Доста смо трулили и цмиздрили!

Русији потребна нова индустријализација - обнова моћи на новој технолошкој и социјалној бази

  • Kризa ће принудити Русију на модернизацију, јер ће «преостали» таласи кризе додатно уздрмати нашу економију, засновану на сировинама
  • Русији је потребна нова индустријализација јер  се налазимо у стадијуму када нам масовно отказују машине и постројења свих врста – машине, турбине, мотори, авиони
  • Војне набавке исувише засноване на увозу немају смисла за земљу каква је Русија. У тој мери немају јер прави смисао губе и саме војне набавке и на туђем оружју заснована одбрана 
  • Пошто је актуелна криза управо криза владајућег глобалног система, сам тај систем ће са овом кризом престати да буде и систем и глобални
  • «Русија мора да се гради» - то је конкретна, моћна, материјално оваплоћена, парола која је једино способна да нашем народу врати смисао постојања

Пише: Михаил Леонтјев

Превео: Горан Шимпрага

     КОНАЧНО o теми «Нова индустријализација». За Русију данас нема ништа важније, теже и интересантније од ове теме.

     Криза и даље траје! Неки су то поодавно приметили и са правом прорекли «други талас». У ствари, биће и други, и трећи, и четврти... «Излазак» из кризе биће драматичнији од «уласка». Поновићу: Императив кризе ће принудити Русију на модернизацију, јер ће «остали» таласи кризе додатно уздрмати нашу економију, засновану на сировинама.

     Зато је умесно још једном подсетити на неизбежну тему наступања ере добијања фосилних горива из шкриљаца – чија је експлоатација много јефтинија и приступачнија – међутим, чак и ако занемаримо ту перспективу, очигледно је да ће удар следећег кризног таласа дотући садашњу руску привреду.

     И не само привреду, с обзиром на изазове социјално-политичког и војног карактера који неизбежно прате кризу.

__________________________________________________________________________

«У оквиру међународне поделе рада, то би за Русију, у суштини, била само позиција подизвођача радова, а при том бисмо тек морали да се изборимо за позицију привилегованог подизвођача радова. Јер, по дефиницији, ми у свему томе нећемо бити ни главни дистрибутери ни главни добитници.» 

__________________________________________________________________________

     То значи само једно – ми морамо у најкраћем могућем року да изградимо другачију економују. Поставља се питање – какву?

     Управо на овој тачки се испољава фундаментална разлика између два приступа тзв. «модернизацији». Хајде да се одмах оградимо од претпоставке да су добронамерне све присталице оба приступа и да оставимо по страни јалове наде  да није све празна прича и PR и да, тобоже, неће бити све развучено и опљачкано.  

     Вратимо се, дакле, на суштину:

     Концепција либералне модернизације – условно названа «сколковска» (иначе ништа конкретно немам против изградње научног насеља Сколково по узору на америчку Силиконску долину) – заснована је на убрзаној интеграцији у светске иновационе технолошке токове. На намамљивању глобалних структура, капитала и технологија, који су заинтересовани (из себи знаних разлога) за укључивање руских интелектуалних и материјалних ресурса у област иновација.

     У оквиру међународне поделе рада, то би за Русију, у суштини, била само позиција подизвођача радова, а при том бисмо тек морали да се изборимо за позицију привилегованог подизвођача радова. Јер, по дефиницији, ми у свему томе нећемо бити ни главни дистрибутери ни главни добитници.  

     У либералном моделу, нема места за реални суверенитет, јер он у будућности, неће бити ни потребан. Он само смета глобалном тржишту и токовима капитала и технологија.. Другим речима, земља мора да обучи што већи број експонената глобалног тржишта – финансијских, економских, културних, политичких, да би се брже и лакше прикључила глобалном систему. И онда ће нас глобални систем заволети.

__________________________________________________________________________

«Ништа неће бити као што је до сад било. Садашња економска епоха овом кризом се и завршава.»

__________________________________________________________________________

     Ова концепција, полази од става да «капитала у свету има далеко више него у Русији» и да ће доћи код нас ако му будемо «инвестиционо привлачни». А кад нам  већ дође – тај капитал ће нас модернизовати.

     Овакав приступ има ту предност што је према владајућем моделу глобалног света инарциони, неконфронтациони и природан. Тај приступ је добра шанса да зарадите као подизвођач радова и да се свидите светским газдама који вас, ако будете имали среће неће понижавати, а можда вам и дозволе да се мало истакнете. Међутим, у контексту садашње кризе на то не треба рачунати.

     Пошто је актуелна криза управо криза владајућег глобалног система, сам тај систем ће са овом кризом престати да буде и систем и глобални. Једноставније речено, пусти снови либерала су се базирали на концепцији непрекидног и неограниченог раста, концепцији освајања нових ресурса, довољних за овладавање земаљама у «развоју» и њиховим народима. Све то подсећа на сан Украјине да приступи евроинтеграцијама, изграђен на древним бајкама о спасиоцу у лику Европске Уније која спасава тамо некакву Шпанију и Португалију. Или Грчку. (А, докле је догурала та иста Грчка?).

__________________________________________________________________________

«Спољна конјунктура ће за Русију у догледној будућности бити нагативна.»

__________________________________________________________________________

     Ништа неће бити као што је до сад било. Садашња економска епоха овом кризом се и завршава. Чак и ако занемаримо хипотетичку могућност да се Русија неће одржати као јединствен субјект или да као субјект уопште неће ни опстати, да ће се тако наћи међу онима коjима су намењене споредне улоге – али, пустимо сада то о «субјекту», поготово што за правог либерала то није ни важно – проблем је што за Русију, чак и у том случају, нема наде да се «уклопи» у владајући глобални модел.

     Спољна конјунктура ће за Русију у догледној будућности бити нагативна, послушајте макар и тог Кудрина (Алексеј Кудрин је министар финансија РФ – прим. прев.). Уосталом, управо описани модел у потпуности и зависи од спољне коњунктуре.   

     «Нова индустријализација» претпоставља обнову индустријске моћи Русије на новој технолошкој и социјалној бази. То је једини могући модел колико толико аутономног развоја земље. Односно природни модел развоја у условима неповољне спољне конјунктуре. Тај модел је, природно оријентисан на унутрашње ресурсе и унутрашње тржиште.

__________________________________________________________________________

«За почетак треба дестимулисати увоз, а затим и извоз. Зато што извозна зависност није ништа мање опасна од увозне.»

__________________________________________________________________________

     Русији је потребна нова индустријализација, јер наша земља има колосалну потребу да обнови материјалну базу своје привреде. Ми се налазимо у стадијуму када нам масовно отказују машине и постројења свих врста – машине, турбине, мотори, авиони. Таква обнова комерцијалној тражњи није потребна, јер се она на потрошачком нивоу задовољава увозном лавином. Ту лавину плаћамо сировинама,  сировинском рентом, а такво стање ствари не само да наводи земљу на лак и лагодан живот, већ ће је и дотући у блиској будућности. Та лавина ће довести до слома позитивног спољнотрговинског биланса, дакле – оног јединог на чему се, одржава стабилност нашег система.

     Да бисмо остварили тај задатак неопходан је системски приступ и за почетак треба дестимулисати увоз, а затим и извоз. Зато што извозна зависност није ништа мање опасна од увозне.

     Да сумирам: Русији је аутономан развој неопходан и зато што јој је крајње потребно да изнутра повеже своје федералне јединице. Због недовољног потенцијала свог унутрашњег тржишта данашња РФ је напросто преслаба да оствари тај задатак. Дакле, Русија која је у градитељском узлету биће много јачи магнет за своје републике и регионе него она која се урушава. 

     Овде постоји једна интересантна околност: наша војна индустрија не може да одговори стално растућој тражњи државних набавки у области одбране. Рећи ћете, ето вам дугорочно загарантоване тражња. Зашто не бисте повећали производњу? Нема капацитета – то је одговор. Међутим, и овде се «прикрада онај увоз». А варка је да је ту проблем само у неком увозу. Проблем је у томе што војне набавке исувише засноване на увозу немају смисла за земљу каква је Русија. У тој мери немају јер прави смисао губе и саме војне набавке и на туђем оружју заснована одбрана.  

__________________________________________________________________________

«Модернизације које су водили Петар Велики, Бизмарк, јапански цар Меиџи, Стаљин ничим се не разликују једна од друге. Разлике су само у изворима средстава, начинима како се до њих долази и како се користе.»  

__________________________________________________________________________

     У сваком случају, Русија има једну битну предност, када је реч о смени технологија. Она је садржана у чињеници да стране активе уопште не сметају смени технологија. Историјски, ратови су увек били средство за чишћење и ослобађање од страних актива. Ми смо тај задатак извршили филигрански – као «Црвени кмери» са Пном Пеном.

     Ако постоји воља, у првом реду воља за самоодржањем, сваки задатак модернизације се решава на исти начин.

     У старту се масовно купују, понекад по систему кључ у руке, читава предузећа, технологије, знања и њихови носиоци. У том смислу, модернизације које су водили Петар Велики, Бизмарк, јапански цар Меиџи, Стаљин ничим се не разликују једна од друге. Разлике су само у изворима средстава, начинима како се до њих долази и како се користе.   

     И, на крају, «Нова индустријализација» је наша насушна потреба која се ослања на легитимност актуелних власти и има задатак да очува политичку и социјалну стабилност. Доста смо делили, трулили и цмиздрили!

     «Русија мора да се гради» - то је конкретна, моћна, материјално оваплоћена, парола која је једино способна да нашем народу врати смисао постојања.

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари

Дарослав Гужвић's picture
Дарослав Гужвић (није потврђен) 22:37 25.09.2011.

  • +72
Voting is closed.

Поучан текст, тезе се могу лако и убедљиво бранити, као од текста стићи до планова и оквира. Стварно је било бесмислено са толиким хиљадама милијарди долара које је Русија пласирала у Америчке обвезнице, гледати како су руске продаванице преплављене; страним производима - од беле технике која је однела милијарде до рачунара, мобилних телефона, намештаја најзад и најбедније од свега холандског кромпира, свињетине итд. Да је све то 20 година произвођено у Русији или бар последњих 7 мултипликаторски ефекат по Кејнзовој теорији би био неупоредив а главно питање би било; Криза? - и одговор; која Криза? Нова индустријализација, са обавезним укључивањем многих руских патената у причу, и ето наде, ето полета. Ендемски профилисана економија је једина која може понудити оно најважније слободу али и будућност.

жоао's picture
жоао (није потврђен) 11:50 15.10.2011.

  • +67
Voting is closed.

Спаси бог
Хвала

Иван's picture
Иван (није потврђен) 01:18 18.05.2015.

  • +0
Voting is closed.

Управо Русија има најбоље услове за реиндустријализацију! Толико добре да код ње никада неће бити кризе!

Додај коментар