Два лица исте политике против Србије

П Р В И  П О Г Л Е Д

ЗАШТО СУ И ЕВРОПСКА УНИЈА И КОСМЕТ ЈОШ ДАЉЕ ОД СРБИЈЕ?

Штефан Филе

• Целоддневна убеђивања комесара Штефана Филеа највиших српских званичника, у четвртак у Београду, да јасан текст треба нејасно читати, једино су још једном показала - дволичност бриселске политике према Србији
• Они који су ракетама рушили интегритет Србије, сада раде исто - политичким насиљем, да би Србију натерали да призна независност једнострано проглашене албанске државе на српској територији
• Добро би било да и амерички и евро-моћници уоче оно што је сада видљивије – да не могу дволичном политиком да увуку Србију у подвалу - Србији и српском  народу

Пише: Раде Брајовић

         ЈАСНО је - да не може бити јасније. Досадашње лексичке замке, које је Брисел постављао Београду - да би га довео у ситуацији „стани-пани” да, на крају европског пута, буде пориморан да призна косовску независност – сада су, први пут, написане у једном документу у коме је свака језичка фигуративност замењена експлицитним описом.

         Европска  унија, у документу „Стратегија проширења ЕУ”, од Србије, наиме, јасно тражи да „поштује територијални интегритет Косова”! Сва целоддневна убеђивања комесара Штефана Филеа највиших српских званичника, у четвртак у Београду, да јасан текст треба нејасно читати, једино су још једном показала - дволичност бриселске политике према Србији, посебно њеним настојањима да поврати сверенитет над својом јужном покрајином.

         Жеље је српског врха да, уз техничке, с Приштином започне високе полоиктичке разговоре - ако тако одреди Запад. Видљиво је,  у сваком случају, ново бриселско охрабрење косовских  сецесиониста, а неизбежне нове непријатне поруке Београду, које, у основи, не могу да сакрију шокантан закључак - они који су, војном силом, отели део српске трериторије, сада је, политичким диктатом, бране баш од оних којима - по свему припада!!!

         Још хоће и да увере „наивне” да је „црно бело, а бело црно”, па да, у том увредљивом црнилу - као да смо и буквално и политички неписмени -  пронађемо светлу перспективу чланства у ЕУ. И, да се виде јасне поруке, такве какве су свима реалне -  осим понеком београдском бирократи и неким српским тзв. аналитичарима, од којих један бранилац прозападњх интереса у Србији овако тумачи став ЕК: „Срећа је да нема нигде експлицитног захтева”...        

         Очито је да Србија није ближа Европској унији, ни Косово и Метохија Србији. Једним потезом Брисела, чак су се удаљили. Не значи то, наравно, да је процес интеграције Србије у европску заједницу држава заустављен, али је, бесумње, застао. Још гора је слика Космета - ионако неизвесни пут повратка јужне српске покрајине матици, чини се још даљим, дужим и непрохподнијим него што је изгледало само дан раније.  

         Десило се, 10. октобра - горе од горег. Очекивања, и громогласних, заслепљених еврофила, и бројнијих, уздржаних скептика, да предстоје суштински разговори о оба пројекта - интеграцији Србије у ЕУ и Космета у Србију -  још једном су  - колабирала.

-

         На драстичан начин, чак тако и толико да су и сутрадан, кад су се емоције стишале, остали уверљиви утисци посматрача да су они, који су ракетама рушили интегритет Србије, сада одлучили да ураде исто - политичким насиљем, да и Србију натерају да призна независност једнострано проглашене албанске државе на српској територији!

         Брисел је, наиме – како су, најистакнутије, објавили сви медији – упутио Србији „оштар захтев да, у даљем процесу европских интеграција, поштује територијални интегритет Косова”!

         Захтев Европске комисије, објављен у другом од два документа, под називом „Стратегија проширења ЕУ”  (први је „Извештај о напретку Србије”), уочљиво је и сасвим природно  узнемирио премијера Ивицу Дачића и мотивисао га да, у присуству шефа Делегације ЕУ у Србији, Венсана Дежера, очекивано оштро реагује:

         - Доста сам узнемирен оваквом изјавом, јер уместо да помогне почетку дијалога, она може да га затвори. Можда је поштеније да су нам тражили да признамо независност, него што су оваки формулиусали да поштујемо територијалчпни интегритет Косова. Ово је за нас апсолутно неприхватљиво. Желимо да наставимо преговоре са ЕУ и очекујем да ове формулације, које би могле да направе пометњу, разрешимо већ у разговору са комесаром за проширење, Штефаном Филеом...

         Да је пометња укроћена, макар дипломатски формално, показује Дачићева изјава, сутрадан, у четвртак, у Београду, где се разјаснио баш са Филеом. Оценио је, прво, да је захтев ЕК неприхватљив и да такво условљавање нико у Србији не би могао да  прихвати, а затим је, пошто је Филе искључио ово или нека нова условљавања, Ивица Дачић вратио перспективу више пута  најављиваном, важном политичком дијалогу са Приштином који је представљан као изгледни ослонац косметске политике нове српске власти. Уколико се разговара без условљавања,  Дачић је, знатно мирнији него дан раније, експлицитно изразио спемност  за разговоре.

         Да ли ће и када тако и бити, незахвално је поузданије и претпоставити, а камоли закључивати, јер и до сада су из Приштине, наравно, по мери Брисела и Вашингтона, стизале велике противуречности, по систему „како газда каже”. Шта је, у том контексту, комесар Филе рекао лидерима Приштине, у коју је стигао иуз Београда, није, наравно, познато, а неће се, макар ускоро знати.

         Чуло се само да је приштинске „независне” лидере, председницу Јахјагу и поремијера Тачија, Филе стимулисао да буду активнији у `решавању севера Косова`. Нема, наравно, сумње да им је пренео све жаоке Београда и да није изостало неко ново договарање тактичке, глобалне и детаљне варијанте дијалога с Београдом, ако и кад уследи.

         Бесумње су у приштинским пријатељским разговорима изанализиране позиције Београда, посебно неке важне нијансе нове власти, што ће осветљавати много значајнији политички мајстори од комесара Филеа, посебно они главни, у Берлину...

         У сваком случају, у европским центрима има шта и да се анализира – у Београду су се чули и неки „тонови” на које европски врхови нису навикли да чују од претходне српске власти.

         Филеу, на пример није било баш једноставно да одговори на предлог професора Слободана Самарџића (ДСС), у скупштинском Одбору за евроинтеграције, да се формулација о обавези Србије да поштује територијалчни интегритет Косова, једноставно – изостави,  јер подела није прихватљива опција. Комесар је одговорио да се та формулација у документу ЕК неће променити, објашњавајући свој став овако: „Нећемо, зато што чврсто верујемо да је територија један од елемената и није одлучујући фактор државности”...

         Исти предлог, другим речима и са образложењем, Филеу је упућен и са самог српског врха.

         Председник Николић је предложио да Европа, уколико искрено жели да јој се Србија придружи, измени део извештај, упућен Савету ЕУ, који се односи на територијални интегритет Косова - „тиме би ЕУ доказала посвећеност  статусној неутралности Кососова о Метохије”...

         Иако и ова два српска става, уз онај резолутни Дачићев, показују нову одлучност Србије да никако не пристане на отуђење Космета, комесар Филе, иако му није било једноставно да одговори – несигурним формулацијама на чврсто логична питања – није избегао да брани европску политику. Одговорио је и председнику Николићу - да „формулација територијалног интегритета не прејудицира статус”, а то је рефренски понављао у свим, нимало једноставним околностима посете Београду.

         Утисак о немирењу Београда с диктатима о независности Косова није умањен ни позитивним београдским реаговањима на друге критичке поенте ставова ЕУ о заостајању у неким важним реформама и неким тешким условима за отпочињање разговора о интеграцији и  коначном учлањењу у ЕУ, иако се тај дан не може очекивати пре десетак година...

         Да ли ће опстати календар и уследити како је пројектовано, зависи од много чега, највише од глобалних интереса САД, и ЕУ, у чему је Космет само једна тачкица, нека је и мала, али је важна.

         Оно што следи зато ће зависити и од реалности анализа онога што се десило у два октобарска дана, од 5. до 7.

         Анализе су потребне обема станама, европској и приштинској, наравно и српској. Сада је, и пре анализа, међутим, једна важна димензија најновије дводневне октобарске политичке драме више него јасна. Србија - ни речју, ни делом – не сме попустити притисцима да пристане на кршење територијалног интегритета и суверенитета над Косовом и Метохијом.

         Добро би било да и амерички и евро-моћници уоче оно што је сада видљивије – да не могу дволичном политиком да увуку Србију у подвалу - Србији и српском  народу.

         Довољно, за неки нови почетак, заједнички!