Трамп са Гренландом добија геополитички простор за стварање америчке империје 21. века

ПОЈАВА КАНАДЕ НА СТОЛУ  И У "МЕНИЈУ" АМЕРИЧКОГ ЛИДЕРА САМО ЈЕ ПИТАЊЕ ВРЕМЕНА

* Наравно, Трамп је егоцентричан. Наравно, он често изговара глупости као део добро осмишљене представе, то је нешто у чему је актуелни амерички лидер мајстор. Али, свођење Трампа на ту улогу, као што то раде глобалистички медији, било би тешка грешка

* Шта све што се догађа значи за самог Трампа? Пре свега, он уписује своје име златним словима у историју Сједињених Држава. Постаје ништа више и ништа мање него - оснивач нове америчке империје

* Трамп је категорично незадовољан и данашњим НАТО-ом и Европском унијом. Он верује да европски систем безбедности треба променити – а без Русије, како је јасно наведено у стратегији спољне политике САД, немогуће је изградити функционалан систем безбедности. То значи да НАТО у свом садашњем облику за њега више није релевантан

* Трамп је још мање задовољан данашњом Европском унијом, која је у суштини упориште глобализма – односно његових најомраженијих непријатеља. Поткопавање НАТО и Европске уније је само додатни бонус договору са Русијом, колико год то шокантно било за Европљане

______________________________________________________________________

               Аутор: Владимир МОЖЕГОВ

               СТРАСТИ поводом Гренланда поново нас приморавају да пажљивије сагледамо Трампов феномен.

               Медијима позната слика актуелног америчког председника као лудака и кловна вероватно неће потрајати. Али, видети добро осмишљен и далековид програм и човека који зна шта жели и који самоуверено, али опрезно и разборито, тежи ка својим циљевима је више него правовремено.

              Наравно, Трамп је егоцентричан. Наравно, он често изговара глупости као део добро осмишљене представе, то је нешто у чему је актуелни амерички лидер мајстор. Али, свођење Трампа на ту улогу, као што то раде глобалистички медији, било би тешка грешка.

             У ствари, турбулентан почетак 2026. године је веома индикативан у том погледу. Крајем прошле године, Трампова екипа је тихо представила нову стратегију спољне политике, која је изазвала прави шок међу европским бирократама.

             Али, Стратегија је само наговестила практичне кораке америчке администрације. То су јасно показали догађаји у Венецуели. Исто још више важи за Гренланд.

             Поседовање највећег острва на планети обећава Трампу невероватне дивиденде – и стране и домаће – уз минималне трошкове и напоре са његове стране.

             Пре свега, Гренланд омогућава Сједињеним Државама (арктичкој сили) да постану други највећи играч на Арктику после Русије, истискујући све своје конкуренте (осим, ​​опет, Русије и, донекле, Норвешке).

              Штавише, са Гренландом, Сједињене Државе постају друга највећа земља (после Русије). Коначно, Гренланд отвара Америку стратешки пут ка Канади. Аквизицијом Гренланда, Трамп добија геополитички „оперативни простор“ за изградњу америчке империје 21. века.

               Одсад је појављивање Канаде на Трамповом столу само питање времена: окружена са свих страна хегемоном, Канада ће постати потпуно зависна од Сједињених Држава.

               Шта све ово значи за самог Трампа?

               Пре свега, он уписује своје име златним словима у историју Сједињених Држава. Постаје ништа више и ништа мање од новог оснивача нове америчке империје.

               Да ли му је то важно? Мислим да је више него важно.

               То објашњава и Трампову жељу да се зближи са Русијом. Он не види Русију као економског ривала. Још мање је за њега повољно распарчавање Русије (златни сан Лондона).

               Јер, Трампу је очајнички потребан савезник на северу Евроазије. Русија је природни партнер Америке на Арктику. Штавише, партнер са нивоом моћи (посебно на својим северним територијама и флотом ледоломаца какву Америка неће моћи да изгради веома дуго).

               Стратешки савез САД и Русије на Арктику истискује Кину из региона, што је такође кључно за Трампа.

               А за нас? Са својом новом позицијом на Арктику, Русија добија моћан адут у односима са Кином.

              Често се истиче да ће стицање Гренланда наштетити Трамповим односима са Европом и пољуљати НАТО и Европску унију. Међутим, мало је вероватно да ће се Трамп много узнемирити због тога. Из његове перспективе, сукоб са ЕвроЗападом „није грешка, већ карактеристика“, како се данас каже.

             Трамп је категорично незадовољан и данашњим НАТО-ом и Европском унијом. Он верује да европски систем безбедности треба променити – а без Русије, како је јасно наведено у стратегији спољне политике САД, немогуће је изградити функционалан систем безбедности. То значи да НАТО у свом садашњем облику више није релевантан.

             Трамп је још мање задовољан данашњом Европском унијом, која је у суштини упориште глобализма – односно његових најомраженијих непријатеља. Поткопавање НАТО-а и Европске уније је само додатни бонус споразуму, колико год то шокантно било за Европљане.

              Зато је Трампов одговор на слабашан покушај ЕУ да одбрани Гренланд овако одлучан.

              Увођењем опипљивих царина (у суштини, санкција против европских земаља), Трамп сигнализира да ће наставити да малтретира Европу, вукући европске бирократе кроз блато док не замоле за милост. А то може себи да приушти само повећањем сопственог профита.

              У међувремену, унутар Европске уније ће расти потенцијал за протесте и простор за снаге дезинтеграције. И то иде Трампу на руку, јер он подржава десницу у Европи и био би одушевљен када би дошла на власт, разбијајући тренутни евросистем.

             Зато, немојмо потцењивати америчког лидера слушајући глобалистичке медије како приказују Трампа као претенциозну будалу.

             Наравно, Трамп је цинични капиталиста, нарцис и помало тиранин. Међутим, све то ни на који начин не негира његову политичку интуицију, његов таленат за склапање договора, његове амбициозне планове и његову вољу да оствари своје циљеве. А ти циљеви су заиста грандиозни.

             Данас Трамп уништава западни свет и све његове међународне институције. Јасно је да и УН и глобална трговина какву смо познавали, са ММФ и транснационалним корпорацијама, живе своје последње дане. А сутра, када је у питању изградња новог света на остацима покојника, постаје још занимљивија.

              Најглупља ствар коју можете да урадите у таквој ситуацији јесте да потцените противника попут Трампа. Поготово противника који би лако могао да се сматра ситуационим савезником.