Ја сам дошао из друге земље, из Перуа. Свима је познато да Русија има најбољу технику, зато сам и дошао да овде студирам.

          -  Већина данашњих ратова води се због нафте. Ја мислим да сада многе западне земље и пре свега САД настоје да преузму нафту, да остваре своје циљеве и прошире свој утицај. Америка изводи агресију против земаља које немају довољно војних снага да се одбране.

          -  Ми смо војници из Малија, дошли смо овде да студирамо, да прођемо добру обуку. У поређењу са другим оружјем у свету руско је најбоље. Ето, због чега нас је наша земља овамо послала, да добро упознамо то оружје, да га проучимо и бранимо нашу земљу од агресије. Мали је земља богата ресурсима, на пример, нафтом, имамо злато и манган. У томе је разлог рата у нашој земљи. Нашу земљу хоће нелегално да окупирају и да користе њене ресурсе. Америка је центар мозгова, центар за конфликте. Управо Америка подржава све те конфликте, укључујући Барака Обаму. И то је тај центар свих раздора, нереда и масакра у свету.

          Константин Гусељников, капетан руске армије, за неколико секунди може да одреди тип и могућности циља. Читава противваздушна и космичка одбрана Русије ослања се управо на овакве официре.

          Константин Гусељников, командир радарске чете:

          Наша земља није мала, има велике резерве ресурса. Због тога неко може да пожели да их узме за себе. А зашто да их тек тако дамо – ево, узми! То је наше, наш дом, наша отаџбина. Зашто би давали некоме оно што припада нама?

          Крајем 19. века на заседању Државног савета Александар III изговорио је следећу крилатицу: „У читавом свету ми имамо само два верна савезника – нашу армију и флоту. Сви остали првом приликом окренуће се против нас”. 

          Аутор филма

          Аркадиј Мамонтов

          Режисер

          Јевгениј Зајченко

          ВГТРК

          Превела

          Ксенија Трајковић