Опростимо све Белорусији!

       

              ДРУГИ ПИШУ   Московски недељник „Однако”

ЗАШТО МОСКВА 

НИКАКО ДА ОДЛУЧИ

ШТА СТВАРНО ЖЕЛИ ОД БЕЛОРУСИЈЕ

                                                сусрет Дмитрија Медведева и Александра Лукашенка у Сочију, 19.08.2010.                                                   (фото:РИА Новости)

  • На жалост, не осећам да је руско–белоруска интеграција приоритет за Москву

  • Уколико се белоруски председник Александар Лукашенко и окреће Западу - онда је то искључиво на нивоу реторике 

Пише: Михаил Леонтјев

     СВОЈ тој бесмисленој причи везаној за искључења електричне енергије Белорусији не бих придавао значај. Међутим, постоји једна важна околност.

     Та целокупна детективска прича потврђује генерални осећај да ми, у ствари, не знамо шта од Белорусије желимо. Или наше власти и комерцијалне компаније једноставно желе да искористе економске тешкоће које преживљава белоруска страна, да би „притиском” на Минск јефтиније добили најбољу активу, „отписали” дугове и „изградили” Лукашенка у тржишном контексту. А можда је све другачије – ми желимо да искористимо дате околности да бисмо снажно погурали интеграцију унапред.

     Међутим, што се тиче другог дела - изражавам снажну сумњу. На жалост, не осећам да је руско–белоруска интеграција приоритет за Москву.

     Локалне проблеме - као што је неплаћање струје - могуће је рашавати и на нeки други начин. Чак уколико то посматрамо са чисто комерцијалног аспекта, сетићемо се да су, сасвим недавно, руски испоручиоци контролисали значајан део електроенергетског тржишта Белорусије. Чим су наши енергетичари почели да „цимају прекидач”, место нам запоседају суседи из Украјине (Белорусија и Украјина су изградилe „енергетски мост” из атомске електране Ровенска).

     То је чиста комерцијала. Вратимо се реинтеграцији.

     „У ситуацији када белоруски „зека” (на новчаници белоруске рубље налази се лик зеца – прим прев.) фактички више није чак ни секундарно конвертибилна валута и када је постао неки сурогат, управо сада би било добро започети стварање јединственог монетарног простора.” 

 

     Белорусија данас преживљава озбиљне проблеме у монетарно-финансијској области. Мене веома изненађује да практички нико од наших политичара (чак и експерата) не говори о могућности да се коначно реализује идеја монетарног савеза на бази услова који одговарају Белорусима.

    Наравно да не искључујем могућност да се слични преговори воде по кулоа- рима, међутим стране још увек префе- рирају да се не изјашњавају на конто тога. Свеједно, апсолутна тишина ипак зачуђује. Зато што је то веома снажна и апсолутно умесна идеја.     

                                                                                  белоруски „зека”

     У ситуацији када белоруски „зека” (на новчаници белоруске рубље налази се лик зеца – прим прев.) фактички више није чак ни секундарно конвертибилна валута и када је постао неки сурогат, управо сада би било добро започети стварање јединственог монетарног простора. 

     Није искључено да се наше власти понашају невешто јер схватају да белоруски Батко (надимак Лукашенка – прим. прев.) није у стање да, у насталој ситуацији, учини нагли спољнополитички заокрет. Велике кредите на Западу му нико неће дати. Тренутно ЕУ ни своју Грчку не може да доведе у ред.

     „За мене је несхватљиво како изнуђивање, ситних дугова за струју, може бити од користи нашој реинтеграцији.”

 

     Уколико треба одобравати кредите за учешће у приватизацији белоруске имовине, онда за почетак у Белорусији мора бити формирана одговаруајућа средина за финкционисање комерцијалних активности, што се у пракси не види. Тако да, уколико се Лукашенко и окреће Западу, онда је то искључиво на нивоу реторике.

     Позивам да Белорусији опростимо све, а уколико су наше власти имале било какве примедбе на Батка, због недовољне попустљивости по питању реинтеграције, онда нека логично искористе насталу ситуацију и реше проблем. Међутим, не примећујем да је то тако. За мене је несхватљиво како изнуђивање, ситних дугова за струју, може бити од користи нашој реинтеграцији.

     Превео: Горан Шимпрага

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари