ЛЕОНТЈЕВ: Србија је то, само Бог зна како се све може завршити

СТЕВАНОВИЋ И ПАВИЋ ГОСТИ ЕМИСИЈЕ НАЈУТИЦАЈНИЈЕГ РУСКОГ ТВ-КОМЕНТАТОРА

Михаил Леонтјев

• Могуће је да Србија има неке очигледније користи од ступања у ЕУ од тупаве украјинске „асоцијације”. Међутим, издаја не може бити цена којом се плаћа ни једно и друго. То заправо нема никакве везе са издајом. Овде је заједничко нешто друго: банално врбовање – компликовани комплекс егоизма, каријеризма, застрашивања и уцена
• Славко СТЕВАНОВИЋ (СПС), председник недавно формиране Скупштине Аутономне покрајине Косова и Метохије каже: „Централна београдска власт врши страшан притисак на људе. Прете нам и кажу ако Срби не изађу на изборе - прекинућемо финансирање и исплату плата. Говоре нам још: ако не изађете - могуће је ново етничко чишћење”  
• Засад је, за разлику од Јануковича, још рано да се саосећа са Николићем. Мада, само Бог зна како се све то може завршити. Јер, Србија је то. Његовог претходника Ђинђића су упуцали „поред плота”  

         УТИЦАЈНИ политички коментатор Првог канала руске државне телевизије Михаил Леонтјев у својој аналитичко-информативној емисији „Однако“ прокоментарисао је актуелне догађаје у Украјини и Србији.

         ФАКТИ у целини – и без икаквих скраћивања или измена - објављују стенограм емисије:

         „Ипак, здраво!

         Као што је познато, пан Јанукович и његова Партија региона били су спремни да лако и радосно издају своје бираче, да Русију `пошаљу` што даље и да са Европском унијом потпишу фамозни споразум о придруживању. Али, ту су се нашли бирачи којима шапућу Русија и њени шпијуни, па су почели да се мргоде и да гунђају.

         Зато издаја не иде ни са лакоћом ни радосно.  

         „Због тог притиска – жали се шеф посланичке групе „регионалаца” Александар Јефремов – у посланичкој групи почело је да ври због доношења закона о европским интеграцијама. Раније смо их доносили лакше, него што то чинимо данас”.

         Саосећајући се са паном Јануковичем и његовим племенитим племством, примећујемо да он није једини који се суочава са сличним проблемима. Постоје неке земље и народи у којима лакоћу издаје кваре познати проблеми.

         Српско становништво Косова и Метохије 3. новембра покварило је изборе за локалну самоуправу у Републици Косово коју је на српској територији прогласио НАТО.

         Треба рећи да су огроман притисак на косовске Србе да одустану од бојкота вршиле власти Србије које су у априлу у Бриселу потписале споразум који отвара пут Србији да ступи у Европску унију у замену за признање независности Косова. Део тих споразума је и предаја 70 хиљада косовских Срба који су још остали у покрајини након албанских етничких чистки.

         Славко СТЕВАНОВИЋ (Социјалистичка партија Србије), председник недавно формиране Скупштине Аутономне покрајине Косова и Метохије каже: „Централна београдска власт врши страшан притисак на људе. Прете нам и кажу ако Срби не изађу на изборе - прекинућемо финансирање и исплату плата. Говоре нам још: ако не изађете на изборе - могуће је ново етничко чишћење”.  

         Без обзира на то, српске енклаве су бојкотовале изборе. У Косовској Митровици где је на изборе изашло 2 одсто становника, власти Србије су организовале провокацију уз прећутну сагласност локалне полиције и тзв. посматрача, а „непознати терористи” разбили су изборне кутије и побацали гласачке листиће.

         Садашњи председник Србије Томислав Николић изабран је захваљујући причи о зближавању са Русијом и обећавању прекида прозападне политике и борбе против предаје Косова. За њега су, наравно, гласали и косовски Срби.

         Александар ПАВИЋ, члан политичког Савета САП КиМ: „Зато је после Николићеве победе на изборима било је организовано велико славље на северу Косова. Али, Николић и његова партија су према Косову променили политику и заокренули за 180 степени”.  

         Могуће је да Србија има неке очигледније користи од ступања у Европску унију од тупаве украјинске „асоцијације”. Међутим, издаја не може бити цена којом се плаћа ни једно и друго. То заправо нема никакве везе са издајом. Овде је заједничко  нешто друго: банално врбовање – компликована смеса егоизма, каријеризма, застрашивања и уцена.

         Нема то везе ни са агентуром: зашто да се прља картотека? Куд ће он, рођени, да се дене?  

         Инсерт из филма „Седамнаест тренутака пролећа”:

         Штирлиц: Набавићу вам добре рибље конзерве. Какве желите?

         Агент Клаус: Ја их волим у уљу. 

         Штирлиц: То разумем. Чије производње. Наше или...

         Агент Клаус: Или? Ха, ха!

         Засад је, за разлику од Јануковича, још рано да се саосећа са Николићем. Мада, само Бог зна како се све то може завршити. Јер, Србија је то. Његовог претходника Ђинђића су упуцали „поред плота”.   

         Ипак, до виђења!“

         Линк емисије: http://www.1tv.ru/news/leontiev/245976

         Превео: Горан Шимпрага