„ИЗВЕСТИЈА“: Путин у Петербургу сатерао Обаму у ћошак

АМЕРИЧКИ ПРЕДСЕДНИК НА Г-20 НИЈЕ ЗНАО КУД ЋЕ - САМО ПРВОГ ДАНА САМИТА ОБАВИО БАР 25 ТЕЛЕФОНСКИХ РАЗГОВОРА

• Ма колико се трудио, Барак Обама није могао да избегне лични контакт са Владимиром Путином
• То се догодило у време радног ручка у дворцу Петергоф. Председник Путин му је пришао. Прво су разменили неколико речи, а затим су се, померивши своје фотеље, осамили у једном ћошку сале
• Остали шефови делегација су непрестано гледали у њих, али нису могли да чују ни речи

Пише: Мелор СТУРУА, двевни лист„Известија“ (Москва)

         ПРЕДСЕДНИК Барак Обама у Константиновском дворцу у Стрељни буквално није знао на коју ће страну.

         Те је шапутао са својим колегама из G20, те је висио на телефону, агитујући код чланова Конгреса САД да му дају „зелено светло“ за напад на Сирију. Само у Стрељни, по речима његових саветника, имао је више од 25 телефонских разговора.

         Ма колико се трудио, није могао да избегне лични контакт са Владимиром Путином.

         То се догодило у време радног ручка у дворцу Петергоф. Председник Путин му је пришао. Прво су разменили неколико речи, а затим су се, померивши своје фотеље, осамили у једном ћошку сале.

         Остали шефови делегација су непрестано гледали у њих, али нису могли да чују ни речи.

         Тај сусрет „један на један“ био је, углавном, посвећен сиријском проблему. Кад су се вратили међу остале, оба председника су изјавила да је њихово дошаптавање, које је потрајало 20–30 минута, било „конструктивно“ и „отворено“. У преводу с дипломатског језика, то значи да ни о једном суштинском питању нису постигли сагласност. 

         Путин је набројао четири земље које подржавају Обамин напад на Дамаск — Канаду, Франуску, Саудијску Арабију и Турску. Обама им је, бројећи прстима, додао Аурстралију, Енглеску, Италију, Јапан, Шпанију и Јужну Кореју.

         Судећи по саопштењу издатом после петергофских ноћних бдења, 11 чланова G20 сматрају Асадов режим кривим за коришћење хемијског оружја, док 9 сумњају у то.

         Током наступа пред новинарима, који су се одвијали истовремено, председници су бранили своје ставове.

         Обама је веома емотивно излагао догађаје од  21. августа, кад је у предграђу Дамаска употребљен сарин.

         — Нисмо ми режирали хемијски напад да бисмо добили повод за војну интервенцију. Мене нису изабрали да бих почињао ратове, већ да их завршавам — рекао је газда Беле куће, у којем се пробудио добитник нобелове Награде за мир.

         Представника Стејт департмента Мери Харф на свој начин је прецизирала речи председника.

         — Не можемо да пустимо да Асадов режим прође некажњено зато што две земље у Савету безбедности УН одбијају да признају његову одговорност — изјавила је она.

         Председник Путин је, с друге стране, приметио да се „велика двадесеторка“ поделила „фифти-фифти“ по питању војног мешања у сиријски конфликт. Његова мантра је била: напад на Сирију без дозволе СБ УН је противзаконит. Напоменимо да је Русија три пута стављала вето на војну акцију против Дамаска.

         Грађански рат у Сирији је као инфективна болест, као епидемија. То се нарочито осећа у суседним земљама – Либану и Турској. Стејт департмент је наложио евакуацију великог дела особља америчке амбасаде у Бејруту и конзулата у Адани (Турска).

         Званична лица у министарству одбрану САД кажу да им Бела кућа свакодневно досађује по питању припреме сиријске операције.

         — Они нису стручњаци у том послу. Стручњаци смо ми — кажу у Пентагону.

         Једна од опција је напад на Сирију стратешким бомбардерима, пошто се, наводно, врши „премештање циљева“. Ради се о бомбардерима Б-2 и Б-52. Они треба да подрже ракетни напад са бродова лоцираних у Средоземном мору. Помињу се и бомбардери Б-1, који се налазе у бази Ал-Удеид у Катару.

         У кратком разговору Путина и Обаме, Сноуден није помињан. Ипак, на својој завршној конференцији за медије, амерички лидер је изјавио да је „веома озбиљно“ схватио информацију да је Национална безбедносна агенција (НСА) пратила двоје његових латиноамеричких колега из G20: председника Мексика Енрикеа Пењу Нијета и председницу Бразила Дилму Русеф.

         Русеф је чак у разговору са Обамом „у четири ока“ изразила своје незадовољство и довела у питање своју предстојећу посету Вашинготну.

         У Стрељни се пронео глас да је портпарол Кремља, наводно цитирајући свог шефа, Енглеску назвао „малим острвом на које нико не обраћа пажњу“.

         Иако је сам (Дмитриј) Песков то демантовао, британски премијер се разбеснео. Наступајући на једном од састанака G20, он се дао у причу о улози Енглеске у светској историји, конкретно – о њеној улози против ропства и фашизма. Није Камерон заборавио да напомене ни допринос светској култури, чак и спорту.

         Генерално, самит G20 није погодовао Лондону, пошто је британски парламент Камерону везао руке по питању Сирије. Због тога је његово учешће било толико незанимљиво, да се Обама није ни сусрео са њим један на један.

         Међутим, Камерон је енглеским новинарима у жару рекао: „Можда је Енглеска мало острво, али може да упути изазов било којој земљи“.