Тадић свој народ на Космету сведе на једну фусноту
ШАКАЛИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ КРЕНУЛИ СВОМ СИЛОМ ДА РАСКОМАДАЈУ СРБИЈУ
Тадић у Дечанима
- Наша комична, ибијевска, влада мисли да има неке „резултате“ у политичким трговинама са европским Франкенштајном
- ЕУ је склепана политичко-војно-економска наказа која има неодољиву потребу да задави све око себе, а „велике играче“ из Србије ће згазити из перверзног задовољства да има „резултат“, али не за нас него за себе
ШАКАЛИ Европске уније су кренули свом силом да раскомадају Србију. И наши стари политички пријатељи, Румунија и Бугарска, одбацили су маске и беле рукавице.
Румуни траже да им испоручимо Влахе на тањиру и МИ их прогласимо Румунима, јер ће то дати прилику Румунији да се меша у унутрашње послове Србије. Наравно, кад Мађарска тражи сличан статус за своју „мањину“ (која уопште није мала) та правила не важе. Слично је и са Бугарском: одавно чекају прилику да нам поново забију нож у леђа, као да смо заборавили да су у недавној прошлости били главна база УЧК за пребацивање добровољаца ове терористичке организације на Косово 1998-1999.године.
Ова комична, ибијевска, влада мисли да има неке „резултате“ у политичким трговинама са европским Франкенштајном, иако је јасно да ова склепана политичко-војно-економска наказа има неодољиву потребу да задави све око себе, а „велике играче“ из Србије ће згазити из перверзног задовољства да има „резултат“, али не за нас него за себе.
Реч је о болесној потреби да се уништава све оно што се не разуме, што је другачије, што се не воли и због тога улива неповерење и страх, који у нашем случају траје деценијама, па и вековима. Као што многи који имају АИДС не криве себе због тога, него су криви други и њих кажњавају својом болешћу, не пријављујући је, а преносећи је.
То је данашња цивилизација, болесник који мисли да није смртно болестан, који сопствени канцер лечи аспиринима, који је пун планова за будућност коју ће осветлити невиђеним светлом чим оздрави. Тим будућим, фантомским светлом већ су осветљени они који су вечно у сенци и право је чудо да та умишљена светлост делује тако стварно.
Толико желе да изађу из својих зона сумрака да нема цене коју нису спремни да плате. Само, проблем је у томе што немају шта да купе. Јер мисле да купују за народ а не за себе, а управо је обрнуто. Тако непостојећа светлост у коју су спремни да се закуну, јер представља будућност вредну њихових надљудских напора, остаје у ваздуху, као поларна светлосна опсена, сведок њихове промашености.
Све ван ове потпуне промашености су фусноте, које у свету опште бездушности нико не чита. Не чита ни текст, а читаће фусноте.
Неће. Утолико је страшније свој народ на Косову свести на фусноту.
Милан Видојевић